четвртак, 12. април 2012.

Promocija romana Adrijana Sarajlije OGLEDALO ZA VAMPIRA, Jovan čita odlomke


Roman prvenac Adrijana Sarajlije OGLEDALO ZA VAMPIRA biće predstavljen u četvrtak 12. aprila, u beogradskoj knjižari Beopolis, s početkom u 19 sati. O knjizi će govoriti Slobodan Škerović a odlomke čitati Jovan Ristić.

OGLEDALO ZA VAMPIRA je priča o nadobudnom brazilskom profesoru Eduardu Lasneru, mizoginom bogalju koji živi pod staklenim zvonom sveta svojih strasti. Opsesivna želja da se osveti svojim učenicama odvešće ga, međutim, na brzake jedne divlje, brutalne i fantazmagorične odiseje po svetu stvarnosti. Dok ga nepredviđene okolnosti i posledice njegovih postupaka budu bacale na najsurovija iskušenja - telesna, duhovna, mentalna - Eduardo će proći kroz transformaciju koja će mu doneti priželjkivane moći... ali i izmeniti njegovu ličnost.

Adrijan Sarajlija je autor zapažene zbirke priča MANUFAKTURA G (2011) u kojoj se pokazao kao prvoklasan SF vizionar i osoben stilista, vičan smelim pripovedačkim eksperimentima a nesklon pasiranju objašnjenja i emocija za lenje čitaoce.

четвртак, 16. фебруар 2012.

POZDRAV IZ BEOGRADA na YouTube

Bioskop Extratorrent je zatajio posle samo nekoliko dana, ali je zato film POZDRAV IZ BEOGRADA dospeo u mnogo komforniji YouTube bioskop. Kako nam kažu nadležni, distribucija će ovog puta da traje koliko god bude trebalo. 


Kompletni podaci o filmu:


Režija:
Marko BACKOVIĆ
Scenario:

Marko BACKOVIĆ
Produkcija:
Marko BACKOVIĆ
Izvršna produkcija:

Talking Wolf
Montaža:
Marko BACKOVIĆ
Asistent montaže:
Rajko RISTANOVIĆ
Kamera:
Relja ILIĆ
Originalna muzika:
Nikola VUKOVIĆ

Obrada zvuka:
Nikola VUKOVIĆ
Kolor korekcija:
Rajko RISTANOVIĆ

Uloge tumače:
Jovan RISTIĆ
Ivana PRODANOVIĆ

Radivoje RAŠKOVIĆ
Dejan ČANČAREVIĆ*
Proizvodnja:

PANZOVA PICTURES (2011-2012)
Vreme trajanja:

10 minuta




Ovde su linkovi ka verziji koja je potpuno widescreen, a priloženi su titlovi na engleskom, francuskom, španskom i poljskom.
 
    http://www.mediafire.com/?y6nmeckch8oj02i
    http://www.mediafire.com/?gp177v4gu8f7u88
    http://www.mediafire.com/?2uout4hl7h10ohp
    http://www.mediafire.com/?lx4dtyy43605rka
    http://www.mediafire.com/?psh6xwbre72xo00
    http://www.mediafire.com/?qe2pwi4fchl0ta5
    http://www.mediafire.com/?9l8j5ks6gc55yg3
    http://www.mediafire.com/?3j8y2ov30v1zosp

FEJSBUK GRUPA POSVEĆENA FILMU: 
https://www.facebook.com/photo.php?fbid=3483927257338&set=o.322036267843896&type=3&theater

уторак, 14. фебруар 2012.

POZDRAV IZ BEOGRADA - premijera filma na torrentima!


Umesto samo sa očekivanim trejlerom, Marko Backović je odlučio da nas, za Dan zaljubljenih, počasti celim svojim filmom POZDRAV IZ BEOGRADA. 
Uloge tumače: Jovan Ristić, Ivana Prodanović i Radivoje Rašković.

Premijera je u bioskopu Extratorrent, predstava je čim skinete 2GB filma. 

Titlovi su na engleskom, francuskom i poljskom.

Film traje 10 minuta. Snimljen je na leto 2011, postprodukcijski je uobličen u decembru 2011. 

Nijedna životinja nije povređena tokom snimanja ovog filma, a kamo li korišćena.

понедељак, 06. фебруар 2012.

