уторак, 02. јун 2020.

Serijal Petak trinaesti - kratki, neozbiljni vodič kroz prvih osam filmova (1980-1989)


Jednom davno, preciznije 2004. godine, moj prijatelj filmski kritičar Miloš Cvetković i ja dosetili smo se da u društvu Lazar Komarčić (Dom omladine Beograda) priredimo tribinu o filmskom serijalu Petak trinaesti. Inicijalna kapisla bio je film Vrisak Vesa Krejvena (1996), u kojem ubica, dobri poznavalac horor filmova, postavlja fatalno pitanje mladoj ženi (igra je Dru Berimor), na koje ona mora da odgovori tačno da bi ostala živa: "Navedi ime ubice u Petku trinaestom." Izbezumljena devojka brže bolje odgovori: "Džejson!" To je, naravno tačno za serijal Petak trinaesti, ali ne i za prvi film iz 1980. koji je režirao Šon Kaningem: ubica u njemu je, naime, Džejsonova mama, i sirota devojka, koja je tvrdila da voli strašne filmove, glavom će platiti svoje neznanje. 

Činjenica je da je Džejson sa svojom hokejaškom maskom i mačetom postao ikona horora osamdesetih i deo popularne kulture podjednako kao Majkl Majers (ubica iz Noći veštica Džona Karpentera, 1978) i Fredi Kruger (ubica iz Strave u Ulici brestova Vesa Krejvena, 1984), ali, kako su pokazali Vrisak, iskustva najšireg kruga mojih prijatelja pa i moje lično iskustvo, gotovo svako je gledao bar jedan (po pravilu prvi) film iz serijala Noć veštica i Strava u Ulici brestova, dok sa druge strane gotovo niko sem posvećenih ljubitelja slešera nije gledao filmove iz serijala Petak trinaesti. Razlog bi se mogao tražiti u činjenici da su Noć veštica i Strava u Ulici brestova započete klasičnim filmovima žanra ali i sedme umetnosti, dok su prvi Petak trinaesti i svih njegovih devet nastavaka, kao i jedan spin-of, kritički bili sahranjeni kao čista eksploatacija, tj kao zbirke manje ili više očiglednih krađa iz drugih, boljih filmova kao što su pomenuta Noć veštica, Ajkula Stivena Spilberga (1975), Keri Brajana De Palme (1976) i Lančana reakcija Marija Bave (1971). Zato je i publika koja je volela ovaj serijal bila usko profilisana. Ta publika je takođe bila vrlo verna, pa su nastavci usled dobre zarade nastajali praktično godinu za godinom sve do kraja osamdesetih, i Petak trinaesti je postao najunosnija filmska horor franšiza (i to je ostao sve do 2018, kada ga je prestigla Noć veštica), a Džejson je kao maskota serijala postao slavniji od njega samog. 

Kao neko ko se nikada nije okušao sa Petkom, zajednička tribina sa Milošem postala mi je idealna prilika da se upoznam sa propuštenim gradivom, i da uronim u tajne serijala koji ne sadrži nijedan umetnički vredan film. Iskustvo je bilo takvo da sam postao ljubitelj filmova iz kategorije toliko-loše-da-je-dobro, tj filmova čiji je nekvalitet obrnuto srazmeran zabavi koju pružaju. Ustanovio sam da nijedan od filmova iz serijala Petak trinaesti nije dosadan, i da se zabavni elementi umnožavaju kako serijal odmiče. Ovo pre svega važi za osam ostvarenja koja su nastala pod kapom studija Paramaunt (1980-1989). Posle smrtnoozbiljnih koljačkih horora sa početka serijala (prva četiri filma), autori počinju da se samosvesno sprdaju sa formulom, a formula uključuje obilje golotinje i predbračnog seksa među pohotnim tinejdžerima u kampu na Kristalnom jezeru, Džejsonovo ubijanje tih tinejdžera, likvidaciju Džejsona od strane ili ozbiljne, smerne i nevine devojke ili kakvog štrebera-kompjuteraša, i oživljavanje Džejsona na početku sledećeg filma uz poslovičnu nemarnost prema kontinuitetu sa prethodnim filmom. Od petog do osmog dela serijala, scenaristi smišljaju sve urnebesnija ubistva, sve umobolnije situacije i zaplete, kao i sve luđe načine da Džejsona ožive, pri čemu se on od klasičnog bauka u šestom filmu pretvara u zombija; broj Džejsonovih žrtava je sve veći, a sami filmovi se uklapaju u trendove (npr šesti film Džejson živi! iz 1986. je tinejdžerska komedija sa svit-metal soundtrackom - opšte mesto američke filmske produkcije iz sredine osamdesetih). Deveti i deseti film, koji su nastali posle osamdesetih pod kapom Nju lajna, imaju drugačiji stil, mada je deseti film Džejson X (2002) u mnogo čemu posveta onom što se pravilo pod okriljem Paramaunta, s tim što se radnja dešava u svemiru   

