PREVEDENI STIHOVI (1): Echo & The Bunnymen, Thin White Rope, Blue Oyster Cult, The Dream Syndicate, Tears For Fears, Joy Division, Pink Floyd

Stiže nova tura prevedenih stihova. Ovog puta, na meniju je sedam pesama sedam različitih rok bendova. Tu su: (1) Echo & The Bunnymen sa The Killing Moon (o prevlasti sudbine nad voljom odlučivanja), (2) Thin White Rope sa The Triangle Song (opekotinama i gledanjen u zvezde - protiv bedaka), (3) Blue Oyster Cult sa I Love The Night (ljubav koja nije za smrtnike), (4) The Dream Syndicate sa Loving The Sinner, Hating The Sin (slast preljube sa grižom savesti), (5) Tears For Fears sa Mad World (duboka otuđenost), (6) Joy Division sa Love Will Tear Us Apart (potresan prikaz veze koja umire) i na kraju (7) Pink Floyd sa Brain Damage (vesela pesmica o ludilu i narkomaniji).

Echo & The Bunnymen

MESEC SUDBINE
(The Killing Moon)
Napisao: Ian McCulloch (1984)

Pod mesecom plavim ugledah te

I znam da uskoro odvešćeš me.

Da molim dok grliš me – kasno je.

Povratka nema – ovo mora se.

Sudbonosno vreme

Neželjeno breme

Sudbina

protiv volje tvoje.

Okrenuo kako god,

čekaće na svoje,

dok ne predaš se

Njoj

U zvezdanoj noći ugledah te

I okrutno ti si poljubila me

Na usnama ti reč magična

Pod nebom od dragog kamenja

Mesec sudbine
Prebrzo stig'o je

Sudbina

protiv volje tvoje

Okrenuo kako god,

čekaće na svoje,

dok ne predaš se

Njoj 


Thin White Rope
PESMA O TROUGLOVIMA
(The Triangle Song)
Napisao: Guy Kyser (1990)

U bedaku sam malo, eto samo malo.
Ništa što u podesne razloge ne bi stalo.
Al' odagnat' to mogu ako se potrudim,
I od svake tri zvezde trougao napravim.

Ponekad na rukama opekotine pravim.
Teram taj osećaj u ruke, da ga umanjim.
Sad vozim dalje, i to me drži budnim.
Tolike još trouglove imam da napravim.

A sad kad sam posejao ovo seme,
možda se ti trouglovi naprave bez mene
Da ceo svet okruže patnjom od kristala
Da zamrznu heroje u mozaike stakala

Blue Oyster Cult

VOLIM NOĆ

(I Love The Night)
Napisao: Donald Roeser (1977)

Te večeri, njen poljubac reče – gotovo je

Pa se uputih u gluvu tamu.

Izmaglica noćna kao da mi je

upijala tugu.

I kako sam išao dalje

smirenost me osvajala.

Najednom mi oči okupa

svetlost sjajna.

Kraj mene stvori se dama,

u belom, vrlo bajna.

Reče mi: „I ti se, vidim, noću šetaš sam.

Bilo bi lepo kad bi sa mnom hodao.“

I ja pogled skloniti nisam mogao.

I reče: „Ja volim noć.

Dan je u redu, i sunce je fino, al' ja živim

za tren kad ti zraci zgasnu.“

„Ja volim noć.

Tolike stvari imam za tebe,

pa što me večeras

ne bi primio kod sebe?“

Samo da si bila ovde, moja mila

Sva ta čudesa zajednička bi bila

Sve te stvari za smrtnika nisu.

Jedan pogled u ogledalo reče mi to

Kad dođe tama, opet videću je

Sebe ću da dam

jer sada znam

Ja volim noć.

Dan je u redu, i sunce je fino, al' ja živim

za tren kad ti zraci zgasnu.

The Dream Syndicate

GREŠNICU VOLIM, PREZIREM GREH

(Loving The Sinner, Hating The Sin)
Napisao: Steve Wynn (1988)

Pričam glasno u motelskoj sobi,

al’ ne sluša niko.
Zavese kriju razmešten krevet
dok zviždi vihor.
U čaršavima ljubav me čeka
A ja se odvratit’ ne mogu
Grešnicu volim,
I prezirem greh.

