BEOGRADSKI ČISTAČ (originalni scenario za kratki film)

BEOGRADSKI ČISTAČ

Scenario za kratki film

Napisao:

Jovan Ristić

U Beogradu, jul 2009.

* * *

AUTOROVA NAPOMENA
Ideju za BEOGRADSKOG ČISTAČA (naziv je do 18. februara 2011. bio ČISTAČ), ekološki horor smešten na obalu Save, dobio sam kada sam čuo za filmski projekat BEOGRADSKI OMNIBUS. Njegovi tvorci su, naime, raspisali konkurs: trebalo je poslati scenario za kratki film, segment budućeg omnibusa, dug najviše 10 minuta i motivski vezan za beogradske reke ili kvartove oko njih. Žanrovsko ograničenje nije bilo postavljeno, ali sam iz razgovora sa ljudima bliskim projektu shvatio da će prednost imati radovi koji Beograd prikazuju afirmativno. Avaj, ono što viđam na Savi i Dunavu i što me je inspirisalo za ovu priču nije nimalo afirmativno. Štaviše, čini mi se da Beograd beži od te istine, pa čak i da na nju zaboravlja, o čemu svedoči lokalitet koji sam u BEOGRADSKOM ČISTAČU opisao a koji se nalazi na jedva kilometar od železničke stanice, to jest strogog centra grada. Svejedno, poslao sam scenario na konkurs, i nisam prošao. Međutim, moj rad se dopao nekolicini ljudi - među njima je bio Mladen Đorđević, kojem se ovom prilikom zahvaljujem na korisnim sugestijama - i čak mi je savetovano da ga preradim u pripovetku, koju bih potom ubacio u zbirku "Godine u magli". Mada smatram da bi se BEOGRADSKI ČISTAČ odlično tu uklopio, nisam to učinio, ali ko zna - možda će ugledati (papirnu) svetlost dana u nekoj novoj knjizi. Za ovu priliku, BEOGRADSKOG ČISTAČA sam ilustrovao fotografijama koje sam načinio tokom istraživanja na licu mesta, pre no što sam se dao na pisanje...

* * *

1. EXT – SAVSKO PRISTANIŠTE – DAN

Desetak ljudi u letnjoj odeći oslonjeno je na metalnu belu ogradu. Gledaju nekud na dole, i govore rečenice tipa “Look”, “Oh, my lord” i “Disgusting”, a licima im proleću izrazi fasciniranosti, zapanjenosti, zgađenosti. Iznad njihovih glava, podno čistog plavog neba, vide se zidine Kalemegdana i statua Pobednika.

To su TURISTI iz zapadnih zemalja. Stoje na palubi luksuznog rečnog broda u Savskom pristaništu. Mnogi od njih imaju fotoaparate. Neki ih drže u rukama i škljocaju u pravcu vode. Drugi se spremaju da to učine. Oni koji nemaju fotoaparat upiru prstom.

(Iz off-a se čuje zvonjava telefona)

Odmah pored keja, rekom pluta poveća gomila đubreta, slepljena u uljastu, masnu skramu. Čine je desetine, možda i stotine praznih plastičnih boca, odbačena ambalaža i obuća, grane, daske, daščice, razni drugi ostaci i otpaci. A preko tog “ostrva” trčkara pacov.

Uz škljocaj fotoaparata, pacov biva zamrznut u pokretu. Preko slike se ispisuje naziv filma:

B E O G R A D S K I   Č I S T A Č

(Iz off-a, zvonjava telefona biva prekinuta zvukom podizanja slušalice)

GLAS 1 (off)

(samozadovoljno) Urednik redakcije

za ekologiju.

Pacov se “odmrzava” i nastavlja da trčkara.

GLAS 2 (off)

(veoma hrapav, starački): Kako

ste, gospodine Rankoviću?

Škljocaj. Pacov je ponovo zamrznut u fotografiju.

GLAS 1 (off)

(zajedljivo)

O, pa to ste vi gos'n Četvrtko! Uvek

isti dan, uvek isto vreme. Je l' treba da

pitam zbog čega me zovete?

