среда, 29. децембар 2010.

Predstavljamo priče iz zbirke (12): NA PLAŽI


Na plaži
Pesma napisana 1991. godine, pod nazivom "Plaža puna zveri". Do sada nije objavljena.


I pojede zver čoveka
I postade od čoveka zver
Zapenjenih čeljusti, krvavih očiju,
zaurla zver - ljudožder.

Vetar na opusteloj plaži
Očnjaci se gladno osmehuju
Galopom se povukoše poslednje reči
Sad bezumni krici odjekuju

Peskom kruže
pobesne zveri,
i svaka svakoj
vrat meri.



понедељак, 27. децембар 2010.

Fotografije sa promocije GODINA U MAGLI u KST-u

Promocija zbirke priča GODINE U MAGLI u KST-u, 17. decembra 2010.
Autori fotografija su Mile Radoičić i Miroslav Lakobrija
































Sleva na desno: 
GORAN SKROBONJA, MLADEN ĐORĐEVIĆ, JOVAN RISTIĆ, STEVAN FILIPOVIĆ, JAKŠA VLAHOVIĆ i PAVLE ZELIĆ (moderator). Goran Skrobonja priča o Jovanovom učešću u njegovim tematskim zbirkama "Beli šum" i "Istinite laži" dok u pozadini idu inserti iz filma TUĐIN/OSMI PUTNIK Ridlija Skota i NAKOT Dejvida Kronenberga, koji su prema Jovanovim rečima inspirisali body-terror motiv u njegovoj priči Opekotina.

недеља, 19. децембар 2010.

Predstavljamo priče iz zbirke (11): TALENTOVANI IDIOT



Talentovani idiot
Priča originalno napisana 1997. godine pod nazivom "Izvod iz dnevnika gimnazijskog direktora", za radionicu društva Lazar Komarčič (tama: Iz dnevnika direktora škole...) Prvobitna minijatura proširena je 2001. godine u pripovetku i iste godine objavljena u Emitoru. Revidirana i dopunjena verzija pripovetke sa novim naslovom "Talentovani idiot" do sada nije objavljena.


 
"Gimnazijalac sa specijalnim talentom."

Srpsko školstvo devedesetih godina. Direktor jedne beogradske gimnazije nije u stanju da se izbori sa gomilom problematičnih đaka, njihovim još problematičnijim roditeljima i profesorima koji su izgubili svaki autoritet. Ali njegov najveći problem postaje usamljeni, inteligentni učenik, koji se krajnje bezobzirno ophodi sa drugovima i sa profesorima, uključujući direktorovu ljubavnicu...
 

AUTOROVA NAPOMENA
Devojka s kojom sam se dugo zabavljao bila je tokom druge polovine devedesetih mlada profesorka u jednoj beogradskoj gimnaziji. Bilo joj je povereno i razredno starešinstvo. Svake večeri kada je dolazila kući, s užasom mi je pričala šta joj se događalo u haosu srpskog školstva u kojem je došlo do potpunog sloma vrednosti. Posebno mi je zanimljiv bio nesposobni direktor koji se nimalo nije mešao u svoj posao, tako da su nasilje, primitivizam i korupcija mogli nesmetano da cvetaju. Sa druge strane, moj razredni starešina iz vremena dok sam išao u srednju školu (1988-1992) čeono se sudario s tim haosem - optužen je i mnogo kasnije osuđen zbog primanja mita - ne mogavši da prihvati nove generacije đaka i roditelja kojima su novac, posedovanje mobilnog telefona i markirane odeće i obuće najbitnije stvari u životu. Sve to se, pomešano s motivima iz romana Roberta Silverberga "Umiranje iznutra", utkalo u priču "Talentovani idiot" čiji je embrion od sedam-osam šlajfni, pod nazivom "Izvod iz dnevnika gimnazijskog direktora", nastao 1997. godine na književnoj radionici društva Lazar Komarčić. Priča se razvila u pripovetku tokom poslednjih meseci mog služenja vojnog roka u Subotici (mart 2000. - mart 2001), kada sam kao kurir komande u kasarni imao svakodnevni pristup jednom pentijumu trojci. Dobro mi je došlo da prekratim vreme...




ODLOMAK (PRVA POLOVINA PRIČE)

 
 
ponedeljak, 9. novembar

Taj prokleti Kaktus bi pod hitno trebalo zatvoriti. I njegovog hohštaplerskog vlasnika. Našao čovek rupu u saksiji, podigao kafić prekoputa ulaza u moju gimnaziju, i sad lepo zarađuje na mojim đacima. Ako bi se đacima moglo nazvati ono četvoro iz Milkinog i Radičinog odeljenja koje sam, odlazeći s posla, video pod tendom kako piju i smeju se.

Mala Rajevićka je pušila na muštiklu. Uparadila se k’o da će na ćošak: drečava šminka, crna plastična jakna, tesna roze majičica, najminimalnija suknja i mrežaste čarape. Onaj njen mračni Barjaktarević samo što joj nije gurnuo mobilni među sise. Dok sam se približavao, Radović Mali Supovac me je gledao sa drskim osmehom i lokao pivo, obučen po modi iz teretane – sve
najk” na njemu, i naravno zlatan lanac. Šone, sin julovca iz Čačka s kojim me je Julija prošle godine upoznala i zbog koje sam pristao da njegovo ćelavo kretenče upišem preko reda, cerekao se na sav glas. Smešan sam mu ja, ko će drugi? 

Pitao sam ih šta rade tu, i zar nije sada čas, na šta će mala Rajevićka:
Jeste, gospodine direktore, ali nije naš!

Kako to mislite? Gubite čas?

Ne. Imamo ga, ali ovaj nije naš., napravio se pametan Radović. Šone je to propratio cerekanjem, a Mala Rajevićka je udarila prenemažući šlagvort: Malo je dosadan, gospodine direktore!