I znam, tamo negde čeka je njen čovek,

I sav je očajan.
I mogao bih u sebi da
pronađem volju,
al’ sažaljenja nema. Nema!
U čaršavima ljubav mi plače
A ja ne mogu osporiti
da grešnicu volim,
i prezirem greh,
Grešnicu volim, prezirem greh
Obuzdati se moram da ne napravim peh
Al’ grešnicu volim, i prezirem greh

I znam, tamo negde je čeka njen čovek,
I pita se gde je.
I ja uradih sve da
pronađem volju
Al’ sažaljenja nema. Nema!
U čaršavima ljubav se smeje.
Drži me za ono gde želi me sada.
Grešnicu volim i prezirem greh.
Grešnicu volim i prezirem greh.
Zadržati se moram da ne napravim peh.
Stvarno pokušah, al’ ne želim kraj.
Stvarno pokušah, al’ ne mogu sad.
Ne želim kraj.
Ne mogu sad.

Tears For Fears
LUDI SVET
(Mad World)
Napisao: Roland Orzabal (1983)

Svud oko mene su poznata lica
Umorna mesta

Umorna lica

Za svoje dnevne trke spremni u zoru

na stazi za nigde

na stazi za nigde

Pune im čaše od suza što rone,

a ničeg na licu

ničeg na licu.

Zagnjuri glavu da utopiš tugu

jer nema sutra,

jer nema sutra.

Pomalo jeste smešno

Pomalo tužno je

Kad sanjam ja o smrti

taj san najbolji je-

Nije lako da se kaže,

i u srcu prihvati.

Gde se ljudi u krug vrte,

to je vrlo, vrlo...

ludi svet.

Žele deca dan kad sve je dobro.

Rođendan srećan.

Rođendan srećan.

I svaki dan da bude takav.

Sedi i slušaj.

Sedi i slušaj

U školi stalno imah žmarce,

Niko znao me nije.

Niko znao me nije.

"Učitelju, zdravo! Šta ja to učim?”

Gledaš kroz mene.

Gledaš kroz mene.

Pomalo jeste smešno

Pomalo tužno je.

Kad sanjam ja o smrti,

taj san najbolji je.

Nije lako da se kaže,

i u srcu prihvati.

Gde se ljudi u krug vrte,

to je vrlo, vrlo…

ludi svet.

Uvećaj svoj svet...

ludi svet.

Joy Division
LJUBAV ĆE NAS RAZDVOJITI
(Love Will Tear Us Apart)
Napisao: Ian Curtis (1980)

Kad rutina zagrize gadno i ambicije su slabe
Kad netrpeljivost je jaka, a osećanja se hlade
Kad menjamo se
Različitim putevima krećemo se

Tad ljubav, ljubav će nas opet razdvojiti

Zašto je krevet tako hladan? Tvoje telo se od mene okrenulo.
Zar mi je tajming tako jadan? Poštovanje nam je usahnulo.
Al’ još je tu dopadanje,
što ga očuvasmo

Ali ljubav, ljubav će nas opet razdvojiti

Spavaš i plačeš, i svaki moj neuspeh se vidi
U grlu imam osećaj, dok mi srce u očaju bridi,
Da nešto tako dobro
eto više neće da radi

Tad ljubav, ljubav će nas opet razdvojiti

Pink Floyd
OŠTEĆENJE MOZGA
(Brain Damage, 1973)
Napisao: Roger Waters

Eno ludaka, po travi gazi.
Eno ludaka, po travi gazi.
Priseća se igara, venčića i šala.
Ludaci moraju ostati na stazi.

Evo ludaka, tu je u predvorju.
Evo ludaka, kod mene u predvorju.
Papir im zgužvana lica privlači uz pod,
a raznosač svakodnevno donosi još

Ako ti se ustave na brani prerano provale,
ako tamo na brdu praznih soba ne bude,
ako ti se od mračnih misli rasprsne glava,
čeka nas obojicu mesečeva tamna strana

Evo ludaka u mojoj glavi.
Evo ludaka u mojoj glavi.
Uzimaš skalpel, ideš da me menjaš.
Do zdrave me pameti prepravljaš.