Na ivici keja stoji DEČAK i posmatra đubre u vodi. Iza dečaka je POLICAJAC, koji takođe stoji i posmatra. Pored njih je bilbord sa natpisom: OČISTIMO BEOGRAD.

GLAS 2 (off)

Vi ste pokretač jedne plemenite

akcije. Zato sam ubeđen da će

vas moje informacije zanimati.

Dečak se saginje, uzima sa pločnika plastičnu flašicu od koka kole. Baca je ka vodi.

GLAS 1 (off)

Mora da su i dalje “ekskluzivne”

posle svih ovih meseci.

Flašica padne pored pacova, koji odskoči. Škljocaj. Prizor se zamrzne u fotografiju.

GLAS 2 (off)

Moje informacije ne zastarevaju,

gospodine Rankoviću.

DEČAK se sprema da baci novi projektil: ogrizak jabuke. Pritrčava mu MAJKA – mlađa žena koja liči na sponzorušu – i hvata ga za ruku. Viče na njega. DEČAK ispušta ogrizak.

GLAS 1 (off)

A mogu se saznati samo u prisnom

kontaktu sa vama, gos'n Četvrtko.

MAJKA sočno udari DEČAKA po guzici. DEČAK zaplače; majka ga odvlači za sobom, a POLICAJAC sve to gleda nezainteresovano. Škljocaj. I ovaj prizor je zamrznut u fotografiju.

GLAS 2 (off)

Neke stvari se rade

samo u četiri oka.

REZ NA:

2. INT – KANCELARIJA – DAN

Prosed, dobrodržeći čovek srednjih godina (oko 45) u dobrom odelu i skupoj košulji sedi u kancelariji, zavaljen u radnu stolicu. Ima brkove i špicastu bradu. To je RANKOVIĆ, urednik redakcije za ekologiju u medijskoj kući XY. Slušalicu drži stisnutu između ramena i obraza, i tipka nešto na kompjuteru. Na zidu iznad je plakat sa natpisom OČISTIMO BEOGRAD.

RANKOVIĆ

(smeje se, uz prevejan izraz)

Znate šta, gos’n Četvrtko,

vi ste meni stvarno prirasli

za srce. Uporni ste, redovni,

posvećeni...

Popunjava elektronski upit na sajtu za trgovinu nekretninama. Pored velikog TFT monitora je krupni stoni kalendar. Pokazuje da je sada ČETVRTAK 27. maj.

RANKOVIĆ (nastavlja

s lažnom saosećajnošću):
Ali... prošli put sam vam

spomenuo jedan uslov

da bismo mogli da se

vidimo…

GLAS iz off-a (“Četvrtko”)

Vaša cena je plaćena, gospodine

Rankoviću.

RANKOVIĆ je zaprepašćen. Posle male pauze, počne da se usiljeno smeje.

RANKOVIĆ

Nema potrebe da budete

vickasti, gos’n Četvrtko.

Ja sam se onomad ipak šalio.

“ČETVRTKO” (off)

Ja se ne šalim, gospodine

Rankoviću. Proverite vaš

račun u Poštanskoj štedionici.

RANKOVIĆ je sada ne samo zaprepašćen, već mu je i nelagodno. Više se ne smeje.

RANKOVIĆ

(pomalo muca)

Otkud vam ideja da imam

račun u Poštanskoj štedionici?

“ČETVRTKO” (off)

Proverite.

(veza se prekida)

RANKOVIĆ glupavo bulji u slušalicu. Zatim glupavo bulji u ekran.

Prsti mu brzo igraju po tastaturi.

Otvara se sajt Poštanske štedionice.

RANKOVIĆ ukucava svoje podatke. Traži stanje.

Otvara se lista.

Poslednja stavka je 30.000 DINARA.

RANKOVIĆ zuri u ekran s nevericom. Blago je unezveren.

Zvoni telefon. RANKOVIĆ oprezno diže slušalicu, kao da će se opeći.

RANKOVIĆ

Halo?

“ČETVRTKO” (off)

Jeste li proverili?

RANKOVIĆ diše u slušalicu i ne govori ništa.

“ČETVRTKO” (off)

Onda, da pređemo na posao.

Budite ljubazni pa zapišite

adresu na kojoj ćemo se

naći…predveče, ako

vam ne smeta...