Veselo društvance je puklo od smeha, a ja sam pomislio, nisu se čak ni potrudili da se zavuku dublje u baštu, već su seli za sto koji se spazi još sa školskog stepeništa. 

петак, 17. децембар 2010.

Demanti povodom najave u Danasu

U listu Danas od petka 17. decembra 2010. godine najavljena je promocija knjige Jovana Ristića "Godine u magli", a u članku je pored ostalog greškom navedeno da je autor "jedan od osnivača Kluba ljubitelja fantastike Lazar Komarčić".

Jovan se zahvaljuje na lepo sročenoj najavi, ali je prinuđen da citiranu rečenicu demantuje.

"Rođen sam 1973. godine, a društvo Lazar Komarčić - koje ima dugu tradiciju - osnovano je 1981. godine, tako da nikako ne mogu biti osnivač ovog društva - tim pre što sam postao njegov član 1994. godine", kaže Jovan. "Ja sam zapravo - kao što u mojoj biografiji na sajtu Godineumagli.blogspot.com piše - dugogodišnji aktivista društva Lazar Komarčić, i trenutno sam član njegove uprave."

понедељак, 13. децембар 2010.

Plakat za promociju GODINA U MAGLI u KST-u 17. decembra

Jakša Vlahović, gitarista gotik-metal grupe Abonos i ilustrator koji je dizajnirao korice za knjigu "Godine u magli", napravio je plakat za promociju i koncert u KST-u 17. decembra, koji ovde sa zadovoljstvom predstavljamo.

Inače, gitarista grupe Prljavi dripci Marko Pišev autor je odlične zbirke horor priča "Fotofobija" (Treći trg, 2009) čiju nabavku toplo preporučujemo.

петак, 10. децембар 2010.

Promocija zbirke GODINE U MAGLI u beogradskom KST-u 17. decembra 2010.

Zbirka priča "Godine u magli" Jovana Ristića biće predstavljena u petak 17. decembra na najprikladnijem mogućem mestu - u Klubu studenata tehnike (KST), jer je ovaj legendarni beogradski rok klub mesto radnje u naslovnoj pripovetki Godine u magli, koja je originalno objavljena 2009. godine u antologiji "Istinite laži - priče o urbanim legendama".

Promocija, koja je zamišljena kao multimedijalni događaj, počeće u 19 sati, a s obzirom da Jovan dela i na književnoj i na filmskoj sceni Srbije, o njegovoj zbirci i radu govoriće:

ILIJA BAKIĆ - pisac ("Jesen skupljača") i književni kritičar.
MLADEN ĐORĐEVIĆ - režiser i scenarista ("Život i smrt porno bande").
STEVAN FILIPOVIĆ
- režiser ("Šejtanov ratnik", "Šišanje"), pisac predgovora za priču Godine u magli.

GORAN SKROBONJA - pisac (roman "Čovek koji je ubio Teslu"), prevodilac i izdavač. Pisac predgovora u zbirci.
JAKŠA VLAHOVIĆ - rok muzičar (grupa Abonos), glumac, ilustrator, koji je dizajnirao korice zbirke "Godine u magli")
PAVLE ZELIĆ (moderator) - pisac ("Poslednja velika avantura"), književni, filmski i strip kritičar, i strip scenarista.

Razgovor će biti praćen insertima iz filmova Džona Karpentera, Serđa Leonea, Voltera Hila, Ridlija Skota, Dejvida Kronenberga i drugih režisera koji su inspirisali neke motive u Jovanovim pričama.
Moguća su i druga iznenađenja, a tokom promocije biće moguće nabaviti knjigu, koja se za sada, u Beogradu, može kupiti u knjižarama Beopolis, Tardis i kod autora.

Predstavljanje "Godina u magli", u organizaciji društva Mladi kadrovi i Dnevnog kulturnog pogona KST-a, biće završeno u 20 sati, kada počinju koncerti rok bendova ABONOS i PRLJAVI DRIPCI.

Ulaz na promociju i koncerte je slobodan.













недеља, 05. децембар 2010.

Predstavljamo priče iz zbirke (10): KAD REBRA POSTANU KAVEZ


Kad rebra postanu kavez
Priča originalno napisana 2000. godine i objavljena u Emitoru 2001. godine. Ova, znatno skraćena verzija objavljena je 2004. godine na danas ugašenom sajtu Screaming Planet, a 2009. godine u književnom andergraund godišnjaku Trash.



"Svi bauci neposlušnog građanina."

Vlasnik male radnje kojem su se kola pokvarila, uveče se peške vraća kući. Ali, dok hoda pustim uličicama svog detinjstva, iza sebe čuje korake, koji su sve glasniji.

* * *

ODLOMAK

Preduzeo je, naravno, mere da ga ne nađu. Njegova žena, deca, gotovo svi susedi i pomoćnik u servisu znali su šta toj gospodi treba da kažu. Jer još onda, kada je prvi put dočuo da jure po gradu, zarekao se da njega neće uhvatiti; bar ne lako.

Posle nekoliko znojavih osvrtanja i obrtanja misli poput sličica na džekpotu, mogućnost da se radi o njima učini mu se manje verovatnom.

Još uvek ne legitimišu.

Načuo je, doduše, o hvatanju neposlušnih po kafićima. Ali čak i da su glasine bile istinite, odavno je prestao da posećuje takva mesta.

A i s kim bi? Peđu su uhvatili. Bora se odazvao.

Nadao se da će se obojica vratiti živi i, ako je moguće, normalni. Da ne bude kao sa Duletom. Otišao dobrovoljno; doneli ga nazad – skroz pošandrcalog.

Pred očima mu iskrsnu ono lice.

Mora biti da je Dule video tako nešto.

Pa se setio Luke i Danice.