I onda baciš ključ,
vrata zaključavši ta.
U glavi imam nekog,
al’ to nisam ja.

Ako ti oblak na uvo pošalje urlik groma,
i tad kao da niko ne čuje vriske tvoga loma,
ako tvoj bend zasvira tamo neke čudne stvari,
vidimo se ti i ja na mesečevoj tamnoj strani.

Prikaz remiks-verzije albuma A MOMENTARY LAPSE OF REASON Pink Floyda (i priča o njegovom omotu)

NAPOMENA: Ovaj prikaz nove, remiksovane verzije albuma Pink Floyda „A Momentary Lapse Of Reason“ prvobitno sam objavio na svom Fejsbuk profilu pre tri meseca, kada se ta verzija pojavila. Nisam ni sanjao da će intrigantni omot „A Momentary Lapse Of Reason“, koji je prvobitno objavljen 1987. godine, sada postati aktuelan zbog motiva bezbrojnih bolničkih kreveta koji slučajno evocira dešavanja povodom pandemije koronavirusa u Beogradu (postavljanje oko 3.000 kreveta na Sajmu za prijem pacijenata sa blažim simptomima bolesti) i u svetu. To je bio razlog da prikaz stavim na blog. Možda neko posluša novu verziju albuma u danima tzv socijalnog (a zapravo fizičkog) distanciranja koje će ko zna koliko potrajati. Inače, omot, kojeg je dizajnirao stari saradnik Floyda, pokojni ilustrator Storm Torgerson (1944-2013), zaista je fotografija, jer u osamdesetim godinama prošlog veka nije bilo ni CGI-ja ni fotošopa: na plaži u severnom Devonu bilo je postavljeno više od 700 kreveta, a Torgersonu je kao inspiracija poslužio stih Dejvida Gilmora iz pesme Yet Another Movie: „A vision of an empty bed“.  



PINK FLOYD
A Momentary Lapse Of Reason
(originalna verzija: EMI/Columbia, 1987)
(nova verzija, u sklopu box seta The Later Years: Parlophone/Rhino/Legacy, 2019)
Producenti: Pink Floyd/Bob Ezrin

Album Pink Floyda „A Momentary Lapse Of Reason“ (1987), prvi bez Rodžera Votersa, uvek je bio na udaru kritika zbog kilavih tekstova i preproduciranosti, a neki su ga proglašavali solo albumom Dejvida Gilmora u onoj meri u kojoj je „The Final Cut“ (1983) smatran Votersovim solo albumom. Pa, dugo najavljivana nova verzija „A Momentary Lapse of Reason“ konačno se pojavila u decembru prošle godine, i ona zaista predstavlja pošten pokušaj - i ne samo pokušaj - da se isprave dve od tri navedene zamerke. Bubnjar Nik Mejson, koji je u vreme snimanja originala patio od manjka samopouzdanja pa je tu i tamo bio zamenjen sešn muzičarima, za novo izdanje albuma je odsvirao sve deonice. Zvuk njegovih bubnjeva zvuči mnogo prirodnije od prvobitno snimljenih, nabudženih i filovanih ehom, tipično za produkciju iz druge polovine osamdesetih godina prošlog veka. Pokojni klavijaturista Rik Rajt, koji je 1987. kao povratnik u bend učestvovao u snimanju albuma samo kao sešn muzičar i čiji doprinos nije iskorišćen u celosti, sada se čuje mnogo češće i mnogo jasnije. Neke njegove deonice na novoj verziji „A Momentary Lapse Of Reason“ pokupljene su sa živih snimaka, zabeleženih na potonjoj svetskoj turneji. Gitara Dejvida Gilmora je ostala kakva je bila, ali su njegovi vokali promenjeni na pesmi On The Turning Away. Nadam se da niko ne očekuje da su i tekstovi promenjeni, ili da se Rodžer Voters slučajno ponudio da ih naknadno napiše, bez obzira što je sa starim bendom zakopao ratnu sekiru još u vreme zajedničkog nastupa na Live 8 (2004).

