понедељак, 19. децембар 2011.

Prikazan POZDRAV IZ BEOGRADA, prve fotke iz filma


Ivana Prodanović i Jovan Ristić
u filmu POZDRAV IZ BEOGRADA
Kao što smo već ranije izvestili, film POZDRAV IZ BEOGRADA Marka Backovića, sa Jovanom Ristićem, Ivanom Prodanović i Radivojem Raškovićem u glavnim ulogama, premijerno je prikazan u nedelju uveče na festivalu In Trash u Pančevu. Kao što je najavljeno, ovaj desetominutni triler išao je u revijalnom programu, na zatvaranju petog izdanja ovog zanimljivog i dobro posećenog festivala koji podstiče razvoj amaterskog filma u formi minijature.

Marko Backović je u takmičarskom programu osvojio drugu nagradu i nagradu publike za film SINE, ŠTA TO RADIŠ, koji je, za razliku od vrlo ozbiljnog i mračnog POZDRAVA IZ BEOGRADA, urnebesni treš.

Radivoje Rašković u filmu POZDRAV IZ BEOGRADA
POZDRAV IZ BEOGRADA je iznenadio publiku koja je očekivala još jednu suludu slapstik komediju iz Backove kuhinje (setite se remek zlodela DEVOJAČKI BUNAR i MARTI MISTERIJA).


Koliko je Jovan bio upečatljiv u ulozi ubice govori činjenica da su članovi muzičke grupe EPP - koja je nastupala u intermecima filmskog programa In Trash - zamolili Jovana da pri zajedničkom povratku taksijem za Beograd sedi na prednjem sedištu, "jer su gledali film."

недеља, 11. децембар 2011.

Premijera filma POZDRAV IZ BEOGRADA 18. decembra u Pančevu

Kratki film Marka Backovića, psiho-triler POZDRAV IZ BEOGRADA sa Jovanom Ristićem u glavnoj ulozi premijerno će biti prikazan 18. decembra u Pančevu - u sklopu festivala In Trash. Mesto održavanja manifestacije, koja počinje sutra, jeste studentski dom u ovom gradu, a organizator je Dom omladine Pančevo.

Povodom završetka postprodukcije POZDRAVA IZ BEOGRADA - u kojem, da podsetimo, pored Jovana igraju Radivoje Rašković i Ivana Prodanović - blog Godine u magli je napravio kratki intervju sa Markom Backovićem, režiserom i scenaristom ovog filma.

Jovanu je, takođe, ovo prva glavna uloga posle epizode u ŠIŠANJU Stevana Filipovića (2010), vampirskog kamea u kratkometražnom filmu THE LAST DROP Miroslava Lakobrije (2011)  i zombi-kamea u ZONI MRTVIH Milana Konjevića i Milana Todorovića (2009).

*  *  *  *  *

Koliko te je koštao ovaj petnaestominutni blokbaster?
- Više me je koštao vremena i živaca nego što sam potrošio novca.

Do sada si snimao komedije. Kako si se odlučio da snimiš nešto ozbiljnije, i to film sa serijskim ubicom u Beogradu?
- Ovaj scenario sam napisao pre nekoliko godina i čekao sam pravi trenutak da naučim neke stvari oko snimanja kako bi film izgledao što bolje. A nakon zajebantskih filmova Devojački bunar, Kukuruz, Između smrti i jave, Prvi maj: Devojački bunar 2, došlo je do zasićenja, odnosno nije bilo materijala da se snimi treći deo Bunara koji bi bio bolji od prethodna dva, što ne znači da ga nećemo snimiti kada se rodi prava ideja.

недеља, 04. децембар 2011.

Prikaz zbirke APOKALIPSA: JUČE, DANAS, SUTRA - PRIČE O SMAKU SVETA

Jovan je još u avgustu napisao prikaz zbirke priča domaćih autora "Apokalipsa: juče, danas, sutra - priče o smaku sveta" (2011), treće u nizu tematskih antologija koje priređuje Goran Skrobonja pod okriljem izdavačke kuće Paladin. Taj prikaz od 3000 karaktera trebalo je da bude objavljen u magazinu NIN. Međutim, časopis je krenuo u promenu koncepcije, a naručeni tekst je ostao u ladici, čekajući pogodniji trenutak za objavljivanje. U međuvremenu je omatoreo skoro četiri meseca a neku vrstu usmene premijere imao je 8. novembra, kada su Goran Skrobonja i Jovan promovisali "Apokalipsu" u Nišu, u zajedničkoj organizaciji Studentskog kulturnog centra Niš i Niškog kulturnog centra (jedan od zastupljenih pisaca, teoretičar horor žanra, kritičar i pisac Dejan Ognjanović gostovao je na promociji, napisao izveštaj sa nje i postavio ga na svom blogu, zajedno sa audio snimkom događaja). Posle toga, Jovan je počeo da razmišlja o samostalnom objavljivanju teksta i konačno je prelomio - mesec dana pred početak "apokaliptične" 2012. godine. Prikaz je minimalno dopunjen pošto su neke reference u njemu, koje se odnose na ovogodišnju skoro predapokaliptičnu situaciju u svetu, izgubile na snazi zbog proteka četiri meseca.  