Za serijal je karakteristično da vremenom postaje tehnički sve umešniji. Dok je prvi film u režiji Šona Kaningema nerafiniran, nekreativan, sirovo usredsređen na ubijanje i izazivanje šoka, drugi i treći film koje je napravio Stiv Majner donose solidnu režiju i montažu, a vrhunac na tom planu je po mnogima četvrti film u režiji Džozef Zita. Šesti film je takođe solidno napravljen (režija Tom Meklaflin); čak je na granici je da ga nazovem dobrim, a isto važi za Džejsona X (režija Džim Ajzak) i krosover film Fredi protiv Džejsona (režija Roni Ju).

Sve ovo, i mnogo više, Miloš i ja smo ispričali na tribini u Domu omladine, koja je bila izuzetno posećena i praćena kvizom sa 30 pitanja (nagrada je bila "džejsonovača iz pakla" - boca Rubinovog rozea na koju je, kao etiketa, nalepljen plakat iz četvrtog dela Petka trinaestog, a osvojio ju je mladi majstor za digitalne specijalne efekte i režiser kratkih filmova Marko Milović). Nažalost, naše beleške sa tog predavanja davno su izgubljene, sem jednog, na sreću najzabavnijeg segmenta, koji se ticao obrade prvih osam filmova, koji, kako smo ocenili, predstavljaju i otelotvorenje ali i (nenamernu?) kritiku osamdesetih godina prošlog veka. Evo šta smo napisali: 



"Koncept koji uključuje promiskuitetnu omladinu, progonjenu od manijakalnog i naizgled nezaustavljivog ubice koji na neki način kažnjava tinejdžere za njihove mladalačke grehe, zajedno sa politički nekorektnom a spontanom identifikacijom sa ubicom, nije ustanovljen u originalnom filmu, već u nastavcima. U prvom Petku trinaestom taj koncept je tek nagovešten. U njemu ubica nije Džejson već njegova majka koja se vrlo konkretno sveti za smrt svoga sina. Film je koncipiran kao whodunit (ko je ubica), i ne postoji momenat identifikacije sa ubicom, već je on prikazan kao pretnja koja vreba iz mraka. U nastavcima se taj koncept polako modifikuje, pa Džejson ne samo što je vidljiv i ubistvima kažnjava, već i ubistvima deluje preventivno da se gresi ne dese.



KRATKE SADRŽINE PRVIH OSAM FILMOVA


Legenda:
MLGPT - mladi, lepi, glupi i pohotni tinejdžeri.
PBS - predbračni seks.
SNO devojka - smerna, nevina i ozbiljna devojka
Varijanta SNO je dečak-kompjuteraš sa đozlucima 


Friday The 13th
(Sean Cunningham, 1980)

Godine 1958, na petak 13-ti, u letnjem kampu na Kristalnom jezeru, udavi se mali Džejson Vurhuis, jer su MLGPT-i zaduženi da čuvaju decu, upražnjavali ozloglašeni PBS, i to bez kondoma. Onda nepoznati ubica prikolje par MLGPT-a u toku PBS, i kamp biva zatvoren. 22 godine kasnije, na petak 13-ti, šestoro MLGPT-a priprema “Kamp krvi” za ponovno otvaranje. Pošto ne slušaju starije, i ne uče istoriju, okreću se duvci, žurci i PBS-u, pa nepoznati ubica opet mora da kažnjava. Ali, jedna SNO devojka ubici otfikari glavu, otkrivši da je to nastojnica, koja se sveti za smrt svoga sina, Džejsona.    


Friday The 13th, part 2
(Steve Miner, 1981)

Pet godina kasnije, u susednom kampu na Kristalnom jezeru, MLGPT-i opet ne paze decu, i ne slušaju starije. Neki su toliko G da se bave PBS-om u zatvorenom “Kampu krvi”. Ali, iz šume izađe ubica sa kesom na glavi, i sve ih pobije, sa izuzetkom SNO devojke, koja mu skine kesu i provali da je to Džejson, koji se sveti za smrt svoje majke.