Kako novi-stari album izgleda sa umetničke strane? Moram priznati da je remiksovani i dopunjeni „A Momentary Lapse Of Reason“ uglavnom poboljašnje u odnosu na original iz 1987, jer prosto zvuči organskije i prirodnije sa vaspostavljenim kreativnim doprinosom svih članova, mada sam ja i original rado slušao uprkos svim kritikama. Najviše je, po meni, profitirala On The Turning Away, kako zbog osećajnijeg (ponovo snimljenog) vokala, tako i zbog Rajtovih pridodatih klavijatura koje prate završni gitarski solo. Ultrapompezna The Dogs Of War sada je manje pompezna, i slušljivija je za one koji ne obraćaju pažnju na tekst. Sorrow, koja mi je, sa izuzetkom razaračkog gitarskog soloa u uvodu (a koji je snimljen na praznom stadionu!), uvek zvučala ravno i dosadnjikavo (nije bilo Votersa da svojim pridikovanjem unese dramu), sada zvuči malkice življe, što se posebno u oseća u završnici. Yet Another Movie ostaje najbolja stvar na albumu (a ima i najbolji tekst), mada utisak kvari promenjeni aranžman bubnja na jednom prelazu u sredini kompozicije. Brza One Slip, koja mi je uz Yet Another Movie najdraža, sada mi se nekako vuče sa ovim prirodnim zvukom bubnja, jer su ti stari, napumpani ipak bili moćniji i nosili su pesmu; mada ne mogu ni da kažem da je stvar bogznakako upropašćena. Možda se radi i o mojoj naviknutosti na original. Hit Learning To Fly uglavnom liči na sebe, sa nekim manjim izmenama u aranžmanu. Instrumentali Signs of Life i Terminal Frost su zadržali stari šarm. Dva intermeca A New Machine 1 i A New Machine 2 ostali su nepromenjeni, i dalje su savršeno nepotrebni.

Sve u svemu, ko nije voleo „A Momentary Lapse Of Reason“ neće ga nešto naprasno zavoleti posle ovog lakiranja i preuređivanja, ali će mu možda neki delovi delovati flojdovskije nego ranije, zbog upadljivijeg prisustva Rajta. Onaj koji ga je, poput mene, voleo uprkos svemu, neće, čini mi se, biti razočaran i imaće samo još razloga da ga voli i dalje. A oni koji žele da počnu da slušaju Pink Floyd ipak treba da krenu od nekih drugih, mnogo boljih albuma kao što su „Wish You Were Here“ (1975), „The Dark Side Of The Moon“ (1973), „The Wall“ (1979), „Meddle“ (1971), „Animals“ (1977), i naravno „The Piper At The Gates Of Dawn“ (1967). A ni „The Final Cut“ nije za bacanje. 

THE CURE - Prevodi i prepevi 10 odabranih pesama

U još jednoj sesiji borbe sa samim sobom za vreme trajanja epidemije, okušao sam se sa stihovima Roberta Smita i, naravno, našao lek. Za ovu priliku izabrao sam deset pesama The Cure za koje smatram da dobro predstavljaju Smita i kao kantautora i kao ličnost. Iz prve tri izbijaju duboka opsednutost, anksioznost i paranoja (Lullaby, Close To Me, A Forest), u četvrtoj (Just Like Heaven) na scenu stupaju fantazmagorično i natprirodno. Čupavi, romantični depresivac zatim priznaje da je veseo samo petkom u Friday I'm In Love (na ovaj prepev sam ponosan), potom pada u sevdah uz kišu (Plainsong), na šta se, kao i na albumu Disintegration, nadovezuje veličanstvena tugovanka za izgubljenom ljubavlju (Pictures of You), a potom i opsesivna potrega za njom (A Night Like This). Ovaj moj izbor završavaju jeziva, orvelovska One Hundred Years - jedina uslovno gledano politička stvar The Cure sa čuvenim uvodnim stihom "Nema veze ako svi pomremo" - i za Smita karakterističan izliv straha od starenja (Sinking). Veoma sam želeo i da se okušam sa antologijskom Cold sa albuma Pornography ali Dragoslav Andrić ju je u svojoj antologiji "Stereo stihovi" tako dobro prepevao da nisam imao šta da dodam. Uživajte, komentarišite, kritikujte ovo što sam uradio, okušajte se i sami u prevođenju. Dobro je za glavu. 