APOKALIPSA U PRAVO VREME

Prikaz tematske antologije „Apokalipsa: juče, danas, sutra – priče o smaku sveta“
priređivač: Goran Skrobonja
izdavač: Paladin, edicija Fraktali
broširano izdanje, 666 strana
godina objavljivanja: 2011.

piše: Jovan Ristić

Biblijski potopi u Australiji i na Tajlandu, serija zemljotresa u novozelandskom gradu Krajstčerč, japanska „trojka“ od 11. marta – megazemljotres, megacunami i najgora nuklearna havarija posle Černobilja, surova suša na rogu Afrike, tajfuni, uragani i orkani koji su se toliko namnožili da ih je besmisleno nabrajati, arapski revolucionarni cunami zvani Arapsko proleće sa ratnim epizidama u Libiji i Siriji, permanentni socijalni bunt u Grčkoj i Španiji, krvavi pir usamljenog ludaka-sa-misijom u Norveškoj, četvorodnevna orgija besa otuđene omladine u Engleskoj, krš i lom na berzama posle smanjenja kreditnog rejtinga SAD, galopirajuća dužnička kriza u Evropskoj uniji koja je otvorila finansijsku crnu rupu u evrozoni, usisavajući u sebe zajedničku valutu ali i dugo građenu političku stabilnost Starog kontinenta, novi ciklus svetske ekonomske krize, Iran (izgleda) pravi atomsku bombu i (dokazano) razvaljuje britansku ambasadu u Teheranu, dok Zapad i Izrael zveckaju oružjem, gigantska ozonska rupa nad Antarktikom, Evropa u decembru bez snega... Toliko nesrećnih događaja u 11 meseci 2011. godine, a da „apokaliptična“ 2012. još nije ni počela...

среда, 30. новембар 2011.

LABUDOVA PESMA (Swan Song) - Jovanov prevod uvoda u postapokaliptični roman Roberta Mek Kemona

Tokom poslednja dva meseca, Jovan se bavio svim i svačim - od organizacije Festivala srpskog filma fantastike (FSFF), preko istraživačkog novinarstva, predstavljanja književne antologije "Apokalipsa: Juče, danas, sutra - priče o smaku sveta" (Paladin, 2011), pisanja nove pripovetke do prevođenja. U ovom poslednjem je postao naročito aktivan, a za potrebe ovog bloga, u cilju predstavljanja pisaca fantastike i horora čije romane nismo imali prilike da čitamo na srpskom, preveo je upečatljivi prolog romana Swan Song (Labudova pesma) Roberta Makamona (Robert Mc Cammon) iz 1987. godine. 

Evo šta Jovan ima o tome da kaže:

"Radi se o verovatno najpopularnijem ostvarenju Roberta Makamona, koji je tokom osamdesetih godina prošlog veka bio jedno od najcenjenijih imena u književnom svetu horora i fantastike, i često je upoređivan sa Stivenom Kingom (Stephen King). Makamonov obimni, postapokaliptični roman Labudova pesma - koji se dešava najvećim delom posle nuklearnog rata između SAD i Sovjetskog saveza - postaje poprilično aktuelan u svetlu duboke ekonomske krize na Zapadu, ruskih pretnji da će napustiti sporazume o ograničavanju arsenala nuklearog oružja, kao i najnovijih dešavanja na Bliskom istoku - posebno u Iranu. Paralele su jezive, u šta se lako možete uveriti iz prologa koji ću postovati niže.

Iako je Hladni rat odavno prošao, senka nuklearnog uništenja i dalje visi nad čovečanstvom. Ne samo što Severna Koreja već više od godinu dana preti Južnoj Koreji "svetim" nuklearnim ratom, nego su tu i uznemirujući znaci da Izrael, ali i zapadne zemlje, spremaju napad na Iran za koji se čini - ili se to pričinjavanje fabrikuje kao istina - da pokušava da napravi atomsku bombu. Faktor Irana javlja se kao pokretač ili jedan od pokretača nuklearnog sukoba i u romanu
Labudova pesma, ali i u filmu Niti (Threads) Mika Džeksona (1984), a kako situacija na Bliskom istoku postaje sve složenija, teško je oteti se utisku da se motivi iz fikcije zloslutno prenose u stvarnost...

Što se romana tiče, vrlo rado ću ga prevesti celog ako se nađe zainteresovani izdavač. Ne gajim preterane nade da će se to desiti jer knjga ima oko 1000 strana, ali nakon objavljivanja podjednako dugačkog
Uporišta - prvog magnum opusa Stivena Kinga sa kojim je Labudova pesma najviše upoređivan - možda se nešto i dogodi. Za sada, uživajte u ovom prologu, koji deluje kao zaokružena priča, a ostatak skinite na engleskom, u PDF formatu sa neta."



среда, 28. септембар 2011.

Plakat za film POZDRAV IZ BEOGRADA

Postprodukcija kratkog filma Pozdrav iz Beograda Marka Backovića u kojem glavnu ulogu igra Jovan Ristić dosta je odmakla.

Montaža je završena, a ostaju da se dovrše muzika, zvuk i još neke sitnice. 

U međuvremenu, film je dobio zvanični plakat koji je osmislio Stevan Aleksić. 

Da podsetimo: snimanje ovog psiho-noara je završeno 22. avgusta, a njegova premijera se očekuje tokom jeseni.

Pored Jovana, u Pozdravu iz Beograda igraju Radivoje Rašković i Ivana Prodanović, a kamerman je Relja Ilić.

Scenario je napisao Marko Backović, koji je film režirao i montirao.

Backović, rodom iz Pančeva, autor je filmova Kukuruz (2007), Devojački bunar (2008), Marti Misterija: Između smrti i Jave (2010) i Prvi maj - Devojački bunar 2 (2010).


четвртак, 22. септембар 2011.

Novi termin Festivala srpskog filma fantastike + Poziv za volontere

Festival srpskog filma fantastike je iz organizacionih i tehničkih razloga pomeren za dve sedmice, te je novi termin njegovog održavanja 13. do 16. oktobar. Iz istog razloga, pomeren je i krajnji rok do kojeg se može poslati rad na konkurs za NLO svedočanstvo - to je sada 1. oktobar. Mesta održavanja manifestacije su ista: Dom omladine Beograda i Muzej jugoslovenske kinoteke. U međuvremenu, selektovani su filmovi koji će ući u konkurenciju za festivalsku nagradu, a raspisan je i konkurs za volontere, čiji tekst prilažemo u celosti:

POZIV ZA VOLONTERE!

