Jovan bloguje (2): POSETA FESTIVALU FANTASTIČNE KNJIŽEVNOSTI, prvi deo

U dvorištu Pazinskog kaštela. Iza Jovanove
podlaktice može se nazreti sto na kojem su
izložene knjige za prodaju.

Jovan se vratio sa Festivala fantastične književnosti (FFK) i odlučio da svoje blogovanje pokrene sa mrtve tačke tako što će vas izvestiti o onom što je tokom prethodnog vikenda video i doživeo u Istri kao gost desetog izdanja ove manifestacije. Ovaj članak ilustrovan je fotografijama koje je snimio Adrijan Sarajlija, a ostale će biti ubacivane kako budu pristizale. Jovan je želeo da odmah isporuči tekst, kako ga kasnije ne bi uhvatila mrzovolja.

Nisam prvi put gost Davora Šišovića, Mirka Grdinića i udruge Albus - bio sam na prethodna dva Istrakona - sa Festivalom srpskog filma fantastike i predavanjem o filmovima nuklearnog sudnjeg dana - ali FFK je bio prilika za malo prisnije druženje, ponajviše zato što to nije manifestacija koja privlači masovnu publiku, za razliku od prijateljske nam istarske konvencije ljubitelja fantastike. Sa jedne strane, budžet FFK je skromniji i reklamiranja jedva da ima. Sa druge strane, Festival je ugledan i pokretan - danas ste u Pazinu, sutra ste u nekom drugom gradu, ovog puta Opatiji, i domaćini će vas temeljno upoznati sa njegovim tajnama. Ako, na primer, niste čuli za opatijskog vampira, dojebničko žbunje i madonu koja se pod komunističkom čarobnom palicom pretvorila u devojku sa galebom, FFK vam je idealna prilika da to saznate, i to od mlađanog zamenika gradonačelnika, koji em što je stari saveznik festivala em je odličan govornik. Posle toga vas domaćini odvedu u velelepnu vilu Anđolina (Angiolina) na predavanje šefa astronomske opservatorije u Višnjanu - još većeg majstora u govorništvu - o poreklu, svrsi i budućnosti turizma, da na vreme skužite značaj umeća pričanja priča (tzv. storitelinga u menadžerskom žargonu) za sticanje naklonosti sponzora i zgrtanje bogatstva. Profitirao je već onaj ko je imao uključen diktafon. No, da se vratim na početak.

DAN PRVI: PAZIN

Na FFK sam išao da predstavim "Godine u magli", a iz Srbije su pored mene išli Goran Skrobonja, Pavle Zelić i Adrijan Sarajlija, takođe da promovišu svoja nova izdanja - "Apokalipsa: juče danas sutra", "Družina Dardaneli" odnosno "Manufaktura G". Goran, Pavle, moja draga i ja išli smo Goranovim kolima (slušajući usput Goranov bogati miks muzike iz osamdesetih godina prošlog veka), a Adrijan je sa svojom boljom polovinom već bio na letovanju u Poreču, pa u petak nije morao da prelazi 550 kilometara do Pazina i čeka skoro sat vremena da uđe u Hrvatsku. Mada, nemam šta da se žalim - nas četvoro u kolima smo efektivno prešli tu razdaljinu za pet i po sati, ne osetivši umor od putovanja, zbog poslovične sklonosti Hrvata da prave autoputeve ravne kao daska na kojima vozač može da zaboravi kojom brzinom ide, i čak da u jednom trenutku - poput Gorana - iznenađeno primeti: "Ej, pa mi idemo 160 na sat!"

Zidovi kaštela - doduše preko dana.

Prvo veče, ono u petak 12. avgusta u Pazinu, prošlo je u znaku (1) jela, (2) predstavljanja književne produkcije iz Hrvatske, BiH i Srbije u pazinskom Kaštelu i (3) usputne hladnoće koja je štipala neobaveštene iz obližnje, pedesetak metara duboke jame sa Pazinčicom-ponornicom i, naravno, (4) jela. Tačke jedan i četiri prelile su se umnožene i na sledeći dan a ukratko se odnose na izlaganje gostiju istarskim kulinarskim specijalitetima posle kojih se ovi (gosti a ne specijaliteti) otežano kreću ali bi ipak tražili još.

Jovan čita odlomak iz Godina u magli.

Što se predstavljanja knjiga tiče, ono je već po tradiciji obavljeno u dvorištu kaštela. Dakle, u miljeu mračnih horor zidina i uz prigodno reflektorsko osvetljenje - ipak je ovo 21. vek - nas dvadesetak je besedilo o svojim pisanijima, usmeravano pitanjima iskusnog voditelja i tvorca FFK-a Davora Šišovića. Imali smo po desetak minuta na raspolaganju kao i mogućnost da čitamo odlomke, koju smo iskoristili samo Aleksandar Žiljak - tvorac "Čopora" meni najbolje priče u tematskoj zbirci priča "Apokalipsa: juče, danas, sutra" (povodu gostovanja njenog priređivača, Gorana Skrobonje) - i moja malenkost, koja je auditorijumu predstavila odlomak iz naslovne novelete iz moje zbirke priča "Godine u magli".

Davor Šišović ispituje Adrijana Sarajliju, koji se hrabro drži.