USPAVANKA 

(Lullaby, 1989)

Spazih nešto što počinje na “p”…

Na nogama na štraftice, čovek-pauk stiže,

Lagano kroz senku zalazećeg sunca

Prikrada se uz prozore blaženo počivših

Tražeći žrtvu što u krevetu drhti.

Po gustoj tami on njuška za strahom, 

i najednom u ćošku nešto se mrdne!

I ne mogu ništa kad prestravljen shvatim

Da čovek-pauk za večeru me ima.

Prigušeno smeje se, klateći glavom

Prikrada se sve bliže uznožju moga kreveta

I tiše od senke i brže od muva

Njegove su ruke svud po meni a jezik u mojim očima

„Ne mrdaj se i da nisi pisn’o, krasni moj dečače. 

Ne otimaj se tako, jer ću te samo voleti još više,

a prekasno je sad da bežiš il’ da pališ svetlo.

Čovek-pauk za večeru te ima.”

I osećam se kao da me izjedaju

Milijarde dlakavih, ustreptalih rupa

I znam da ću se ujutro probuditi, drhteći od hladnoće 

I da je čovek-pauk uvek gladan

„Dođi mi u goste”, reče pauk muvi,

Imam nešto…

BLIZU MENE

(Close To Me, 1985)

Satima sam na ovo čekao.

Sebe bolesnim baš učinio.

Voleo bih da se danas

nisam ni probudio.

Ni pomišljao nisam da će ovom danu doći kraj

Ni pomišljao nisam da će mi se ovo veče

toliko približiti.

Hajde, pokušaj da vidiš u mraku

Hajde, potrudi se da uspeš,

da osetiš strah pre no što stigneš ovde.

Obličja mu puštam da priđu mi pred nos,

Oči sebi kopam

i zadržavam dah,

I čekam - dok ne zadrhtim.

Al’ da tvoju veru imam,

učinio bih to kao od šale.

Još samo kad bih siguran bio

da je moja glava, prislonjena uz vrata, bila samo san.

Satima sam na ovo čekao.

Sebe bolesnim baš učinio.

Voleo bih da se danas

nisam ni probudio.

Ni pomišljao nisam da će ovom danu doći kraj

Ni pomišljao nisam da će mi se ovo veče

toliko približiti.

Al’ da tvoje lice nosim,

učinio bih to kao od šale.

Još samo kad bih siguran bio

da je moja glava, prislonjena uz vrata, bila samo san.

ŠUMA 

(A Forest, 1980)

Priđi bliže, baci pogled,

među drveće.

Pronađi tu devojku 

dok možeš.

Priđi bliže, baci pogled,

pogledaj u mrak.

Prati šta ti oči kažu
Prati šta ti oči kažu

Čujem njen glas

Moje ime doziva

Taj zvuk je dubok

u mraku.

Čujem njen glas

I dajem se u trk

Među drveće
Među drveće

Iznenada stajem,

Al’ prekasno je, znam.

Izgubljem sam u šumi,

I sasvim sam.

Devojke tamo nema

Uvek bude tako.

Trčim ka ništavilu

Opet, i opet, i opet, i opet.

BAŠ KAO RAJ

(Just Like Heaven, 1987)

„Pokaži mi, pokaži, kako izvodiš taj trik,

onaj od koga uvek vrisnem“, ona reče.

„Onaj što me uvek nasmeje“, ona reče,

i baci mi se oko vrata.

„Pokaži mi kako ga izvodiš,

i obećavam da ću

pobeći sa tobom.

Pobeći ću sa tobom.“

Dok vrtesmo se na toj vrtoglavoj litici,

ljubio sam joj lice i ljubio glavu

i sanjario na koje sve načine mogu

naterati je da zablista.

„Zašto si tako dalek?“ rekla je

 „Kada ćeš već jednom shvatiti da sam zaljubljena u tebe.

Da sam zaljubljena u tebe.“

Ti,

nežna i jedina.