Odlomak iz knjige "Tuđin 3: Jedan nezasluženi košmar" u veb magazinu FRENZY SPARK

Odlomak iz još neobjavljenog, proširenog izdanja Jovanove knjige "Tuđin 3: Jedan nezasluženi košmar", koji je prošlog meseca imao premijeru na ovom blogu, republikovan je u veb magazinu za popularnu kulturu Frenzy Spark. U istom, šestom broju Frenzy Sparka, filmski kritičar Miloš Cvetković priredio je opširni prikaz novog filma Dejvida Finčera (David Fincher) Muškarci koji mrze žene/The Girl With The Dragon Tattoo (2011), pa Finčerovi ljubitelji imaju jedinstvenu priliku da ga, u Jovanovom tekstu, vide na početku karijere, kao razočaranog entuzijastu koji se sudario sa holivudskom mašinerijom pokušavajući da jednom unapred obogaljenom nastavku (Alien 3/Tuđin 3) udari autorski pečat, i potom da tog istog Finčera, u Miloševom tekstu, vide 20 godina kasnije kao proslavljenog filmskog vuka (Sedam, Borilački klub) koji može da bira projekte a koji se zakačio za prvi roman Stiga Larsona (Stieg) iz trilogije Milenijum koji je u Švedskoj već dobio svetski poznatu ekranizaciju. Finčer se tako ponovo našao u poziciji da se na ovaj ili onaj način nadovezuje na delo u koja su već utkana očekivanja najšire publike. Kao što je 1992. godine ključno pitanje bilo šta Finčer u Tuđinu 3 može da ponudi novo i može li da iskoči iz formule a da pri tom ne otuđi fanovsku bazu (njegov odgovor je bio radikalan i dan danas izaziva kontroverze), tako je ove godine ključno pitanje kakvo iščitavanje Larsonovog uber-popularnog romana može da ponudi Finčer nakon cenjene švedske filmske interpretacije (2009) u režiji Nilsa Ardena Opleva (Neils) a da to pri tom ne bude standardni američki rimejk nečeg popularnog što je snimljeno van angloameričkog govornog područja.

Naslovna strana FRENZY SPARK (prelistajte ceo broj):


LINK ka prvoj strani Jovanovog teksta

LINK ka prvoj strani Miloševog teksta

Inače, Miloš i Jovan su svojevremeno zajedno pravili filmske tribine, a možda najbolja njihova kolaboracija bilo je predavanje o serijalu Petak 13-ti praćeno urnebesnim kvizom koje je pre nekoliko godina održano u prostorijama društva ljubitelja fantastike Lazar Komarčić. Iza ovog predavanja ostale su beleške na osnovu kojeg je ono pripremano. Dobra je vest da su te beleške dobrim delom pretočene u tekst, i da su i Jovan i Miloš zainteresovani za njegovo objavljivanje - uz odgovarajuće dopune, razume se, pošto se u međuvremenu pojavio rimejk koji svakako treba ugraditi u analizu ovog izuzetno popularnog filmskog serijala poznatog ne samo po ubici Džejsonu koji kažnjava tinejdžere za njihov seksualni razvrat delujući ponekad i preventivno (!) već i po tome što nije izrodio nijedan film koji se može nazvati "dobrim" na opšteprihvaćen način...



Sledeći Petak 13-ti (datum, ne novi nastavak) je u aprilu, pa eto idealne prilike da se tekst objavi, ili barem upriliči novo predavanje.

недеља, 05. фебруар 2012.

Prikaz "Godina u magli" u magazinu NOVINE BEOGRADSKO ČITALIŠTA

U najnovijem broju Novina beogradskog čitališta (46-49) pojavio se kratki osvrt na Jovanovu zbirku priča "Godine u magli", koji je napravio Dušan Cicvara. Tekst objavljen na 21. strani glasi:

Pred čitaocima je prva zbirka pripovedaka novinara agencije Beta, filmskog kritičara i jednog od osnivača Festivala srpskog filma fantastike Jovana Ristića, Godine u magli. Pre ove knjige, Jovan Ristić je objavio studiju Tuđin 3 - Jedan nezasluženi košmar, koja na hirurški precizan način razobličava jedan od najvećih kinematografskih mitova svih vremena - problematično nastajanje trećeg filma iz serijala Osmi putnik koji je kao debitant režirao Dejvid Finčer.

Ova knjiga je objavljena u okviru biblioteke "Tragači" koju uređuje Zoran Ćirić, sastavljena je od jedanaest pripovedaka i tri pesme koje predstavljaju vezivno tkivo ovog u žanrovskom smislu raznovrsnog proznog ostvarenja. Pesme koje se nalaze u ovoj knjizi ("Najezda" je posvećena zombijima, "Tramvajski valcer" i "Na plaži") nisu samo obični interludijumi među Ristićevim proznim tvorevinama, već predstavljaju funkcionalnu potporu stvaranja oporog splina jedne uzbudljivo dočarane mračne atmosfere na beogradskim ulicama, koja svedoči o turobnim sudbinama njegovih žitelja. 