Budi deo Festivala srpskog filma fantastike!
Da li imas slobodnog vremena i dobre volje?
Ako je tvoj odgovor na ovo pitanje potvrdan, vec si na dobrom putu da zakoracis u fantastican film... mada imamo nekoliko malih prohteva...
... Neophodno je da govoris engleski jezik i da si stariji od 18 godina.
Obradovalo bi nas da imas neka znanja o filmskoj umetnosti, ali je sasvim dovoljno da obozavas film.
Vazno je da si otvoren i spreman za nova poznanstva i da sa drugima zelis da razmenis svoj entuzijazam i dobru volju.
Posalji nam kratku biografiju, fotografiju, motivaciono pismo i kontakt informacije na festivalsrpskefantastike@googlegroups.com (Subject: Volontiranje na FSFF) do 4. oktobra u podne.
Sta ti nudimo?
Nova prijateljstva, neprocenjivo iskustvo i druzenje!
Mozes i da nas pozoves na telefon 064 139 00 29
Ne propustaj dobre prilike budi volonter Festivala srpskog filma fantastike!
Prosledi ovaj poziv svojim prijateljima za koje mislis da bi bili zainteresovani.

уторак, 13. септембар 2011.

Zabeleške rokenrol prašinara (1): LET3 bombardiraju Srbiju i Čačak u Gan klabu 08.09.2011.

Sledi tekst koji je premijerno objavljen na sajtu Jelen Top 10, a Jovanova dodatna pojašnjenja, specijalno za ovu priliku, nalaze se ispod. Originalnu fotografiju sa koncerta, koju je napravio Stanislav Milojković, potražite uz originalni tekst na Jelen Top 10, ili posetite sajt Na dlanu gde se nalaze fotografije Magdalene Stanković.


LET3
Gun Club, Beograd
8. septembar 2011.
zakazano vreme početka: 22.30
pravo vreme početka: 00.05
vreme trajanja:  120 minuta


Riječki brkati gringosi ponovo su doleteli da bi bombardirali Srbiju i Čačak. Beograd se u Gan klabu (Gun Club) dva sata „branio” klicanjem, odobravanjem i smehom, dok su se Čačak, šumadijski rokenrol, Šaban Šaulić i drugi „slatki gresi” iz Srbije poodavno pokazali zaraznim po čitavu bivšu Jugoslaviju. Let3, koji su neuništivi virus izučili, prigrlili ga i transformisali za sopstvene potrebe, zapravo su umesto bombi doneli ogledalo, okrećući ga čas prema publici, čas prema sebi.


Napad je počeo neki minut iza ponoći sa Ne trebam te, kada je na scenu izašlo pet spodoba sa lažnim brčinama i još lažnijim kožnjacima nategnutim do pucanja, i zaprangijalo iskonski pank rok bez solaža i pauza između pesama. Pevač sa kačketom, koji kao da je došao iz Plave ostrige, najpre se bavio se najljepšim ženama, vjernim psima i svršavanjem sa vrha katedrale, da bi potom egzibicionistički razgrnuo kožnjak, otkrivši ispod belo odelo, a dlakavi je basista od sreće zaigrao kan-kan. Bio je to trenutak kada je Lazar Ristovski susreo Spinal Tap, što je proslavljeno izvođenjem pankerskog folk treskavca sa aromom trubača, zurli i Lepe Brene - Mala soba tri sa tri, a u sobi ja i ti. I sve su ruke bile u vazduhu; spale su maske i brčine lažne (osim basisti Damiru Martinoviću Mrletu, koji je očito koristio bolji lepak).

понедељак, 12. септембар 2011.

ZABELEŠKE ROKENROL PRAŠINARA (uvod)



Rokenrol prašinar na Belgrade Beer Festu 2010. godine.
Osim što piše priče i scenarije i vodi Festival srpskog filma fantastike, Jovan kao novinar obilazi rok koncerte. Počev od 2004. godine prisustvovao je nebrojenim svirkama, velikim i malim, u Beogradu, Novom Sadu i na drugim mestima, prevashodno kao izveštač novinske agencije Beta ali i kao saradnik sajtova Popboks i Jelen Top 10.

Na osnovu Njegovog Visočanstva Službene Dužnosti video je i najbolje i najgore u koncertnom biznisu. Mogao je, na primer, da se uveri koliko loši uživo mogu da budu izvođači koje on lično voli (npr The Sisters Of Mercy), odnosno koliko dobri mogu da ispadnu oni čije albume teško da bi stavio u CD plejer / MP3 plejer / kasetofon / na gramofon (Chris Rea, Moby, Happy Mondays).

Prisustvovao je rok spektaklima kao što su koncerti Rolling Stonesa u Budvi, The Police i Madonne na Ušću, AC/DC na stadionu Partizana, Queen + Paula Rodgersa, Boba Dylana, Eltona Johna, Joe Cockera, Erica Claptona, Ennia Morriconea, Rammsteina, Guns N'Roses, Slasha i ZZ Top u Beogradskoj areni, Iron Maiden, Jamiroquai i Duran Duran na Beogradskom sajmu, The Cult i Iggy And The Stooges na Tašmajdanu, Roxy Music, Lou Reeda i Simple Minds u Sava centru, Billy Idola, Mobya i Manu Chaoa na Exitu, itd (spisak je daleko od konačnog, a i neki se izvođači ponavljaju na različitim mestima). 

Bio je svedok velikih organizacionih debakala kao što su nastup Bijelog dugmeta na beogradskom Hipodromu i prvi Tuborg Green Fest nadomak Inđije (u okviru kojeg su nastupili The Red Hot Chili Peppers, pre no što je kiša napravila saobraćajnu kataklizmu koja se još prepričava). Bio je takođe u prvim redovima na tragičnom, poslednjem koncertu Amy Winehouse pod Kalemegdanom.

петак, 09. септембар 2011.

Jovan gost Festivala fantastike Zaječar

Jovan Ristić će u petak 23. septembra biti gost Festivala fantastike Zaječar na kojem će govoriti o svom dugogodišnjem radu na domaćoj fantastičkoj sceni, i pored ostalog će predstaviti svoju knjigu Godine u magli (NKC, 2010).

Na festivalu će istog dana gostovati Miroslav Lakobrija - sa Jovanom suosnivač Festivala srpskog filma fantastike - pa će to biti prilika za dugoočekivano predstavljanje ove manifestacije u Zaječaru.