Ti,

sama i izgubljena

Ti,

čudna poput anđela,

što po najdubljim morima plešeš
i u vodi se vrtložiš, 

ti si baš kao san.

Dnevna me je svetlost povratila. 

Mora da sam spavao danima.

I mrdajući usne da udahnem joj ime,

otvorio sam oči.

I nađoh sebe samcitog samog

visoko nad uzburkanim morem

što ukrade mi jedinu devojku koju voleh

I utopi je duboko u meni.

Ti,

nežna i jedina

Ti,

sama i izgubljena

Ti si

baš kao raj

PETAK JE, ZALJUBLJEN SAM 

(Friday I'm In Love, 1992)

Briga me da l’ su ponedeljci tužni

Utorak i sreda užasno su ružni

Za četvrtak me uvo iskreno boli

Kad je petak, zaljubljen sam

Ponedeljku pukni, jer pravi si gad

Utorak i sreda su čemer i jad

Šta tek o četvrtku da zborim sad?

Kad je petak, zaljubljen sam

Suboto, ti prebrzo prođeš

Nedeljo, prekasno mi dođeš

A ti se, petku, nikada ne stidiš

Briga me da l’ je ponedeljak strog

Od utorka i srede strefi me šlog

A četvrtak, ko nam beše to?

Kad je petak, zaljubljen sam

Hej ponedeljku, idi malo se opruži

Utorku, sredo – čemu krevet služi?

Ti se, četvrtku, sa zidovima druži

Kad je petak, zaljubljen sam

Suboto, ti prebrzo prođeš

Nedeljo, prekasno mi dođeš

A ti se, petku, nikada ne stidiš

Obučen si za viđanje

Predivno je iznenađenje

kad ti cipele i duh zahvati uzbuđenje

Svako mrštenje odbacuješ,

zvuku se osmehnuto raduješ,

I uz vrisak čistog ushićenja

Vrtiš se i poskakuješ.

Uvek zagizi jako i slasno

jer izgleda stvarno prekrasno

videti te u noći ovako kasno.

Ne može ovoga dovoljno biti

da se čovek ikada zasiti.

Petak je, zaljubljen sam!

Briga me da l’ su ponedeljci tužni

Utorak i sreda užasno su ružni

Za četvrtak me uvo iskreno boli

Kad je petak, zaljubljen sam

Ponedeljku pukni, jer pravi si gad

Utorak i sreda su čemer i jad

Šta tek o četvrtku da zborim sad?

Kad je petak, zaljubljen sam

JEDNOSTAVNA PESMA 

(Plainsong, 1989)

"Mislim da je mrak, i mislim da pada kiša", rekla si.

"I vetar duva kao da je kraj sveta", rekla si.

"I tako je hladno, da hladno je kao da si mrtav."

I onda si se nasmejala, na tren.

"Mislim da sam stara, i boli me", rekla si.

"I sve ističe kao da je kraj sveta", rekla si.

"I tako je hladno, da hladno je kao da si mrtav."

I onda si se nasmejala, na tren.

Ponekad se zbog tebe osećam

kao da živim na kraju sveta.

kao da živim na kraju sveta.

"To je prosto način na koji se osmehujem", rekla si.

SLIKE NA KOJIMA SI TI 

(Pictures Of You, 1989)

Gledam već tako dugo u ove slike na kojima si ti,

da skoro verujem da one su stvarne.

Živim već tako dugo sa mojim slikama na kojima si ti,

da skoro verujem da te slike su

sve što sam u stanju da osetim.

Sećam te se kako tiho stojiš na kiši,

dok sklanjam se kod srca tvoga, da budem uz njega.

I ljubimo se dok nebo se ruši,

a ja grlim te čvrsto,

kako sam te uvek grlio kada bi se uplašila.

Sećam te se kako kroz noć trčiš lakonogo.

Bila si jača od snega, svetlija i belja,

I vrisnula si na svo to pretvaranje,

vrisnula ka nebu,

I konačno si smogla snage da sve to pustiš niz reku.

Sećam te se kako padaš mi u naručje

i oplakuješ svoje srce.

Bila si bela kao kreč, tako nežna i izgubljena na hladnoći.

Uvek si bila tako izgubljena u mraku.