Bili on i Svetlana kod komšinice. Deca gledala crtani film. Zaigrala se kraj ekrana. Došao dnevnik. I u njemu izveštaj, vrlo detaljan, o onom selu što su ga spalili.

Džaba što je sa Svetlanom uleteo na pola i ugasio televizor – nekoliko noći uzastopce deca su se budila i vrištala.

Kao što je njemu sada vrištao stomak.

Grabio je napred, pazeći da se ne saplete o kakvu džombu na ispucalom asfaltu. Vetar je gladno arlaukao kroz čemprese, ali i dalje nije mogao da nadjača korake.

Postajali su još glasniji, još bliži.

понедељак, 29. новембар 2010.

Izmenjen termin promocije u Nišu - 2. decembar, 18 sati

Niška promocija zbirke "Godine u magli" neće biti u petak 3. decembra kako je greškom najavljeno, već u četvrtak 2. decembra.

Termin i mesto ostaju isti - Niški sajam knjiga (hala Čair), 18 sati, pres sala.

O knjizi će govoriti
urednik edicije "Tragači" Zoran Ćirić i autor.




Ko radi taj i greši - praštajte.



субота, 27. новембар 2010.

Predstavljamo priče iz zbirke (9): POSETNICA



Posetnica
Priča originalno napisana 1994. godine. Pod tadašnjim nazivom
Praznina objavljena u prozinu Emitor, 1996. godine. Ova stilski drugačija verzija, sa novim naslovom i izmenjenim krajem, do sada nije objavljena.



"Saputnica koja se ne može nahraniti."

Usamljena devojka, koja studira u velikom gradu, dolazi nepozvana na žurku. Uspeva da utoli svoju golemu glad, ali samo privremeno, i jedino obećanje da će i sledeći put biti nahranjena je posetnica koju lovina svaki put ostavlja za sobom.


AUTOROVA NAPOMENA
"Posetnica" je moja najstarija priča koju sam, u kontekstu ove zbirke, smatrao objavljivom. Uz minijaturu "Čovek na prelazu" i noveletu "Grabljica varljivih krila" (koju sam ostavio za neku buduću zbirku), "Posetnica" se 1996. godine pojavila u fanzinu "Emitor", zaslugom pokojnog Ljube Damnjanovića - on je sastavio ceo broj od mojih priča i bio je to moj književni debi. U to vreme "Posetnica" se zvala "Praznina" i bolovala je od gomile početničkih grešaka, od kojih je najgora bila eksplicitno naznačavanje poente. Kraj je takođe bio bezveze. Ali, ono što je u njoj valjalo bila je atmosfera, a i dopadala mi se ideja o pretvaranju glavne junakinje u simbol sopstvene opsesije... Mnogo godina kasnije, a mislim da je to bila 2004. ili 2005. godina, moj prijatelj Marko Vojnović - čovek s kojim sam u magazinu "Znak Sagite" napisao dugačke eseje o Konanu i Asteru Blistoku - poslao mi je jedan svoj kratki scenario za strip, za koji je tražio crtača. I sam sam poželeo da napišem sopstveni strip scenario, mada u to vreme pojma nisam imao kako bih to uradio. Svejedno, setio sam se "Praznine" i pomislio da bi se od nje mogao napraviti kratak strip sa apstraktnim motivima, pa sam je preradio tako što sam, uz poslovično sređivanje stila, razbio pasuse na kadrove i napravio minijaturna "poglavlja", na osnovu vizura junaka priče. Od pretvaranja u strip nije bilo ničega, ali je specijalni remiks "Praznine" ostao. U jednom trenutku sam mu se ponovo vratio i odlučio da eliminišem eksplicitnost poentiranja. Takođe sam izmenio kraj i naslov, i sada mislim da je sve to mnogo pristojnije. Da se razumemo, ne smatram da je "Posetnica" u vrhu onog što sam do sada napisao, ali mi je neobično draga, i stalno me podseća na žurku koja je inspirisala njeno nastajanje - žurku na kojoj sam upoznao devojku čudnovato tupog pogleda koja je išla od momka do momka i svakom govorila "Večeras mi je rođendan". Nije uspela da zainteresuje nikog, a na kraju se smuvala s mojim drugom kojem je apsolutno bilo svejedno - jer je bio pijan. Ali, čak ni on u takvom stanju nije mogao da sakrije iznenađenje zbog napadnosti i gotovo očajničke brzine njenog pristupa...




POSETNICA
(odlomak)


Rođendan ti je, kazivao joj je kalendar.

Nije u tome videla ništa posebno. Bio je to samo olovkom zaokružen datum, tek bleda naznaka da bi nešto trebalo da bude drugačije, ili bar tako da izgleda.

I te večeri se s nadom uputila negde gde je živo. Nije bila sigurna od koga je čula da se tamo nešto dešava. I da je nisu pozvali, svejedno bi otišla.

Njena saputnica bila je gladna.

Utonula je u veselu gomilu, tražeći nekog ko bi joj pomogao. Nekog finog momka, nekog dobročinitelja.

U stvari, bilo koga.

Rođendan mi je večeras”, govorila je svakom muškarcu s kojim bi igrala. A pokretima i osmehom je poručivala: Dobro sam raspoložena, hajde da se upoznamo.

Ali, taj osmeh je bio bez sjaja. I sama je znala da je jedva ličio na osmeh. Kako je samo želela da ga promeni.

Baš lepo što ti je rođendan”, uzvraćali su joj momci. Neki bi pružili ruku da joj čestitaju. Neki bi se okrenuli i bez toga.

Tek pred zoru, kada su se ljudi već razilazili, zapazila je izvesnog tipa kako sedi sam u uglu, sa flašom u ruci.

Njegova snažna ramena, pitomo lice i ćutanje delovali su joj obećavajuće. Prišla mu je i pozvala ga da igraju dok muzika još svira.