RANKOVIĆ

(muca) Ne smeta, naravno

da ne smeta...

Ispisuje reč IVANJICA na papiru ispred sebe.

RANKOVIĆ

(mršti se) A gde vam je to?

3. EXT – OBALA SAVE – SUTON

RANKOVIĆ nosi crni kaubojski šešir, crnu kratku košulju, crne farmerke i sandale. Hoda po keju na starobeogradskoj strani Save. Iza njega, u sumrak, vide se Gazela, stari i novi železnički most. Kraj obale, malo iza RANKOVIĆA, ukotvljen je zarđali putnički brod na čijem krovu se nalaze brojne saksije sa cvećem. RANKOVIĆ se zaustavlja, zureći napred.

4. EXT – GROBLJE BRODOVA – SUTON

Ono što vidi ispred sebe, pored keja, liči na groblje poluraspadnutih brodova i industrijskih mašina. Pet-šest naguranih plovila okruženo je prstenom plutajućeg đubreta – to je skorena masa od plastičnih flaša, odbačene ambalaže, dasaka, grana, itd. Ponegde je ta masa toliko debela da se čini kako se po njoj može hodati. Tik uz olupine, iz masne skrame otpadaka nikla je travuljina.

RANKOVIĆ prolazi pored plutajuće gvožđurije. Deluje kao da prvi put vidi to mesto. Pored šetališta, obala je zarasla u visoku travu. Kako RANKOVIĆ odmiče, paralelno sa zapuštenim brodovima, trava je sve viša i prerasta u šikaru. Na jednom mestu u šikari je otvor, kroz koji trošni drveni most – više gomila nabacanih dasaka – vodi ka prvom parkiranom šleperu. Na boku tog šlepera, odmah iznad reda prozora, belim iskrzanim slovima piše “Ivanjica”.

RANKOVIĆ se upućuje preko rasklimatanih dasaka, otkrivajući da se između obale i “Ivanjice” nalazi još jedan šleper, manji i sasvim propao. Iz teretnog prostora iznikla je gusta trava – viša od samog mosta koji prolazi kroz nju na putu ka “Ivanjici”.

RANKOVIĆ stupa na palubu “Ivanjice”, tačno kod prozora, belog natpisa i klima-uređaja ispod njega. Brod nije tako strašno zapušten kao bezimeni mali šleper koji se na “Ivanjicu” naslanja celom dužinom. Zavese na prozorima su prljave i spuštene, ali ispod  jednog proviruju mogući znaci života – piksla i lekovi za glavobolju. Levo odatle, paluba vodi ka teretnom prostoru. RANKOVIĆ odlazi do njegove ivice. Unutra nema ničega osim rđe, niske trave, par žbunova i jednog tankog drveta koje je na volšeban način izraslo iz gvozdenog dna, baš pored mesta gde stoji RANKOVIĆ.

Odatle on vidi sledeći brod, parkiran uz “Ivanjicu”. To je “Lajkovac”, koji izgleda znatno bolje, i koji se možda bar povremeno koristi za plovidbu. Za razliku od “Ivanjice” i bezimenog šlepera, “Lajkovac” nema otvoreni teretni prostor. Iznad palube ima dugačku metalnu nadstrešnicu koja se oslanja na ukrštene metalne stubiće. Prostor ispod nadstrešnice je prazan i pust. Čini se da na celom “groblju” nema žive duše.

RANKOVIĆ se osvrće, tragajući pogledom za “ČETVRTKOM”, dok mrak na istoku osvaja nebo a zgrade na Novom Beogradu počinju da se osipaju tačkicama svetlosti. Iza leđa, RANKOVIĆ primeti stepenice koje vode naviše, ka komandnoj kabini “Ivanjice”. Hvata se za rukohvat u nameri da se popne, ali zastane kad na poslednjem stepeniku ugleda izanđale “er-maks” patike.

REZ NA:

5. EXT – OBALA SAVE – NOĆ (brzi flešbek – jedna do dve sekunde)

Dve ruke vuku ljudsko telo preko peska i blata u noći. Drže ga za nogavice izbledelih farmerki. Telo se vidi do sredine butina. Ima “er-maks” patike na stopalima. Sličan model kao u prethodnoj sceni.