Pored Jovana i Miroslava, kao gost je najavljen Goran Skrobonja, vlasnik izdavačke kuće Paladin i autor romana Čovek koji je ubio Teslu kome će do kraja oktobra, to jest do Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, biti reizdat roman prvenac – Nakot.

Drugog dana Festivala fantastike Zaječar, 24. septembra posetioci će moći da prisustvuju Šok koridoru uživo, a Akasha i Nenad Bekvalac će puštati muziku u gostujućem izdanju Pure Gothic Night.


UPDATE 1: Prvog festivalskog dana, gost će biti i Žarko Milićević, predsednik društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić". 

UPDATE 2: Drugog festivalskog dana, Miroslav Lakobrija će organizovati svoju FX radionicu, a za posetioce biće priređena zombi-šetnja (Zombie Walk).


уторак, 23. август 2011.

Završeno snimanje filma POZDRAV IZ BEOGRADA

Snimanje kratkog psiho-trilera sa primesama noara Pozdrav iz Beograda u režiji Marka Backovića (vidi pod Devojački bunar, Marti Misterija: Između smrti i Jave, Prvi maj: Devojački bunar 2), sa Jovanom Ristićem u glavnoj ulozi, završen je u ponedeljak uveče.

Najveći deo posla završen je u stvari još pre mesec dana, ali su loše vreme i odmori odložili dosnimavanje nekoliko vezujućih scena, koje su sada napravljene u tramvaju na Starom savskom mostu, kao i na Dorćolu.

Marko je planirao da se dorćolske scene naprave u blizini Bitef teatra, ali su one na kraju - u naletu inspiracije koja je zaposela autora tokom vožnje kolima - snimljene u Dunavskoj ulici i na pešačkom mostu preko njega, svojevremeno korišćenom u filmu Šejtanov ratnik Stevana Filipovića.

Ekipa se ludo zabavljala, a Backovićevo zadovoljstvo snimljenim materijalom može se videti iz priloženih fotografija koje je na tramvajskoj stanici iza hotela Hajat načinila Branislava Pokuševski Kumalakanta.

Da podsetimo iz prethodne vestiPozdrav iz Beograda je Backovićevo nastojanje da napravi ozbiljniji film, koji će odudarati od njegovih prethodnih radova - suludih treš slapstik komedija, koje su uglavnom omaž Bonelijevim stripovima (Marti MisterijaZagorDilan DogNik Rajder) i kultnim američkim filmovima kao što su Oslobađanje (Deliverance), Teksaški masakr motornom testeromPredator, i serijal Indijana Džons.





Pored Jovana Ristića, u Pozdravu iz Beograda igraju Radivoje Rašković i Ivana Prodanović, a kamerman je Relja Ilić. Scenario je napisao Marko Backović, koji će film režirati i montirati. Premijeru valja očekivati najesen.


среда, 17. август 2011.

Jovan bloguje (3): POSETA FESTIVALU FANTASTIČNE KNJIŽEVNOSTI, drugi deo (Opatija)



Kada smo prethodnog dana (vidi izveštaj) dolazili u Pazin, Goran, Pavle, moja Brankica i ja smo primetili čudnu promenu na ulazu u tunel Učka, onaj od pet kilometara koji povezuje primorje sa unutrašnjošću Istre. Prvo je tu bio novopostavljeni natpis da ulazimo na područje "Istarskog ipsilona", sistema autoputeva koji se gradi na tom poluostrvu, a mi nismo mogli da se setimo nikakvog gradilišta duž odličnog poluautoputa koji kreće iznad Opatije, prolazi kroz Učku i preko Pazina vodi do Pule. Potom je naišlo još jedno iznenađenje: na ulazu u tunel dobijala se kartica za korišćenje autoputa a ne tunela, što je bila praksa do pre par meseci kada sam poslednji put bio u Istri. "Šta oni to naplaćuju? Korišćenje postojećeg poluautoputa?" gunđao je Goran. Bilo je očigledno da će putovanje do Pazina od sada biti skuplje, na šta je ukazivala i napuštena naplatna rampa na izlazu iz tunela - nikog da iz kućice ispruži ruku i zatraži ti pare. Znači, definitivno će je ispružiti na isključenju kod Pazina. Pa da, prisetio se Pavle, tamo postoji naplatna rampa koja se do sada nije koristila. Kockice su se složile, te smo zaključili da nadležni za "Istarski ipsilon" nisu normalni.

Kada smo četrdesetak kilometara dalje došli do isključenja za Pazin, čovek na naplatnoj rampi je od Gorana zatražio istu sumu novca koja se doskora tražila za prolazak kroz tunel. Još jednom smo se zblanuto pogledali i nismo mogli da zaključimo ništa drugo do da graditelji "Ipsilona" a preko njih više instance (lokalne, državne, kojegod), nastoje da zaposle lokalno stanovništvo - makar uz hokus-pokus čarolije.

Ipak su normalni.

Putevi donose poslove. Objasnite to Vladi Srbije, kojoj je 20 godina potrebno - i još joj nije dovoljno - da makar završi započete, kilave autoputeve a ne daj bože da se upusti u energičniju izgradnju tog, kako  kažu neki moji sunarodnici malog mozga a brze pameti, "nepotrebnog" autoputa ka Crnoj Gori. Ti Crnogorci su se odvojili, još bi da se Srbija sa njima povezuje putevima? Uostalom, šta će Srbiji putevi? Šta će Srbiji putna mreža? Šta će joj smanjivanje broja saobraćajnih nesreća na putu do Jadranskog mora i nazad? Šta će Srbiji stizanje njenih građana do crnogorskog primorja za pet i po sati - koliko je potrebno da se stigne do Rijeke, takođe udaljene petstotinak kilometara od Beograda - kad oni mogu junački da podnesu epsko putovanje od 12 sati. I šta će, na kraju krajeva, Srbiji mogućnost da zaposli ljude u selima ili im omogući da od kuće brzo dolaze do gradskih centara na posao, kad svi ti ljudi mogu da se presele u Beograd. Valjda posle potpunog pražnjenja svega što se nalazi izvan Beograda niko neće moći da priča "Srbija radi, Beograd se gradi". Lukavo, lukavo.