Pored naslovne pripovetke "Godine u magli" treba obratiti pažnju i na priče "Muškarac sa greškom", "Barbara i prijatelji", "Kad rebra postanu kavez" i "Pod reflektorima". 

понедељак, 16. јануар 2012.

TUĐIN 3: JEDAN NEZASLUŽENI KOŠMAR revisited

Ovo mora da je gadno bolelo - Dejvid Finčer tokom
snimanja debitantskog filma Tuđin3 (1992), koji je
unakažen skraćivanjem u postprodukciji.
Dve i po godine pre Godina u magli, u junu 2008. godine, objavio sam esejističku knjigu Tuđin 3: Jedan nezasluženi košmar koja se bavila košmarnim pokušajem Dejvida Finčera (David Fincher) da snimi svoj dugometražni prvenac - Tuđin3 (Osmi putnik 3). Finčer je imao tu nesreću da radi na nastavku dva velika holivdska hita u produkciji teškoj 50 miliona dolara (bio je to najveći budžet koji je jedan holivudski početnik dobio) koju su, kada je on preuzeo kormilo, već napustila dva režisera i na kojoj je zube otupilo desetak scenarista. Posle užasnih iskustava na ovom filmu, Finčer ga se odrekao i mrzi da govori o njemu, a priča o nastajanju trećeg Tuđina, zanimljivija, dramatičnija i depresivnija od njegove sadržine pretvorila se u jednu od većih holivudskih legendi.

Više o mojoj knjizi Jedan nezasluženi košmar može se pročitati
OVDE. U međuvremenu, stekli su se uslovi za drugo, prošireno i izmenjeno izdanje - koje će, za razliku od prvog, polufanzinskog biti prava knjiga. Tim povodom, odlučio sam da ovde premijerno objavim uvodno poglavlje Preludijum za crnu rupu, koje je značajno prošireno i obogaćeno odlomcima iz intervjua koji je Finčer 1991. godine dao novinaru magazina Premijer Džonu Ričardsonu (John Richardson). To je, inače, jedini intervju koji je Finčer nekome dao tokom snimanja filma, a iz kojeg se vide sav njegov gnev i razočarenje usled čeonog sudara sa konzervativnom mašinerijom studija "Tventi senčeri foks" (20th Century Fox) i neodgovornim producentima, tvorcima poslednje verzije scenarija koji je bio prepravljan tokom čitavog snimanja.      


Jovan Ristić
TUĐIN3:  JEDAN NEZASLUŽENI KOŠMAR  

1. Preludijum za crnu rupu

Ka­da su po­sle ogrom­nog uspe­ha Tu­đi­na­ca (pr­vi di­stri­bu­ter­ski na­ziv za SFRJ: A­li­ens – Osmi put­nik 2) no­vi­na­ri upi­ta­li Si­gur­ni Vi­ver (Sigourney Weaver) ho­će li sa­ga do­bi­ti pro­du­že­tak, ona im je od­go­vo­ri­la: „Ne mi­slim da će se to do­go­di­ti. Ali, svo­je­vre­me­no, ni­sam mi­sli­la ni da će ovaj film bi­ti na­pra­vljen. Za­i­sta ni­ko ni­je hteo ti­me da se ba­vi. Ka­da ne­ko kao Ri­dli Skot (Ridley Scott) na­pra­vi ona­ko do­bar film, mi­slim da ne­ma svr­he vra­ća­ti se na­zad... Sre­ćom, Džim Ka­me­ron (James Cameron) je istin­ski že­leo da na­pra­vi sop­stve­ni film, i to je i uči­nio. Ali, ne bih bi­la si­gur­na da će bi­ti još jed­nog (na­stav­ka). Mo­žda oni („Foks“) mo­gu da idu da­lje, ali ja ne znam ku­da se mo­že ići po­sle Tu­đi­na­ca.“
Ni­je Vi­ve­ro­va bi­la je­di­na ko­ja je ima­la ova­kvo mi­šlje­nje. Ni mno­gi ozbilj­ni­ji ana­li­ti­ča­ri ni­su vi­de­li pro­sto­ra za su­vi­sao na­sta­vak po­sle tač­ke na kra­ju Ka­me­ro­no­ve pri­če. Ali, lo­gi­ka je jed­no, a zov pro­fi­ta ne­što dru­go. Ka­da stu­dio i film­ski pro­du­cent jed­nom obr­nu ogrom­ne pa­re, oni – po­put sva­kog tr­gov­ca – po­či­nju da raz­mi­šlja­ju ka­ko da ih obr­nu još jed­nom, pa ako us­pe­ju, on­da još jed­nom, i ta­ko u krug, sve dok se ne umo­re, ili dok pu­bli­ka ne poč­ne da po­vra­ća.