Za vreme plesa, slegao je ramenima na ono što je i drugima govorila. Bez reči ju je gledao, klateći se.

четвртак, 25. новембар 2010.

Promocija GODINA U MAGLI na Niškom sajmu knjiga 3. decembra


Prva zvanična promocija zbirke priča Jovana Ristića "Godine u magli", koju je pre mesec dana objavio Niški kulturni centar (NKC), biće održana u petak 3. decembra na Niškom sajmu knjiga.

ISPRAVKA: Promocija će biti održana 2. decembra!!!

Mesto održavanja sajma je Hala Čair, gde će NKC imati svoj štand, a početak promocije zakazan je za 18 sati.





Za sada je potvrđeno da će o knjizi govoriti urednik edicije "Tragači" Zoran Ćirić i autor.

Radi se na tome da se u Klubu studenata tehnike (KST) održi prva beogradska promocija "Godina u magli", a da podsetimo - KST je poprište radnje naslovne pripovetke u Jovanovoj zbirci.


Vidimo se u Nišu!

четвртак, 18. новембар 2010.

Predstavljamo priče iz zbirke (8): TRAMVAJSKI VALCER


Tramvajski valcer
Pesma napisana 1993. godine. Korišćena kao tekst za istoimenu kompoziciju art-rok grupe BSindrom (1993-1994) u kojoj je Jovan bio pevač (ostali članovi: Darko Marijević - bas/ritam mašina, Ivana Dragutinović - klavijature/prateći vokal, Srđan Stupar - gitara), a koja je iza sebe ostavila jedan demo snimak. Pesma Tramvajski valcer do sada nije objavljena.


Zgužvana lica
u tramvaju sedam
Subota uveče
osmeha – nigde
Svakom preko očiju
koprena siva
Kô da nije nikome
važno kud ide
Pogurenih grbača
svi bulje u pod
Kuda to putuje
ljudski rod?

Ćute putnici
dok tramvaj hita.
Svakom oko vrata
nevidljivi lanac.
U svakom mozgu
po jedan smak sveta.
Kraj zadnjih vrata
riga pijanac.
Povraća kletve
državi celoj
I krklja hvale
Ljubičici Beloj…



субота, 13. новембар 2010.

Pesma BURN grupe The Dream Syndicate čiji su stihovi i muzika delimično inspirisali priču OPEKOTINA

"Ogromno hvala Stivu Vinu (Steve Wynnu) na dozvoli da deo refrena njegove pesme Burn iz repertoara grupe Drim sindikejt (The Dream Syndicate) citiram na početku moje Opekotine", kaže Jovan.



"Iako Wynnova Burn ne govori o opekotinama već o čoveku koji podmeće požare, zloćudni osećaj gubljenja kontrole koji je opisan u stihovima savršeno se poklapa sa onim što pohodi dušu Miomira Spasića zvanog Zmija, centralnog lika u mojoj priči. Takođe, dok sam pisao Opekotinu, Wynnova muzika mi je često bila nadahnuće."



ORIGINAL STIHOVA

Feel in your heart
Feel in your soul
Feel it go around till you
lose control

JOVANOV PREPEV

Osećaš u srcu
Osećaš u duši,
Obuzima te odsvud dok
kontrolu ti ne sruši

петак, 12. новембар 2010.

Predstavljamo priče iz zbirke (7): BARBARA I PRIJATELJI


Barbara i prijatelji
Priča napisana 2008. godine za Beli šum, tematsku zbirku priča o televiziji (priređivač: Goran Skrobonja). Ova revidirana verzija sa izmenjenom numeracijom poglavlja objavljena je 2010. godine na sajtu Art-Anima.

 


 "Usamljena devojčica sa lutkom. Roditelji u klinču. Oslobođenik iz Haga u komšiluku."



U komšiluk novinarke Radice, na mestu srušene stare kuće, vilu je podigao kontroverzni biznismen, dobrovoljac u bosanskom ratu, sa čijeg je suđenja pred Haškim tribunalom Radica svojevremeno izveštavala. Iako je biznismen u međuvremenu oslobođen optužbi, Radici se nimalo ne dopada ideja da se njena šestogodišnja kći druži s njegovim sinčićem - jedinim detetom u ulici punoj gradilišta. Žarko, roker koji sa Radicom živi u nefunkcionalnom braku ne deli ženine stavove, a devojčica - poslednja spona između njih dvoje - povlači se u svet megapopularne dečje serije.



AUTOROVA NAPOMENA
Kada se priča "Barbara i prijatelji" pojavila u tematskoj zbirci "Beli šum" koju je priredio Goran Skrobonja, bio sam svestan njenih nesavršenosti. Pisao sam je brzo, pravio rešenja na prvu loptu - poput "postmodernističke" numeracije poglavlja - i prvom sledećom prilikom, a to je bilo objavljivanje na sajtu "Art-Anima", uradio sam ono što Igor Marojević naziva književnim remiksom. Kada je na red došlo objavljivanje zbirke, skratio sam dugački uvod u poglavlju sa Haškim tribunalom, pošto nije imao nikakvu dramaturšku svrhu, i za moj ukus priča sada funkcioniše. Sada su na potezu čitaoci...

 



BARBARA I PRIJATELJI
(odlomak - treće i četvrto poglavlje)

Drugi deo
U SUSRET OLUJI

3.
Ni posle deset dana otkako su je iz Beograda poslali na ispomoć dopisniku, Radica nije mogla da se navikne na mere bezbednosti u Tribunalu. Kontrolni punkt na ulazu u zgradu. Kontrolni punkt na hodniku ka sudnicama. Dva puta vadiš sve iz džepova, a po potrebi se i skidaš, sve dok ručni detektor za metal ne kaže da si čist.