'Ajmo sad na brzo premotavanje...

DAN DRUGI: OPATIJA

Podne je, i posle skupljanja u pazinskom Spomen domu, krenuli smo đuture, svi gosti i domaćini, autobusom za Opatiju. A na par kilometara od Učke ponovo nesvakidašnji prizor: kolona vozila. Gotovo da se ne mrda. Mislili smo da je saobraćajka, ili da se nekom pokvarilo vozilo na nezgodnom mestu. Ništa od toga. Kolona se vukla sledećih sat vremena, dok sam se ja kraj prozora kuvao na suncu. Završila se na naplatnoj rampi. Sve je delovalo uobičajeno, a iza nas se kolona i dalje protezala unedogled. Domaćini su govorili da se takve stvari jednostavno ne dešavaju i da im ništa nije jasno. Nama, gostima, bilo je jasno još manje. Tako smo u Opatiju stigli sa nemalim zakašnjenjem.

понедељак, 15. август 2011.

Jovan bloguje (2): POSETA FESTIVALU FANTASTIČNE KNJIŽEVNOSTI, prvi deo

U dvorištu Pazinskog kaštela. Iza Jovanove
podlaktice može se nazreti sto na kojem su
izložene knjige za prodaju.
Jovan se vratio sa Festivala fantastične književnosti (FFK) i odlučio da svoje blogovanje pokrene sa mrtve tačke tako što će vas izvestiti o onom što je tokom prethodnog vikenda video i doživeo u Istri kao gost desetog izdanja ove manifestacije. Ovaj članak ilustrovan je fotografijama koje je snimio Adrijan Sarajlija, a ostale će biti ubacivane kako budu pristizale. Jovan je želeo da odmah isporuči tekst, kako ga kasnije ne bi uhvatila mrzovolja.

Nisam prvi put gost Davora Šišovića, Mirka Grdinića i udruge Albus - bio sam na prethodna dva Istrakona - sa Festivalom srpskog filma fantastike i predavanjem o filmovima nuklearnog sudnjeg dana - ali FFK je bio prilika za malo prisnije druženje, ponajviše zato što to nije manifestacija koja privlači masovnu publiku, za razliku od prijateljske nam istarske konvencije ljubitelja fantastike. Sa jedne strane, budžet FFK je skromniji i reklamiranja jedva da ima. Sa druge strane, Festival je ugledan i pokretan - danas ste u Pazinu, sutra ste u nekom drugom gradu, ovog puta Opatiji, i domaćini će vas temeljno upoznati sa njegovim tajnama. Ako, na primer, niste čuli za opatijskog vampira, dojebničko žbunje i madonu koja se pod komunističkom čarobnom palicom pretvorila u devojku sa galebom, FFK vam je idealna prilika da to saznate, i to od mlađanog zamenika gradonačelnika, koji em što je stari saveznik festivala em je odličan govornik. Posle toga vas domaćini odvedu u velelepnu vilu Anđolina (Angiolina) na predavanje šefa astronomske opservatorije u Višnjanu - još većeg majstora u govorništvu - o poreklu, svrsi i budućnosti turizma, da na vreme skužite značaj umeća pričanja priča (tzv. storitelinga u menadžerskom žargonu) za sticanje naklonosti sponzora i zgrtanje bogatstva. Profitirao je već onaj ko je imao uključen diktafon. No, da se vratim na početak.

DAN PRVI: PAZIN
Na FFK sam išao da predstavim "Godine u magli", a iz Srbije su pored mene išli Goran Skrobonja, Pavle Zelić i Adrijan Sarajlija, takođe da promovišu svoja nova izdanja - "Apokalipsa: juče danas sutra", "Družina Dardaneli" odnosno "Manufaktura G". Goran, Pavle, moja draga i ja išli smo Goranovim kolima (slušajući usput Goranov bogati miks muzike iz osamdesetih godina prošlog veka), a Adrijan je sa svojom boljom polovinom već bio na letovanju u Poreču, pa u petak nije morao da prelazi 550 kilometara do Pazina i čeka skoro sat vremena da uđe u Hrvatsku. Mada, nemam šta da se žalim - nas četvoro u kolima smo efektivno prešli tu razdaljinu za pet i po sati, ne osetivši umor od putovanja, zbog poslovične sklonosti Hrvata da prave autoputeve ravne kao daska na kojima vozač može da zaboravi kojom brzinom ide, i čak da u jednom trenutku - poput Gorana - iznenađeno primeti: "Ej, pa mi idemo 160 na sat!"

понедељак, 08. август 2011.

Srpski pisci na Festivalu fantastične književnosti u Pazinu i Opatiji

Na desetom Festivalu fantastične književnosti u Pazinu - koji će biti održan 12. i 13. avgusta u Pazinu i Opatiji - svoje knjige, stripove i druga izdanja predstaviće autori i urednici iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, kao i Srbije.

Pored Jovana Ristića, koji promoviše svoje "Godine u magli" (NKC, 2010), gosti iz Srbije su Adrijan Sarajlija - autor odlične zbirke priča "Manufaktura G" (Tardis, 2010), Goran Skrobonja kao priređivač zbornika "Apokalipsa: juče, danas, sutra - priče o smaku sveta" (Paladin, 2011), kao i Pavle Zelić i Dragana Stojiljković kao članovi tima koji je napravio strip "Družina Dardaneli" (System Comics, 2011).
Kako je saopštio organizator Festivala, novinar Davor Šišović, knjige će biti predstavljene grupno u petak 12. avgusta u pazinskom Kaštelu, počev od 20 sati, a svaki učesnik dobiće desetak minuta za predstavljanje. Spisak učesnika je sledeći:
Natalija Grgorinić & Ognjen Rađen – zbirka priča "Poljubac žene-vješalice"
Mirko Grdinić – istrakonska zbirka "Deseti krug"
Mihaela Marija Perković – sferakonska zbirka "Lakuna"
Adrijan Sarajlija – zbirka priča "Manufaktura G"
Jovan Ristić – zbirka priča "Godine u magli"
Denis Peričić – roman "Netopir i črni ljudi"
Adnadin Jašarević – zbirka priča "Posljednja bosanska kraljica"
Zoran Krušvar – zbirka priča "Laboratorij fantastike 2"
Goran Skrobonja – zbirka priča "Apokalipsa juče, danas, sutra"
Adnadin Jašarević – roman "Društvo tragača"
Branko Lučić – roman "Čovjek koji je pao na zemlju"
Saša Šebelić – roman"«Medulinvazija"
Aleksandar Žiljak – zbirka priča "Božja vučica"
Danijel Bogdanović – zbirka priča "Najveća igra u svemiru i šire" (u pripremi)
Pavle Zelić & Dragana Stojiljković – strip "Družina Dardaneli" 