Sećam te se kakva nekad si bila

Lagano utapajući se, bila si anđeo više no išta drugo.

Grlim te poslednji put, a onda tiho mi isklizneš.

Otvorim oči, al' nikad ništa ne ugledam.

Samo da sam se setio pravih reči

Mogao sam tvoje srce zadržati

Samo da sam se setio pravih reči

Ne bih sad cepao sve moje slike na kojima si ti.

Gledam već tako dugo u ove slike na kojima si ti,

Al' tvoje srce ne mogu povratiti.

Tragam već tako dugo za rečima koje su istinite,

Al' uvek završim cepajući moje slike na kojima si ti.

Nema ničega na svetu što sam želeo više

nego da te osetim duboko u srcu.

Nema ničega na svetu što sam želeo više

nego da nikada ne osetim kako je to cepati

sve moje slike na kojima si ti.

U NOĆI KAO ŠTO JE OVA

(A Night Like This, 1985)

Reci zbogom u noći poput ove

Ako nam je to ono poslednje.

Nikad nisi izgledala ovako izgubljeno,

Ponekad to i ne liči na tebe

Nema više reči

I dalje ih nema,

Ne idi, molim te.

Al’ posmatram te, skroz skamenjen,

kako odlaziš.

Dolazim da te nađem, makar te tražio celu noć

Lov na veštice za sledećom devojkom

Lov je zauvek, i uvek je za tobom

Poverenje tvoje

Najblistavije glupa stvar

koju sam ikada skrojio

Reci zdravo na dan kao što je ovaj.

Reci to kad god se mrdneš.

Od načina na koji me sada gledaš,

poželim da budem ti .

Prožima me duboko,

i prožima još dublje,

ovaj dodir.

I taj osmeh, i to klimanje tvoje glave

I taj osmeh, i to klimanje tvoje glave

Dolazim da te nađem, makar te tražio celu noć

Ne mogu više ovako da stojim ovde

Lov je zauvek, i uvek je za tobom

Želim da bude savršeno

kao što je bilo.

Želim da promenim sve

Želim da se promenim.

STO GODINA 

(One Hundred Years, 1982)

Nema veze ako svi pomremo.

Ambicija na zadnjem sedištu crnog auta.

U visokoj zgradi od posla se skapava.

Posle toga odlazak kući,

pa priče na radiju

Nešto maleno ti ispada iz usta,

pa se smejemo.

Molimo se za nešto bolje.

Molimo se za nešto bolje.

Hajde, voli me,

upoznaj moju majku.

Ali strah uzima pod svoje,

prikrada se stepeništem u tami,

i čeka da smrtni udarac padne.

Frizuru gladiš dok patriote streljaju.

Borba za slobodu na TV ekranu.

Deliš svet sa poklanim svinjama.

Jesmo li osvojili sve?

Ona se bori da pobegne.

Taj bol.

Taj gmižući osećaj.

Mala crnokosa devojčica

subotu čeka, i smrt njenog oca je gura,

nabijajući njeno bledo lice u ogledalo.

Patnja me tera da okrenem glavu,

ka dobrim starim vremenima.

Milovanje starca,

pa šminkanje beživotnog lica.

Ona je komad novog mesa u čistoj sobi

Pod žutom mesečinom pristižu vojnici.

Senke donose oslobođenje

pod crnom zastavom.

Stotine godina u grimiznoj krvi.

Omča mi se zateže oko grla.

Otvaram usta,

i glava mi se rasprskava

uz zvuk tigra koji se koprca u vodi.

Koprca se u vodi.

Iznova i opet

jedan za drugim umiremo.

Iznova i opet

jedan za drugim umiremo.

Jedan za drugim.

Jedan za drugim.

I to kao da traje stotinu godina.

Stotinu godina.

Sto godina.

TONEM 

(Sinking, 1985)

Usporavam

kako godine prolaze.

Tonem,

pa zavaravam sebe

poput svih drugih.

Tajne što ih krijem

izopačuju me iznutra,

čine me slabijim

Zato zavaravam sebe,

poput svih drugih

Šćućuren u strahu čekam.

Nikad više osećati neću.

Samo kad bih mogao
da se ičeg setim…