Radica je žurno uvlačila kaiš u pantalone pošto je prošla drugi punkt na jedvite jade. Pljosnati crni aparat je stalno reagovao na njen stomak, pa je tamnoputi policajac prvo zahtevao da ona skine jaknu i džemper i da zadigne košulju, a onda je tražio i da skine kaiš. Nakon što se ispostavilo da detektor cvrči na veliku okruglu kopču, kao da je svaki zub u policajčevoj vilici želeo da pokaže koliko mu je žao zbog Radičine dangube.

„Moglo je biti i gore, znate”, počešao se po potiljku. „Desilo se jednom da je reagovao na pirsing, koji je jedna posetiteljka imala na pupku.” Onda je uz duboki uzdah podigao detektor i zagledao se u njega ispitivački. „Čudna sprava. Kažu da se radi o namagnetisanju. Danas je slabije, sutra jače. Ali ja moram da radim svoj posao. Svaki dan.”

Uspela je iz sebe da iscedi prigodan pogled saosećanja i brže-bolje se okrenula ka stvarima koje su je čekale na pultu kod pokretne trake. Dok se oblačila i trpala drangulije u tašnu, prebacivala je sebi što se nije setila da džemper i jaknu ostavi u dopisničkoj sobi, između kontrolnih punktova.

Onda je primetila da policajac više ne drži detektor, već da pomno razgleda neki katalog. Naslovnica je bila plastificirana i šarena, sa logom kompjuterski animirane serije za decu, koja se reklamirala, činilo se, na svakom božjem bilbordu u Hagu. Ispod logoa, preko neba posutog oblačićima, leteo je roze sportski automobil – mutant ferarija, aviona i ajkule – a u njemu su sedele lutke devojaka i mladića u supermodernim odelima. Na njihovim licima bili su bezbrižni osmesi, kakve je Radica želela da viđa u Srbiji – kod običnih ljudi, kod prijatelja. Naročito kod sebe. I mogla je da se kladi da će serija doći u Srbiju kad Kaća bude prerasla takve stvari. Ili će da je uvezu, samo da bi je držali na ledu dok se ne ubajati. U međuvremenu će da je unište histeričnom sinhronizacijom, pa kad se konačno bude pojavila, to niko pametan neće gledati.

уторак, 09. новембар 2010.

недеља, 07. новембар 2010.

Goran Skrobonja o knjizi "Godine u magli"



HRONIČAR URBANOG MRAKA

Nekome ko se već više od četvrt veka bavi srpskom žanrovskom književnošću i aktivno prati dešavanja na književnoj sceni okrenutoj fantastici, hororu i drugim žanrovima, završne godine prve decenije novog milenijuma izgledaju kao doba pravog procvata domaćeg spisateljstva u žanrovskom ključu. Činjenica da je postojalo vreme kada je bavljenje naučnom fantastikom ili nekim drugim žanrom bilo rezervisano za tvrdoglave entuzijaste, kojima nije bilo važno hoće li ih iko smatrati „ozbiljnim“ piscima ili ne – doba kada je pisanje ove vrste literature bilo nalik pripadništvu kakvoj prezrenoj sekti osuđenoj na zaborav – danas izgleda gotovo neshvatljivo. Ali tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka bilo je tako.

Šta se to promenilo, pa sada godišnje imamo čak između dvadeset i trideset romana, zbirki priča (kao i knjiga veoma ozbiljne i ambiciozne fantastične poezije), u edicijama gotovo svih domaćih izdavača? Je li zaista došlo do tako drastične promene recepcije i percepcije žanra? Mnoštvo novih knjiga nepobitno dokazuje da je tako. Možda je na delu i prirodna, biološka smena generacija među kritičarima: ljudi koji danas kod nas imaju značajan uticaj na izgled književne scene zajedno su sa onima koji pišu žanrovsku književnost uživali u Zvezdanim ratovima, drhtali uz prve objavljene prevode romana Stivena Kinga i žustro diskutovali na internet-forumima o Tolkinovom magnum opusu. Štaviše, isti ti ljudi ne stide se svojih čitalačkih ili gledalačkih afiniteta kao „mladalačkog greha“, već ih prihvataju kao deo uticaja koji su ih oformili kao autoritete za književnu (ili filmsku) teoriju.

I dok su još aktivni „prvoborci“ srpske žanrovske književnosti (uglavnom ponikli u beogradskom Klubu ljubitelja naučne fantastike „Lazar Komarčić“), sada u svojim kasnim četrdesetim i ranim pedesetim godinama, prilično sporo i teško napuštali okvire žanra i upuštali se u pisanje onoga što se sada obično naziva slipstrim književnošću, mlađi naraštaji pisaca koji su se uz njih učili žanrovskom zanatu daleko su brže i spremnije shvatili kanone žanra ne kao cilj, već samo kao sredstvo koje će im doprineti da što lakše i što brže izgrade sopstveni stil. Talas mlađih imena, među kojima valja pomenuti Ota Oltvanjija, Petra Petrovića, Pavla Zelića, Marka Piševa i druge, zapljusnuo je domaće publikacije osobenom prozom karakterističnom po tome što je svaki od ovih mladih pisaca od raznih žanrova uzimao samo ono što mu je trebalo – obično ono najbolje i najupotrebljivije – i stvarao sopstveni, originalni književni izraz. Jedan od tih mladih pisaca, već duže od decenije prisutan na sprskoj književnoj sceni, jeste i Jovan Ristić, novinar iz Beograda.

четвртак, 04. новембар 2010.

Predstavljamo priče iz zbirke (6): MUŠKARAC SA GREŠKOM


Muškarac sa greškom
Priča pisana 2005. godine za konkurs Emitora, a učestvovala na konkursu Znaka Sagite (13. mesto). Objavljena 2007. godine u internet magazinima Helly Cherry i Proza online. Iste godine objavljena na sajtu Art-Anima i u književnom godišnjaku Trash.