Moderator književne večeri je Davor Šišović.

Dan kasnije, u subotu 13. avgusta u Opatiji biće predstavljena zbirka "Turističke priče" koju je priredio Festival fantastične književnosti.
Na književnoj večeri, koja će biti održana u Vili Angiolina počev od 21 sat, učestvovaće sledeći autori priča: Pavle Zelić, Zoran Krušvar, Jasmina Blažić, Goran Skrobonja, Ivana Delač, Adrijan Sarajlija, Andrina Pušić, Ernie Gigante Dešković, Aleksandar Žiljak, Andrej Podobnik, Branko Lučić, Manja Šegrt, Luka Mataković i David Kelečić.
Moderator će i ovoga puta biti Davor Šišović.



Spisak priča u zbirci:

Pavle Zelić - "Bad Hoelle"

Zoran Krušvar - "Hotel 'Piccolo paradiso'"
Danilo Brozović - "Vremenski turisti"
Jasmina Blažić - "Zvijezda resorta"
Goran Skrobonja - "Prekrasna kada svane zora"
Ivana Delač - "Seoba naroda"
Adrijan Sarajlija - "Zrno"
Andrina Pušić - "Otok ispunjenih želja"
Ernie Gigante Dešković - "I'll be back in Opatija"

Oto Oltvanji - "Oči boje biske"
Aleksandar Žiljak - "Lesija, u daljini Heraklovi stupovi"
Vladimira Becić - "Duh po narudžbi"
Andrej Podobnik - "Bezgrješna pogreška"
Branko Lučić - "Dobri duh plesačice iz Ville Amalia"
Manja Šegrt - "Horor za vampira"
Luka Mataković - "Skup odnosa i pojava"
David Kelečić - "Plodovi zemlje i boga"
Milena Benini - "Noćna smjena"







четвртак, 04. август 2011.

Odloženi E-tvrđava i Trash fest: GODINE U MAGLI i Festival srpskog filma fantastike u Nišu tek za dve sedmice

Kiše nad Niškom tvrđavom
Od organizatora Trash festa stižu nevesele, ali ne obavezno i loše vesti.

Manifestacija E-tvrđava, u sklopu koje se održava ovogodišnji Trash fest - a u njegovoj organizaciji promocija knjige Jovan Ristića Godine u magli, kao i projekcije filmova sa Festivala srpskog filma fantastike - odlaže se za dve sedmice. 


Dakle, vidimo se u rovovima Niške tvrđave NE ovog vikenda već za 14 dana - od 19. do 21. avgusta.

Satnica promocije GODINA U MAGLI na Trash festu u Nišu i filmova sa Festivala srpskog filma fantastike

Promocija zbirke priča i pesama Jovana Ristića Godine u magli biće održana u subotu 6. avgusta u 20 sati u rovovima Niške tvrđave. Organizator promocije je Trash fest koji se ove godine održava u sklopu manifestacije E-tvrđava od 5. do 7. avgusta.

Trash fest će takođe, po tradiciji, ugostiti filmove sa Festivala srpskog filma fantastike, i oni će biti emitovani u sklopu E-tvrđave u petak, subotu i nedelju u večernjim satima po principu: prvo od 20 sati muzički/govorni program pa projekcije.

Filmski program je sledeći:

PETAK, 5. avgust
 
1. Mickey's Workshop Of Horrors (Miroslav Lakobrija i Stevan Aleksić, 2009)
2. Devojački bunar (Marko Backović, 2008)
3. Marti Misterija: Između sna i Jave (Marko Backović, 2010)
4. Prvi maj: Devojački bunar 2 (Marko Backović, 2011)
SUBOTA, 6. avgust

1. Čudovište iz Tamiša (Nebojša Nenadić, 2007)*
2. Zvezda tri (Nebojsa Nenadic, 2009)
2. Ubica sa maskom (Nebojša Nenadić, 2008)

NEDELJA, 7. avgust

1. Bernisa - jača od smrti (Dinko Tucaković, 1990)
2. Igra piona (Oleg Jeknić, 1993) po motivima stripa Igora Kordeja i Mirka Ilića
3. The End (Mladen Kovačević, 2009)**

* dugometražni
** srednjemetražni

понедељак, 25. јул 2011.

Promocija GODINA U MAGLI na Trash festu u Nišu, uz gostovanje Festivala srpskog filma fantastike

Jovan će promovisati svoju knjigu "Godine u magli" na festivalu andergraund književnosti Trash fest, koji će biti održan od 5. do 7. avgusta u Nišu, u sklopu manifestacije E-tvrđava.

Na Trash festu, koji je vaskrsao posle duže pauze, gostovaće i Festival srpskog filma fantastike (FSFF), koji se posle 12 meseci vraća svojoj regionalnoj turneji.
Program sa Trash festa iz decembra 2008.
Sledeći Trash fest i novi Jovanov dolazak
u Niš osujetila je panika lokalnih vlasti zbog
tzv. svinjskog gripa.


Više podataka o ovim gostovanjima biće objavljeno uskoro, a vredi napomenuti da tvorci Trash festa stoje iza književnog magazina Trash, u kojem je prethodnih godina objavljen niz Jovanovih priča: Čovek na prelazu, Opekotina, Muškarac sa greškom i Kad rebra postanu kavez.