KRAJ FLEŠBEKA. REZ NA:

6. EXT – GROBLJE BRODOVA – SUTON

RANKOVIĆEVO lice je skamenjeno.

“ČETVRTKO” (iz off-a)

Gospodine Rankoviću.

RANKOVIĆ se trgne. Pogleda ulevo. Ispred nadstrešnice susednog “Lajkovca” stoji  dežmekasta ljudska prilika. Lice joj je u senci. RANKOVIĆ pušta rukohvat i, prolazeći kraj putničke kabine “Ivanjice”, ide ka “ČETVRTKU”. Kako se približava, preskačući spojene ivice brodova, RANKOVIĆ vidi da je to odrpanac, zarastao u dugačku belu bradu: iscepana karirana košulja, radničke pantalone koje su poslednji put oprane ko zna kada.

“ČETVRTKO”

Jesam li vas uplašio?

RANKOVIĆ

(razočarano)

Malo je kasno gos’n

Četvrtko, il’ kako se

već zovete…

“ČETVRTKO”

Moje ime je nevažno. Važno je

da je pravi čovek konačno na

pravom mestu.

“ČETVRTKO” hoće da se rukuje sa RANKOVIĆEM. Ovaj ignoriše ponuđenu ruku i gleda oko sebe. Ispod nadstrešnice zaista nema ničega, osim drvenog stola i stolice. Kad bi se oni uklonili, po ravnom metalnom podu mogao bi se igrati fudbal.

RANKOVIĆ

(hladno) Šta imate za mene?

I ko ste vi uopšte?

“ČETVRTKO” se osmehne ispod bradurine. Povuče ruku i slegne ramenima. Izgleda kao Dragan David Dabić. Deluje kao čovek kome se baš nigde ne žuri. Okrene se, provuče kroz ukrštene šipke i uđe u natkriljeni prostor. Gleda oko sebe, šireći ruke.

“ČETVRTKO”

Svi ti ljudi šetaju pored ovog

mesta. I prolaze biciklima.

Svaki dan. I niko od njih ne

obraća pažnju. A železnička

stanica je na pola kilometra

odavde. Sam centar grada,

gospodine Rankoviću. Znate li

koliko starih, lepih zgrada

truli u tom centru, i niko ih

ne primećuje? Kao da su

nevidljive. Isto kao ovi

brodovi. A sa njih se može

videti svašta. Naročito noću.

Svakakve vrste zagađenja.

Svakakvi zagađivači…

Dok “ČETVRTKO” ovo priča, RANKOVIĆ ulazi u natkriljeni prostor. A “ČETVRTKO” se šetka oko stola, ruku prekrštenih na leđima i zagledan u Savu. Onda se okrene ka RANKOVIĆU, uputivši mu značajan pogled.

“ČETVRTKO”

Priča se da Beograd beži od

svojih reka. I mnogi se razlozi

pominju. A ja ću vam reći onaj

pravi. Beži, jer ga je sramota.

Pretvorio je reke u kolektore, pa

sad neće da ih gleda. Ali, one

su tu bile pre Beograda. I biće

tu kad njega više ne bude…

RANKOVIĆ (prekida ga)

Hoćemo li preći na nešto

konkretnije?

“ČETVRTKO”

Polako, pa tek smo počeli.

Ali, ako baš žurite…

“ČETVRTKO” pokazuje RANKOVIĆU da ga sledi, i odlazi niz natkriljeni prostor u pravcu uzvodne strane broda. RANKOVIĆ ide za njim, sumnjičav i vidno natmuren.

Jedan za drugim izlaze iz natkriljenog prostora. Dolaze do zatupastog pramca, odakle, pod jakom mesečevom svetlošću puca pogled na “bazen” omeđen telima zapuštenih brodova i rečnih mašina. Dobar deo tog prostora, delimično otvorenog ka Savi, ispunjen je plutajućim đubretom, nalik na onaj prsten oko groblja brodova. RANKOVIĆ posmatra “bazen”, pošto istu stvar radi “ČETVRTKO”, koji osmehnut stoji pored njega.