"Idealni muškarac - čemu  to služi (a još i ne radi)?"

Roksana konačno pred sobom ima savršenog muškarca. Ali, savršenstvo se ponaša po pravilima, i ona bi nešto da promeni...



MUŠKARAC SA GREŠKOM
(cela priča)


DODIR
Roksana ga je zvala Miško, i on se nije ljutio. I što bi se ljutio kad je bio Pravi. Sa njime će uvek moći da bude ono što jeste. Uz njega će uvek znati da neko i nju čeka. Ako vremena ne bude imala, Miško neće otići s drugom da se prevrće. Kad ga želja bude minula, neće joj okrenuti leđa. On će leđa uvek pokazivati – kad njena želja dođe. A Roksana će tada milovati sve te čudesne mišiće, zamišljajući kako se napinju dok plivaju njenim znojem.
 
Od komšijskih pogleda, umesto zavese, štitila ih je prljava, poluraspadnuta roletna, koju je Roksana odavno prestala da diže, plašeći se da je ne pokida. Jedina svetlost u spavaćoj sobi poticala je od lampe sa zelenim abažurom, nalik na šustiklu – poklon njene bake – pošto je trebalo zameniti sve te sijalice na lusteru koje su pocrkale. Kao i ofucali štof na fotelji iz koje je štrčala opruga. I plafon bi valjalo okrečiti, paučinu poskidati. I šutnuti napolje taj zdepasti plakar od orahovog drveta; zameniti ga nečim većim, modernijim.
 
A mogla bi i neku biljku da staviš. I vreme je muža da nađeš.

Roksana bi majci odvratila da biljke, kao i njen posao, iziskuju naročitu posvećenost.

Kao i romantika, mislila je svake noći, pokušavajući mrtva umorna da zaspi u ogromnom krevetu – uz svo to brujanje iz radne prostorije.

Ove noći postelja se konačno smanjila.

Obnažen, samo u sivim boksericama, Miško je sedeo pored jastuka, gledajući u Roksanu netremice, a ona mu se primicala, klizeći kroz posteljinu. Osećala se kao gladna mačka; želela je da se odrazi pravo u njegov zagrljaj i da mu poljupcem isisa jezik.

среда, 03. новембар 2010.

Godine u magli u knjižarama Tardis i Beopolis u Beogradu

Posle predstavljanja na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, zbirka priča i pesama Jovana Ristića "Godine u magli" preselila se u beogradske knjižare.

Ona se od juče može kupiti u knjižari izdavačkog preduzeća "Tardis" u Kneza Miloša 2, po ceni od 620 dinara, a od danas se može naći i u "Beopolisu" - jednoj od najsnabdevenijih knjižara u Beogradu (TC "Eurocentar", Makedonska 30) - za 570 dinara.

 Na istim mestima možete naći tematske zbirke priča "Beli šum" i "Istinite laži" koje je priredio Goran Skrobonja, a u kojima se nalaze Jovanove priče "Barbara i prijatelji" i "Godine u magli".

понедељак, 01. новембар 2010.

Režiser Mladen Đorđević o knjizi "Godine u magli" i njenom autoru

Za nas, filmadžije, Jovan Ristić predstavlja važnog čoveka, koji se kao novinar agencije Beta uporno bori da promoviše mlade srpske autore, one koji imaju šta da kažu i koji izlaze iz klišea domaćeg filma - kinematografije koja je veštački postavljena i tako opstaje dugi niz godina.

Takođe, Jovan  Ristić je, zajedno sa Miroslavom Lakobrijom, vodeći čovek Festivala srpskog filma fantastike, manifestacije koja već godinama traje zahvaljujući njihovoj ogromnoj upornosti i požrtvovanosti.

Jovan Ristić se i u svetu literature pokazuje kao neko ko jaše na talasu novih snaga. On to dokazuje zbirkom "Godine u magli".

Glavni junaci te knjige su usamljenici, individualci, koji žive u novom vremenu, osećajući prazninu u sebi i boreći se sa njom kako ih ne bi pojela. Ta praznina je vezana za godine koje je pojela magla, i, kako Jovan Ristić tvrdi u intervjuu datom Aleksandru Arežini, radi se o generaciji "koja je, kada je haos zahvatio Jugoslaviju, tek počinjala da uživa u životu".

Magla se, izgleda, razišla, ili su oni iz nje izašli, i sada su to ljudi prinuđeni da žive obema nogama na zenlji. Imaju porodice, nose se sa problemima savremenog života u Srbiji... Ali, ti junaci se definitivno ne snalaze u novim okolnostima i čini se da bi se pre vratili (pobegli) u onu maglu, osećajući je kao prirodnije stanište.

Jovan Ristić kao svoje uzore u pričanju priča navodi režisere Džona Karpentera i Serđa Leonea, a ja bih se zbog urbane paranoje koja se provlači u njegovim pričama osvrnuo i na Romana Polanskog, Dejvida Kronenberga i često zaobilaženog, ali odličnog scenaristu Larija Koena. Ristićeve priče su fantastika i horor u najširem smislu te reči. One se zasnivaju na hororu svakodnevnog života prevazilazeći najuže, sektaške, samodovoljne odrednice žanra i uspešno tragajući za komunikacijom sa najširom publikom. Priče u zbirci "Godine u magli" su efektne, sa lako pamtljivim replikama, izuzetno zgodne da se iskoriste kao građa za kratke filmove. Dakle, mladi filmaši, eto vam poziv!



MLADEN ĐORĐEVIĆ, režiser
("Život i smrt porno bande", "Made In Serbia")

Agencijski izveštaj sa promocije

Jovanove kolege iz agencije Beta ovako su izvestile o mini promociji na štandu Tardisa u subotu, na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga:

BEOGRAD - Prva zbirka priča i pesama fantastike i strave "Godine u magli" pisca i novinara iz Beograda Jovana Ristića predstavljena je u subotu uveče na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, a o njoj su govorili filmski režiser Mladen Đorđević ("Život i smrt porno bande", "Made in Serbia") i autor.