Jovan je sa Festivalom srpskog filma fantastike dva puta gostovao na Trash festu (2007. i 2008. godine) i raduje se ponovnom susretu sa publikom i prijateljima iz Niša.

Da podsetimo, Jovan će 12. i 13. avgusta takođe biti gost Festivala fantastične književnosti u Pazinu i Opatiji (Istra, Hrvatska), a povod su "Godine u magli".

Prvi prikaz te knjige pojavio se krajem januara u hrvatskom dnevnom listu Glas istre.

петак, 15. јул 2011.

Promocija knjige GODINE U MAGLI u Hrvatskoj, na Festivalu fantastične književnosti

Sa gostovanja na pazinskom
Istrakonu (mart 2010).
Zbirka priča Jovana Ristića Godine u magli biće promovisana u Hrvatskoj, na desetom izdanju Festivala fantastične književnosti koje će biti održano u Pazinu i Opatiji, 12. i 13. avgusta.

O Godinama u magli, sa Jovanom kao gostom, biće reči u pazinskom Kaštelu, tokom prve festivalske večeri koja je posvećena aktuelnoj književnoj produkciji u regionu.

Sledeće večeri, u opatijskoj vili Angiolina, biće predstavljena zbirka Turističke priče sa 18 radova koji su izabrani na ovogodišnjem konkursu Festivala fantastične književnosti. 

U zbirci su objavljene i priče četiri autora iz Srbije: Pavla Zelića (Bad Hoelle), Gorana Skrobonje (Prekrasna kad svane zora), Adrijana Sarajlije (Zrno) i Otoa Oltvanjija (Oči boje biske).

Jovan je pre dve godine bio počasni gost konvencije ljubitelja fantastike Istrakon u Pazinu, predstavljajući Festival srpskog filma fantastike i, generalno, produkciju takvih filmova u Srbiji u poslednjih dvadeset godina. Tom prilikom dao je video intervju portalu Fantasy Hrvatska, u koji su kao pokrivalica ubačeni snimci sa promocije.



U martu ove godine, Jovan je na Istrakonu održao predavanje o filmovima nuklearnog sudnjeg dana. Pisani izveštaj portala Fantasy Hrvatska o tom događaju možete pročitati ovde.

среда, 13. јул 2011.

Jovan u glavnoj ulozi u filmu POZDRAV IZ BEOGRADA Marka Backovića

Malobrojna ali vredna ekipa filma Pozdrav iz Beograda.
S leva nadesno: Jovan Ristić, Marko Backović, Radivoje
Rašković. Foto: Relja Ilić.
U Pančevu je juče počelo snimanje kratkometražnog igranog filma Pozdrav iz Beograda, koji po sopstvenom scenariju režira Marko Backović a u kojem je glavnu ulogu dobio Jovan Ristić. 


Njega u poslednje vreme gluma baš hoće. Nakon što smo ga u Zoni mrtvih (2009) Milana Konjevića i Milana Todorovića videli kao zombija, a u Šišanju (2010) Stevana Filipovića kao zločestog forenzičara, Jovan će se u ovogodišnjem The Last Drop Miroslava Lakobrije pojaviti kao vampir i sada, u Pozdravu iz Beograda, kao... Nećemo da otkrivamo.

Prva klapa Markovog filma, koji će trajati petnaestak minuta, pala je u jednoj zgradi u Pančevu, čiji enterijer glumi da se nalazi u Beogradu, a snimanje se nastavlja za vikend na centralnim beogradskim ulicama.



Možda deluju kao bend, ali ono što snimaju nije album.
Marko je u andergraund miljeu poznat po nizu urnebesnih treš komedija - Devojački bunar (2008), Marti Misterija: Između Jave i sna (2010) i Prvi maj: Devojački bunar 2 (2011) - koje su razgaljivale publiku na manifestacijama kao što su beogradski Festival srpskog filma fantastike, niški Free Net World Festival, ljutomerski Grossmanov festival filma i vina, varaždinski Trash film festival i novosadski Cinema City. Sada je, međutim, odlučio da napravi nešto sasvim drugačije - triler sa primesama noara, a Jovan može da potvrdi da u do sada snimljenim scenama Pozdrava iz Beograda nema treš momenata, i da je pristup krajnje ozbiljan. 


Pored Jovana u filmu igraju Radivoje Rašković i Ivana Prodanović, a za kameru je zadužen Relja Ilić. Prvo prikazivanje Pozdrava iz Beograda trebalo bi očekivati najesen.

субота, 09. јул 2011.

Konkurs Festivala srpskog filma fantastike (FSFF) za video svedočanstvo NLO-a u Srbiji


Miroslav Lakobrija i Jovan Ristić, osnivači Festivala srpskog filma fantastike, objavili su prvi od nekoliko oglasa u vezi sa novim izdanjem ove manifestacije, koje će biti održano na jesen u Beogradu, od 1. do 3. oktobra.

Tekst oglasa je sledeći:

Miroslav Lakobrija i Jovan Ristić, osnivači

FESTIVALA SRPSKOG FILMA FANTASTIKE

raspisuju:





K O N K U R S





za video svedočanstva o poseti

neidentifikovanih letećih

objekata (NLO) Srbiji





Vaše svedočanstvo treba da bude

-        do tri minuta dugo

-        snimljeno bilo kojim sredstvom za beleženje video zapisa (kamerom, fotoaparatom, mobilnim telefonom...)

-        obavezno dostavljeno u DVD (vob) formatu, sa vašim ličnim podacima.


Rok za dostavljanje je 17. septembar 2011. godine.



Mi ćemo apsolutno verovati u istinitost i verodostojnost vaših video svedočanstava, a ona koja prođu selekciju biće prikazana na Festivalu srpskog filma fantastike 5/6 (dvobroj) koji će biti održan od 1. do 3. oktobra 2011. u Domu omladine Beograda i Muzeju jugoslovenske kinoteke.