RANKOVIĆ

(pogleda “Četvrtka” kao idiota)

I šta ovde ima ekskluzivno?

“ČETVRTKO”

Gledajte pažljivije.

Tu vam je pred nosem.

Tačnije pod nosem.

RANKOVIĆ spušta pogled na vrhove svojih sandala koji dodiruju ivicu broda. Ispod isturenog dela pramca nešto izviruje. Pošto nema ograde, RANKOVIĆ se oprezno naginje da vidi bolje. Dole, okovan plutajućim poljem đubreta, nalazi se čamac.

“ČETVRTKO”

Da osvetlim malo?

RANKOVIĆ vidi da “ČETVRTKO” drži baterijsku lampu. Klimne glavom potvrdno.

Snop svetlosti padne na čamac. Drven je. Na pramcu su dve cigle. Preko daske za sedenje prebačen je komad odeće – stara, zelena trenerka marke KAPPA.

RANKOVIĆ prestaje da diše.

Istovremeno, snop svetlosti nestane, i čamac je sada tek tamna silueta.

RANKOVIĆ se istog trenutka okreće ka “ČETVRTKU”.

Njega nema – iščezao je kao gumicom izbrisan.

RANKOVIĆ sada ubrzano diše i trese se, gledajući groblje brodova utonulo u mrak, koje na mesečevoj svetlosti deluje avetinjski. RANKOVIĆ otvori usta – verovatno da dozove “ČETVRTKA” – a onda zastane sa disanjem i počne da ih zatvara. Kao i svoje oči.

7. EXT – REKA SAVA U IZMAGLICI – NOĆ (flešbek)

Dve ruke s mukom prebacuju telo – u zelenoj KAPPA trenerci, izbledelim farmerkama i “er maks” patikama – preko ivice drvenog čamca obavijenog izmaglicom. Za nogavice su tankim čeličnim žicama vezane cigle. Telo bućne u vodu i povučeno ciglama ubrzo potone. Čovek koji je bacio telo je RANKOVIĆ, ali dosta mlađi, bez brade, brkova i sedih u kosi. Nalazi se negde na sredini reke. Osvrće se, osmatra da li ga je neko video.

U prvom planu iz izmaglice se promalja sedokosa ljudska glava i gleda za RANKOVIĆEM koji je ne primećuje. Posmatrač ima sedu kosu, mogao bi da bude “ČETVRTKO”, ali mu se lice ne vidi.

KRAJ FLEŠBEKA. REZ NA:

8. EXT – GROBLJE BRODOVA - NOĆ

RANKOVIĆ se osvrće, dišući duboko i drhtavo. Od ”ČETVRTKA” nema ni traga. Mrtvu tišinu remeti samo kreketanje žaba, pljuskanje vode i zrikavci.

RANKOVIĆ se odmiče unatraške od “bazena”; okreće se i brzo odlazi ka levoj strani “Lajkovca” koja je okrenuta ka obali, zaobilazeći zatvoren, prednji deo natkriljenog prostora.

Trči levom stranom palube “Lajkovca”, u pravcu kabina na susednoj “Ivanjici”. Kraj njega promiču ukrštene šipke koje drže metalnu nadstrešnicu. I prati ga, iz off-a, “ČETVRTKOV” grohot. To je bestelesni, sveprisutni glas.

“ČETVRTKO” (off)

Težak je lebac novinarski.

Mora stalno da se tezgari.

RANKOVIĆ se ne zaustavlja. Usput baca pogled ispod nadstrešnice. Tamo nema nikoga…

9. INT – NAPUŠTENI HANGAR – NOĆ (flešbek)

Napušteni hangar (negde na novobeogradskoj strani Save). Rom – sa zalizanom kosom, u zelenoj KAPPA trenerci, “er maks” patikama i izbledelim farmerkama – povlači se unatraške ka velikom betonskom stubu. Rom je mršav, prestrašen. Dobija šamar. Podiže ruke ka licu ne bi li se zaštitio.

RANKOVIĆ (off)

Đubre cigansko!

Jebaću ti majku!

ROM

(samo što ne zaplače)

Nisam ja kriv! Rumuni

su zajebali! Pukla boca

na sred Dunava. Sve

potonulo!