Friday The 13th, part 3
(Steve Miner, 1982)

Dan posle prethodnog filma, grupa MLGPT-a odlazi na obližnju farmu radi duvke, žurke i žešćeg PBS-a. Džejson, koji se i dalje sveti za majčinu smrt i izgubljenu kesu, sve to pokasapi, u 3D tehnici  (to samo u bioskopu; dok na VHS-u ili DVD-u tako nešto nećete videti bez upotrebe psihoaktivnih supstanci). Džejson potom ubije debelog MLGPT-a, majstora za specijalne efekte, čiju hokejašku masku mazne, a ubije i grupu rednek-šminkera koji foliraju da su siledžije. Ali, i ovog puta je tu SNO devojka, koja će mu skinuti masku, klepiti ga mačetom od čega će on da umre.


Friday The 13th: The Final Chapter 
(Jospeh Zito, 1984)

Dan posle trećeg filma, navodno mrtvog Džejsona u mrtvačnici probudi PBS između bolničarke i obdukcioniste, koji je napaljen na TV prenose aerobika. Istovremeno, grupa MLGPT-a odlazi u kuću blizu Kristalnog jezera radi duvke, žurke, slušanja šminkerske muzike i najžešćeg PBS-a. Džejson ih sve pokasapi, ali glave mu dođe Tomi Džarvis, lokalni klinac sa đozlucima, koji je napaljen na ZX Spektrum 48k i horor filmove.  


Friday The 13th, part 5: A New Beginning
(Danny Steinmann, 1985)

Deset godina posle četvrtog filma, Tomi Džarvis je autistični tinejdžer kojem se priviđa Džejson. Šalju ga u slobodoumnu ludaru, prigodno nalik letnjem kampu, u kojoj MLGPT osoblje obožava duvku, žurku i agresivni PBS. Onda Džejson, za kojeg se tvrdi da je kremiran, sve to pokasapi, ali SNO otkrije da je to kopiket ubica koji se sveti zato što su mu u slobodoumnoj ludari ubili sina, a ubili su ga sa punim pravom, jer je bio iritantan i dosadan.


Jason Lives: Firday The 13th, part 6
(John McLoughlin, 1986)  

Tomi Džarvis je iskopao Džejsona iz groba kako bi bi se uverio da je ovaj mrtav. Zlu ne trebalo, zabio mu je šiljak u srce, ali je u šiljak udario grom i oživeo dobričinu. Zombi-Džejson se potom vraća u obnovljeni kamp na Kristalnom jezeru, da po starom dobrom običaju ubija MLGPT-e, koji sada vole Elisa Kupera iz svit metal faze. Tomi pokušava da upozori lokalnog šerifa, ali ga ovaj trpa iza brave. Tomija, međutim, oslobađa šerifova ćerka, vrlo željna PBS-a, i Tomi uspeva da pošalje Džejsona na dno jezera. 


Friday The 13th, part 7: The New Blood
(John Carl Buechler, 1988)

Jedna zabrinuta mama, u pratnji psihijatra, dovodi SNO ćerku na Kristalno jezero, gde je SNO ćerka kao devojčica slučajno ubila oca, služeći se telekinetičkim moćima u stilu Keri Uajt. SNO ćerka je tu radi terapije, ali ona mrzi psihijatra, pa slučajno iz jezera podigne Džejsona, koji se ustremi na grupu bogatih MLGPT-a u obližnjoj kući. Onda SNO ćerka, nakon žestokog dvoboja – a na intervenciju producenata – podigne iz jezera svoga tatu, i ovaj odvuče Džejsona pod vodu, odakle je i došao.

  
Friday The 13th, part 8: Jason Takes Manhattan
(Rob Hedden, 1989)

Par bogatih MLGPT-a upražnjava PBS na jahti, ali pogine zbog bacanja sidra na pogrešnom mestu, tj tamo gde leži Džejson. Sutradan, luksuzni brod sa MLGPT-ima kreće sa Kristalnog jezera na ekskurziju u Njujork. Tu je slepi putnik sa hokejaškom maskom koji može da se teleportuje, ali mu treba sat filmskog vremena da pobije MLGPT-grešnike i napravi brodolom. Šačica preživelih nekako stigne čamcem do Menhetna, kako bi se filmu opravdalo ime, a za njima dopliva Džejson, koji otkriva da je na Menhetnu - šljaštećem simbolu osamdesetih - samo još jedan ludak i ubica. SNO devojka ga ubije u kanalizaciji i za nagradu biva okupana svetlošću japi velegrada." 

Нема коментара:

Постави коментар