Pavle Zelić: MALE ROKENROL TRAGEDIJE (prikaz zbirke "Godine u magli" u časopisu GRADINA)

Pavle Zelić
MALE ROKENROL TRAGEDIJE


(Jovan Ristić, Godine u magli, Niški kulturni centar, Niš, 2010)

Kako to čuveni pisac, uredni i izdavač Goran Skrobonja navodi i obrazlaže u predgovoru zbirke priča i pesama Godine u magli, usred smo svojevrsne renesanse domaće fantastike. Dokaz toga su desetine novih, ali i odavno napisanih pa upravo sada objavljenih romana i zbirki proze autora manje ili više utemeljenih u žanru, i to kako onih relativno starije, tako i predstavnika poprilično mlađe generacije.

Iako je pojam književne generacije u mnogo čemu relativan, zahvaljujući specifičnostima ove šarolike skupine mogu se otprilike postaviti granice tu negde oko onih sa godištima šezdesetih, pa zatim ranih sedamdesetih, i onda opet kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih, itd. Po takvoj nomenkulaturi, Jovan Ristić pripada onoj srednjoj generaciji, iako više po spisateljskom stažu nego po godištu i entuzijastičnom duhu koji je godinama pokazivao kroz besomučno promovisanje fantastike kroz posao dugogodišnjeg novinara agencije Beta, aktiviste u prozinu Emitor i još bezbroj kritika, eseja, predavanja na temu domaće i ino-fantastike.

Posebno mesto u njegovom opusu zauzima film, a neprocenjiv je i podstrek koji je srpskoj sceni SF i horor filmova pružio dugovečni projekat sa celogodišnjim aktivnostima pod imenom Festival srpskog filma fantastike čiji je Ristić, zajedno sa našim čuvenim majstorom za specijalne efekte Miroslavom Lakobrijom, inicijator i direktor. Ali su u istom polju značajni i njegovi teorijski radovi, kao što je knjiga Tuđin 3 - Jedan nezasluženi košmar, koji razobličava jedan od većih kinematografskih mitova svih vremena - problematično nastajanje trećeg filma u serijalu Osmi putnik koji je kao debitant režirao Dejvid Finčer. 

I kakve sve to veze ima sa knjigom Godine u magli? Pa, činjenica da ona dolazi tek posle svega navedenog, da je u krnjem obliku kao samizdat postojala i imala odjeka još pre deset godina i da je bilo potrebno da se izda van Beograda, gde Ristić živi i dela toliko godina, govori mnogo o stanju izdavaštva, o prestoničkim kućama koje nisu imale razumevanja i smelosti za ovakvo štivo, i niškom izdavaču koji jeste.

Ristić je dakle konačno dobio knjigu kakvu zaslužuje, a čega to ima u njoj što treba da opredeli nekog ko nije nabasao i već bio privučen njegovim prepoznatljivim, melanholičnim i surovim pričama rasutim po antologijama, časopisima i knjževnim portalima? U par reči pojednostavljeno, to je proza urbanog beznađa, ali nimalo nalik na onaj prežvakani, pozerski stav koji pali kod blazirane omladine i malograđanštine koja nije upoznala pravo lice velegrada.

Iako se tek ponegde probije Ristićevo izvanredno znanje rokenrol istorije, jer su zaplet i likovi uvek prvi i bitniji, taj duh erudite umornog od borbe sa svetom koji ga gazi je sveprisutan i savršeno inkapsuliran u nizu stravičnih priča koje plastično predstavljaju sve one male i velike poraze koje je njegova generacija pretrpela, i to preslikane u kamerne drame ograničene na par ljudi, ili pak potpuno lične i usamljeničke.

Negde je u pitanju intimno, porodično ludilo kao u pričama Barbara i prijatelji i Opekotina, i tu autor pokazuje zavidno poznavanje psihologije i njenih kaskadnih devijacija. Drugde je u pitanju sukob pojedinca sa sistemom i silama koje nije u stanju ni da spozna, i borbi koja zalazi u domen apsurdnog kao u Čoveku na prelazu, Talentovanom idiotu ili najjezivijoj priči u zbirci, Kad rebra postanu kavez.

Posebno mesto zauzima priča Godine u magli o kojoj je u Gradini već bilo reči (u kritici antologije Istinite laži), novela koja pozajmljuje naslov i celoj zbirci. U njoj, Ristić uspeva da u jednom tekstu o noći u kojoj tri prijatelja iznenada odluče da posete kultno mesto svoje mladosti - beogradski "Klub studenata tehnike" (KST) - sažme svu nostalgiju i muziku koja je podcrtava, tu tešku, gorko-slatku emociju koja nas muči dve i po decenije kasnije. I da sve to uklopi u dinamičnu priču punu preokreta, i zaokruženu izuzetnim raspletom, idealnu za srednjemetražni film, i to što pre, dok glavni akter priče, legendarni KST, još postoji u ovom obliku.

Prateći moderne trendove, i u ovoj zbirci se nudi mnogo, mnogo više na Internetu, na portalu www.godineumagli.blogspot.com, i posvećenost i inventivnost koju autor pokazuje u obradi i prezentaciji svog dela, tek se na tom mestu može upoznati u svom punom obliku.

Konačno, u samoj knjizi, autor ne ostaje dužan ni nama koji smo ga već dobro upoznali. Zbirka nije puki zbir već viđenog, već donosi pre svega nikad objavljenu, rokersku i žestoku poeziju, a sve do jedne priče su prerađene specijalno za ovo objavljivanje, što je neretko značilo i ozbiljne zahvate, prekrajanje dužine i rasporeda, pa čak i promenu naslova. Onima koji su imali prilike da budu upućeni u kreativni proces pisca, poznata je njegova potreba da konstantno menja, dorađuje i sređuje svoje radove u potrazi za onom idealnom verzijom. Ovaj perfekcionizam, pre nego neodlučnost, navodi na misao da ni verzije koje sada čitamo nisu one krajnje, i da možda taj definitivni oblik i ne postoji, već je čar Ristićevog pisanja u promeni, u traganju samog pisca i čitaoca koji ga prati, i da je sam put vredniji nego cilj.

(objavljeno u GRADINI, broj 40-41/2011; autor prikaza je scenarista stripa Družina Dardaneli i pisac zbirke priča Poslednja velika avantura)