U knjigu su uvrštene priče koje su nastajale i objavljivane od 1996. do 2009. godine, a među njima su "Barbara i prijatelji" i "Godine u  magli" koje su se pojavile u tematskim zbirkama "Beli šum - antologija priča o televiziji" (2008) i "Istinite laži - priče o urbanim legendama" (2009).

Prema rečima autora, priče su nastajale tokom proteklih petnaestak godina i bile su objavljivane u raznim časopisima i na Internetu, a ovo je bila prilika da se nadju na jednom mestu.

Zbirka je dopunjena do sada neobjavljenom pričom "Pod reflektorima" i pesmama "Tramvajski valcer" i "Na plaži", a ključna priča, kako je rekao Ristić, jeste ona "Godine u magli", po kojoj je knjiga i dobila ime.

"Priča je smeštena u Klub studenata tehnike, u kojem poslednjih deset godina vreme stoji i koji deluje kao zona sumraka. Tu odlaze ljudi koji su nostalgični za osamdesetim godinama, ali i klinci koji u to vreme nisu bili ni rođeni, a koji to vreme veličaju kao zlatno doba muzike", naveo je Ristić.

Mladen Đorđević rekao je na promociji da većinu junaka predstavljaju usamljenici i individualci koji u sebi osechaju rupu vezanu za izgubljene godine, "nestale u magli". Oni pripadaju generacijama koje su rođene tokom 1970-ih i tek su počele da osećaju šta je život, kada su ih u tome prekinuli ratovi, sankcije i nemaština, dodao je Đorđević.

Pisac "Godina u magli" nedavno se pojavio u filmu "Šišanje" režisera Stevana Filipovića, u maloj ulozi forenzičara u sceni sa Natašom Tapušković.

Ristić je dugogodišnji novinar agencije Beta, direktor "Festivala srpskog filma fantastike", član društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" iz Beograda i autor eseja "Tuđin 3 - Jedan nezasluženi košmar" (2008) o nastanku trećeg filma iz naučnofantastičnog serijala "Alien".

субота, 30. октобар 2010.

Promocija na štandu Tardisa, kupovina kod Darkvuda

Brzi update:

Promocija "Godina u magli" je danas (u subotu 30. oktobra u 17 sati) na štandu knjižare "Tardis" u Hali 1.

O knjizi će kratko govoriti filmski režiser Mladen Đorđević ("Život i smrt porno bande", "Made In Serbia") i autor.

Knjiga će moći da se kupi na štandu striparnice "Darkvud" u Hali 4. Knjiga neće biti izložena, već morate da pitate. Cena je 500 dinara.

среда, 27. октобар 2010.

Knjiga stiže u Beograd, sajamska mini promocija na štandu IP Tardis u subotu

Jovan sa zadovoljstvom najavljuje da njegova zbirka priča "Godine u magli" stiže iz Niša u Beograd - to jest u knjižaru "Tardis" (Kneza Miloša 2) - najkasnije u četvrtak 28. oktobra.

Mini sajamska promocija uslediće u subotu 30. oktobra na štandu IP "Tardis" (u 17 sati), što podrazumeva druženje sa piscem i potpisivanje knjige, uz malu govoranciju. O knjizi će pričati režiser filma "Život i smrt porno bande"Mladen Đorđević, čovek koji je, inače, strastveni ljubitelj književnosti.

Knjiga, međutim, neće moći da se kupi na licu mesta, jer je njen izdavač, Niški kulturni centar, odustao od učešća (sa štandom) na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, što povlači nemogućnost prodaje NKC-ovih izdanja u sajamskoj Hali 1.
 
"Godine u magli" će zato moći da se kupe na jednom od štandova u Hali 4,.a konkretna informaciju o tome će biti saopštena najkasnije u petak.

"Ako mislite da sam se smorio od svega, setite se onih pesnica na omotu knjige", kaže Jovan.

Stay tuned for more rock 'n' roll!

уторак, 26. октобар 2010.

Predstavljamo priče iz zbirke (5): NAJEZDA


Najezda*
Pesma napisana 1998. godine. Objavljena 2008. godine u Emitoru.


Kroz zavesu snežnu ulicama nadiru
Beskrvnih lica prodiru u grad
Mrtvi pipci noći stežu svoju omču
U očima bez sjaja bezumna je glad


Vojnici sivila osvajaju u transu
Iz razjapljenih usta – zveket tišine.
Jednoglasni poklič protivu lica
vrišti s transparenata belih od praznine.


Odbrambene linije čekaju u stroju
Zar svaki put od istih moraju da gube?
Zombiji u maršu ne haju za protest
U redovima živih progrizaju rupe



Gnevni tresak prozora dok lavina se valja
Koliko još bitaka dok dobije se rat?
Sa koliko poraza dobija se bitka?
Hladni barjak podsmeha vraća se u grad.
 

петак, 22. октобар 2010.

Predstavljamo priče iz zbirke (4): NEDOVRŠENO


Nedovršeno
Priča napisana 2004. godine za prvi konkurs sada ugašenog sajta Screaming Planet (3. mesto). Objavljena u književnom podlistku magazina Pressing 2006. godine, kao i na sajtu Art-Anima 2007. godine.


"Krevet mračnih uspomena."

Radetova Anđela je bila vredna. Stalno se osmehivala i ni na šta se nije žalila. Rade iznad kreveta još drži svoj portret koji je ona nacrtala. Ali Rade sada živi sa Marijanom, i dok njen jezik postaje sve otrovniji, u kući se pojavljuju mravi, budeći davnašnju traumu.