RANKOVIĆ je mlađi za oko 15 godina. Nosi crnu kožnu jaknu, ispod koje proviruje siva kapuljača. Lice mu je iskrivljeno od besa.

RANKOVIĆ

Boli me kurac! Sa’ ćeš iz

dupeta da vadiš lovu koju

sam uložio u taj benzin.

ROM se i dalje povlači. Blizu je stuba kojeg ne primećuje. RANKOVIĆEVA pesnica pogađa ROMA u oko. ROM se od udarca zanese…

KRAJ FLEŠBEKA. REZ NA:

10. EXT – GROBLJE BRODOVA - NOĆ

RANKOVIĆ trči pored ukrštenih metalnih stubova. Na pola puta je do kabina, to jest do mesta na kome je sa “Ivanjice” prešao na “Lajkovac”. Saplete se o metalnu šipku na podu. Poleti napred…

11. INT – NAPUŠTENI HANGAR – NOĆ (flešbek)

ROM, kojeg je RANKOVIĆ udario, udara glavom o stub. Pada na zemlju. Ne izgleda da diše. RANKOVIĆ mu uplašeno opipava puls. ROM je mrtav. RANKOVIĆ je prestrašen. Ne zna šta da radi, dok gleda u mrtvačeva otvorena usta.

KRAJ FLEŠBEKA. REZ NA:

12. EXT – GROBLJE BRODOVA – NOĆ

RANKOVIĆ leži na metalnom podu palube. Nema više kaubojski šešir. Glava mu je okrvavljena, usta su mu otvorena. Otvara oči posle ko zna koliko vremena provedenog u nesvesti. Pokušava da se podigne. Čuje “ČETVRTKOV” bestelesni, sveprisutni glas.

“ČETVRTKO” (off)

Neke tezge pretvore čoveka

u đubre. A na nekim tezgama

prodaje se đubre.

U daljini, čuje se škripa. Kao da se flaše međusobno taru u onoj skrami oko brodova. RANKOVIĆ se podigao. Gleda napred. Spazio je nešto. Licem mu se razliva najdublji užas.

“ČETVRTKO” (off)

Od suviše đubreta

napravi se deponija.

Na kraju palube “Lajkovca”, gde se taj brod dodiruje se “Ivanjicom”, nalazi se bezoblična senka, zavijena u izmaglicu koja izbija između paluba. Senka kao da se kreće. Ka RANKOVIĆU.

“ČETVRTKO” (off)

To je opasno, zar ne?

Sa svakim korakom senke (koju režiser nadalje ne bi trebalo da prikazuje) čuje se škripanje poput onog koje proizvodi međusobno trenje flaša i đubreta, pomešano sa zvucima lomljenja grančica, gužvanja i pucanja plastike…

Ka prestravljenom RANKOVIĆU kotrlja se otpadak – ulepljena flaša.

Pa još jedna.

RANKOVIĆ se povlači unatraške, ka “bazenu”.

Kraj njega proleće prljava plastična boca.

Još jedna.

Treća ga pogađa u grudi.

RANKOVIĆ panično dahće, viče: “Ne, ne, ne!”

REZ NA:

13. EXT – GROBLJE BRODOVA – NOĆ

Total groblja brodova, kao u sceni broj 4, s tim što je prizor umotan u izmaglicu. Iz daljine se čuje RANKOVIĆEVO zapomaganje. Zatim zvuk padanja, praćen krikom RANKOVIĆA koji biva presečen zvukom udarca o daske.

Nadalje se ne čuje ništa osim zrikavaca, kreketanja žaba i talasića na Savi.

FEJD AUT.

14. EXT – SAVSKO PRISTANIŠTE – DAN

Turisti sa Zapada, isto kao u prvoj sceni, fotografišu nešto u vodi sa broda, ukotvljenog u Savskom pristaništu.

Ono što slikaju je ploveće ostrvo đubreta. U njegovom središtu je drveni čamac. Na vrh pramca je nataknut crni kaubojski šešir, koji kao da je kupljen juče. Preko daske u čamcu prebačena je crna košulja, kao i crne farmerke. Škljocaj. Scena se zamrzava u fotografiju.

KRAJ.