Autor najuspelijeg svedočanstva biće nagrađen vajarskim radom koji će specijalno za tu priliku napraviti Miroslav Lakobrija, akademski vajar i majstor za specijalne efekte.



Pošiljke, sa naznačenim ličnim podacima, treba slati na adresu:



Festival srpskog filma fantastike

(za NLO konkurs)

Južni Bulevar 36/stan 10
11000 Beograd

четвртак, 07. јул 2011.

Jovanova izjava o Zagoru u listu Danas

Samo dan posle teksta Stevana Filipovića o priči Godine u magli, Jovan se ponovo pojavio na stranicama lista "Danas" - za broj od srede, 6. jula dao je kratku izjavu u vezi sa pedesetogodišnjicom objavljivanja prvog broja stripa Zagor. Pored Jovana, izjave o najslavnijem stanovniku Darkvuda dali su: istoričarka umetnosti Anica Tucakov, inicijatorka Nevidljivog stripa Aleksandra Sekulić i strip autor Aleksandar Rakezić Zograf.

klikni na tekst
radi uvećanja

уторак, 05. јул 2011.

U Danasu tekst Stevana Filipovića o priči "Godine u magli" i KST-u

Tekst Izgubljeni KST momci koji je povodom Jovanove novelete Godine u magli napisao filmski režiser Stevan Filipović (Šejtanov ratnik i Šišanje), objavljen je danas u štampanom i veb izdanju lista Danas, pod izmenjenim naslovom KST.

Stevan je Izgubljene KST momke samoinicijativno napisao pre dve godine, nakon što je pročitao Godine u magli koje su u potpunosti inspirisane beogradskim Klubom studenata tehnike, mestom u kojem se u jednom malom ali važnom segmentu dešava i njegov film Šejtanov ratnik (2006).

Slično kao Jovan u Godinama u magli, Stevan je legendarni KST prikazao kao simbol rok kulture u Beogradu, ali i kao simbol eskapizma mlađih generacija odnosno nostalgije starijih generacija - u potrazi za "zlatnim vremenima" kad se "živelo bolje, i kad je muzika bila bolja".

Jovan je isprva želeo da Stevanov tekst bude objavljen u njegovoj autorskoj zbirci priča, ali je od toga odustao iz konceptualnih razloga, pa su Izgubljeni KST momci premijerno objavljeni na prigodnijem mestu - ovom sajtu, kao uvod za poduži odlomak iz Godina u magli.


Naknadnim objavljivanjem u listu Danas skreće se pažnja ne samo na Jovanovu priču i istoimenu zbirku, već i na KST kao simbol urbane kulture, "jedini pravi mauzolej osamdesetih" u glavnom gradu Srbije, i, što je najvažnije, kao važan deo njegove istorije.

Ovom prilikom, Jovan se priseća kako ga je sa Stevanom povezala ljubav prema fantastici, filmovima i, naravno, Klubu studenata tehnike.

"Stevana Filipovića sam upoznao u januaru 2006. godine, organizujući, u sklopu konvencije ljubitelja fantastike BEOKON, prvo izdanje Festivala srpskog filma fantastike (FSFF). Osim što sam skupljao zaboravljene filmske bisere u kratkom metru iz prethodnih 15-20 godina, nastojeći da dokažem da Srbija ima fantastičku tradiciju na koju može da se pozove, tragao sam i za nečim novim i ekskluzivnim, i bio sam ubeđen da ću to naći, s obzirom na fanatičnu upornost i posvećenost mladih filmskih snaga koje su za dve godine (2004. i 2005) stvorile više filmova fantastike nego što je napravljeno u prethodne četiri godine zajedno, parirajući i kvalitativno i kvantitativno kompletnoj produkciji u devedesetim godinama. Bilo je to obećanje velikih stvari, bilo je to obećanje stvaranja scene, ali nisam mogao ni da pretpostavim da mlada filmska gerila sprema najdirektniji izazov umetnič(ars)kom jadu i čemeru koji se prethodnih godina predstavljao za srpski film i za to - dobijao pare od države. 

петак, 01. јул 2011.

Festival srpskog filma fantastike ponovo u sedlu: dvobroj 5/6 u Beogradu od 1. do 3. oktobra


Festival srpskog filma fantastike (FSFF), koji vode njegovi osnivači, Jovan Ristić i Miroslav Lakobrija, konačno je izašao iz hibernacije. Njegovo dvobroj izdanje (5/6) biće održano od 1. do 3. oktobra u Domu omladine Beograda i, prilično izvesno, na još jednoj lokaciji, o čemu će obaveštenje biti izdato za koji dan.


Jovan za sada može da potvrdi da će festival imati takmičarski program, i da će ga otvoriti dugoočekivani film Miroslava Lakobrije THE LAST DROP o kojem je na ovom blogu već bilo reči. 


Festival srpskog filma fantastike prvi put je održan u januaru 2006. godine u Domu omladine Beograda, kao jedan od progama konvencije ljubitelja fantastike "Beokon".


Potom je FSFF dobio zaseban život kao putujuća manifestacija, koja je obišla Srbiju i sve republike bivše Jugoslavije izuzev Makedonije. Na toj turneji je imala više od 30 nastupa.


U međuvremenu, FSFF je u sklopu "Beokona" imao još tri godišnja izdanja u Beogradu, od kojih je poslednje održano u Domu omladine Beograda u januaru 2009. godine.



Zatim je FSFF imao samostalno, vanredno izdanje nazvano Festival srpskog filma fantastike "četiri i po" koje je bilo retrospektivnog karaktera a održano je u Muzeju jugoslovenske kinoteke u oktobru 2009. godine.


Nažalost, dugoočekivano peto izdanje FSFF nije moglo da bude održano zbog finansijskih problema i što je još važnije - zbog nedostatka adekvatnog prostora, s obzirom da je centar Beograda u istoj godini ostao bez dva nezavisna bioskopa: "Balkana", koji je ugašen, i sale Doma omladine Beograda, koja se renovirala.

Ali, svakoj krizi dođe kraj, i FSFF nastavlja dalje...