AUTOROVA NAPOMENA:
Tokom godinu ili dve pred nastanak "Nedovršenog" izgubio sam poverenje u svoje umeće  pisanja kratkih priča - dosta sam ih započeo i nijednu nisam završio - a blokadu sam "lečio" pišući roman, koji takođe nisam završio, uporedo sa dugačkim tekstom koji će se kasnije pretvoriti u knjigu "Tuđin 3: Jedan nezasluženi košmar". Za to vreme, po glavi mi se motala glupa pesma koju sam napisao u srednjoj školi, o čoveku koji viče "Daj ženo etiola!", nakon što je primetio mrave na hlebu koji je hteo da pojede. Ta scena se udružila sa sećanjima na moju fasciniranost mravima, kojima sam gradio puteve i gradove od kamenja u dvorištu porodične vikendice. Noću mi se činilo da ih ima mnogo više nego danju... Vremenom, stvarali su se likovi, i u jednom trenutku sam imao ne samo sinopsis već detaljno opisane scene. Podstrek da to konačno pretvorim u prozu došao je od Sebastijana Adanka, vlasnika genijalnog, nikad prežaljenog sajta "Screaming Planet" , koji me je, čuvši od nekog da pišem priče, pozvao da učestvujem na njegovom tek pokrenutom konkursu. Priča je grunula kao iz topa - napisao sam je za tri dana i dve noći, i toliko sam bio opsednut da sam na poslu uzeo odmor. Na konkursu je u oštroj konkurenciji, tokom neizvesne borbe pri vrhu, osvojila treće mesto; pobrala je mnogo pohvala, a meni je povratila samopouzdanje, tako da će "Nedovršeno" uvek imati posebno mesto u mom srcu. To je, takođe, moje prvo tehnički ambiciozno ostvarenje, s kojim sam sebi postavio standard za dalje. Nekoliko godina kasnije adaptirao sam "Nedovršeno" u scenario za srednjemetražni film koji se takođe može pročitati na ovom blogu





NEDOVRŠENO
(kompletna priča)

Nikada nije uistinu pogledao svet po kome je voleo da gazi, čak ni kad bi čučnuo da prutem svrdla po njegovom izvorištu. Sada, u dubokoj tami, dok je u travi ležao, a svest mu se bolno vraćala, taj svet je gazio po njemu i gledao ga hiljadama očiju, po licu mu se peo, kroz kosu se provlačio, ulazio mu u nos, u usta, u uši…

четвртак, 21. октобар 2010.

Gotova završna verzija korice, štampanje knjige u toku


Ovo je završna verzija korice za zbirku priča "Godine u magli". Štampanje knjige je u toku, i ona će biti spremna za Međunarodni beogradski sajam knjiga. Niški kulturni centar, međutim, još nije siguran u kojoj će hali imati štand (trebalo bi, kako je ranije rečeno, da ga deli sa izdavačkom kućom Zograf), pa vas Jovan moli za još malo strpljenja u vezi sa vremenom i mestom svog prisustva na Sajmu. Informaciju bi trebalo da dobije u sledeća dva dana.

уторак, 19. октобар 2010.

Magla nas je progutala sve - Jovanov intervju za blog Aleksandra Arežine

Verovatno u poslednje tri godine u ponudi novinske agencije Beta viđate sijaset vesti iz domena popularne kulture, uključujući domaću književnu i filmsku fantastiku, koja poslednjih godina doživljava neslućeni uzlet. Verovatno vas to i ne čudi, s obzirom da Jovan radi tamo kao novinar. Ali on nikada ne bi imao takvu mogućnost da bira teme i sagovornike da nije bilo Aleksandra Arežine - osnivača i prvog urednika redakcije za zabavu sa svojim liberalnim konceptom i širokim, neortodoksnim zanimanjem za popularnu kulturu. Aleksandar i Jovan umnogome dele interesovanja, enciklopedijski barataju pojmovima i teže dubinskom istraživanju pojava. I jedan i drugi podržavaju nadolazeće snage u filmu, rok i pop muzici, književnosti, a povremeno sarađuju sa portalom za popularnu kulturu www.popboks.com.. Što je za našu priču najvažnije, obojica izuzetno vole fantastiku, a desilo se, na primer, da je Aleksandar pre Jovana pročitao komercijalno prevratničke knjige na domaćoj žanrovskoj sceni: "Konstantinovo raskršće" Dejana Stojiljkovića i "Čovek koji je ubio Teslu" Gorana Skrobonje. Ha!

Posle mnogo godina slušanja muzike, čitanja knjiga i gledanja filmova i koncerata, Aleksandar je odlučio da napravi sopstveni blog, www.aleksandararezina.blogspot.com, i posveti se svojim zanimacijama bez stega agencijskih pravila. Kada je dobro izučio blogerski zanat, navukao je na to i Jovana, saznavši za njegovu zbirku priča i pesama". Da, on je taj koji ga je naterao da "Godine u magli" promoviše u sajberspejsu, koristeći blogerske alatke do maksimuma! A pošto je Aleksandar u međuvremenu postao prvi čitalac zbirke (u obliku koji je izdavač prihvatio), napravio je, sasvim logično, i prvi intervju sa autorom povodom njenog izlaska. Na kraju krajeva kome će Jovan bolje da odgovara nego svom (privremeno bivšem - ne pitajte zašto) šefu?

Njihov veseli razgovor preko Interneta zabeležen je na adresi: http://aleksandararezina.blogspot.com/2010/10/jovan-ristic-magla-nas-je-progutala-sve.html#more

I naravno, obavezno posećujte Aleksandrov blog www.aleksandararezina.blogspot.com, jer čovek je uistinu posvećen otkrivanju malo poznatih i zaboravljenih bendova sa ex-jugoslovenske scene, kao i novih mladih snaga. Razna blaga možete iskopati.