Mada se Šiške nadao da ću pročitati deo kada Mladen otkriva da se nalazi među pokojnicima, koji su se "vratili" uz (po)moć KST nostalgije, izabrao sam pasaž u kojem jedan od glavnih junaka kao kusur za plaćeno pivo u KST-u dobije novčanice iz doba SFRJ a zatim biva poslužen BIP pivom, još jednim reliktom "bolje prošlosti". Pošto se kad pišem priče ne trudim da budim očigledan, i još se suočavam s opaskama da od čitalaca zahtevam dobro poznavanje popularne kulture, pitao sam se hoće li hrvatska publika uspostaviti asocijacije sa pojmovima kao što su "Alija Sirotanović" i "MB" i "BIP". Ispostavilo se da ih se itekako seća, i da nema problema sa shvatanjem, jer je ipak živela u Jugoslaviji i konzumirala ista piva kao svi drugi žitelji sve glasnije žaljene "državne tvorevine". A neki od njih su služili vojsku u Srbiji. Rezultat: prodao sam dva primerka, i još jedan sam poklonio opatijskoj knjižnici. 

Pavle Zelić, Aleksandar Žiljak i Goran Skrobonja u prvim
redovima. Iza Pavla se vidi polovina glave Borisa Švela.

Goran Skrobonja i Adrijan Sarajlija su imali upečatljiva izlaganja - kao posledica, vrlo aktuelna "Apokalipsa" postala je apsolutni srpski bestseler na FFK (devet prodatih primeraka), a ni Adrijanova "Manufaktura G" nije loše prošla - dok je Pavle Zelić nastupio na kraju sa atraktivnom pauer point prezentacijom Družine Dardaneli, stripa za koji je napisao scenario i sa kojim zasluženo žanje uspehe i pohvale (strip je nacrtao Dragan Paunović, za kojeg je Pavle na prezentaciji rekao da izuzetno brzo crta, da trenutno radi na strip adaptaciji Konstantinovog raskršća Dejana Stojiljkovića). Od ostalih učesnika, najviše su me dojmili Aleksandar Žiljak (njegovu novu zbirku sam propustio da pripazarim, ovog puta), stari zenički as Adnadin Jašarević (on je za mikrofon izašao dva puta - kao priređivač antologije "Tragovima bosanksog kraljevstva - Bosanska kraljica Katarina" i kao autor kratkog romana Društvo tragača o postapokaliptičnoj potrazi za izgubljenim knjigama), kao i duhoviti hrvatski-SF-spisateljski vunderkind Zoran Krušvar, koji se poput mene orijentisao na samopromovisanje kako bi nekako stigao do publike. Kao što sam rekao na promociji, kada iza sebe nemate jakog izdavača i kao debitantsku knjigu nemate roman već zbirku priča, ne ostaje vam ništa drugo nego da sami uzmete stvar u ruke, bez obzira što će vas ljudi u čudu pitati: "Zar promovisanje ne bi trebalo da bude posao izdavača". Da ne zaboravim domaćine: Mirko i Šiške su predstavili ovogodišnju tematsku zbirku FFK-a "Turističke priče", čija je detaljna prezentacija, priču po priču, ostavljena za sledeći dan, u Opatiji - sa gostima piscima.

Pavle Zelić interaktivno predstavlja Družinu Dardaneli.

Inače, kao što već rekoh, tokom književne večeri postajalo je sve hladnije i hladnije, sve zato što se Pazin, iako je sredina leta, i dalje nalazi u sredini Istre i to na obodu jametine usred Pazina a koju je ovekovečio Žil Vern (što Pazin vešto koristi u svojoj turističkoj ponudi, pa publici nudi i festival "Dani Žila Verna"). Nije mi bilo od utehe što je preko jame razvučena sajla niz koju se, okačeni o čekrk, spuštaju najhrabriji - zimoća mi se, bez obzira na izazovan prizor (u kojem sam zamalo sam učestovovao - sprečila me sporost reagovanja), uvukla u kosti. Razlog: umanjio sam važnost upozorenja koje mi je još prošle godine dao Mirko Grdinić. Mislio sam leto je, neće grom u koprive, dok ono međutim jok: posle krčkanja na jedno 30 stepeni eto zimoće od 15 stepeni praćene ne baš prijatnim vetrićem koji mi je sve vreme dobacivao "Glavo luda". Na svu sreću nos mi nije proradio...

Pazinski ponor, premošten kanapom za one koji bi prečicom.

I da ne zaboravim najvažniji prateći program - jelo - koji smo dobili obilato u duploj dozi: odmah pre književne večeri i odmah posle književne večeri. Nalaziš se u sendviču i nema ti druge osim da ga pojedeš.

Pisci i domaćini na okupu posle uspešne književne večeri.

Poprište velikog punjenja stomaka, pod budnim
okom Duška Dugouška.

Majke ćerkama govore: "Ako želiš zadržati muškarca - nahrani životinju". Ista krilatica mogla bi se primeniti na organizatore manifestacija koji žele da privuku goste tako da ovi posle o njima pričaju lepo i pride im dođu ponovo. Kolika je važnost hrane za navlačenje ljudi govori moje novinarsko iskustvo. Na Beogradskom sajmu knjiga prisustvovao sam 2005. ili 2006. godine konferenciji za štampu koju su sajamski organizatori držali na temu piraterije u izdavaštvu. Uz svu pompu odazvalo im se svega dvoje-troje novinara. Nisu mogli da sakriju ljutnju zbog toga što je Plato odvukao gotovo sve novinare na promotivno krstarenje Savom, sa finom zakuskom, umesto da pusti izgladnelo stado prodanih novinarskih duša da dođu na "ozbiljnu" konferenciju za štampu, uz koju će im biti serviran sokić. Je l' ja to zagovaram potkupljivanje hranom? Jok. Samo govorim o ljudskoj prirodi.

Organizatori FFK-a su na ovom terenu prekaljeni i tako su nam fino napunili stomake i srca na terasi hotela Lovac da smo potpuno zaboravili na zimoću koja je i dalje grickala iz jame. Očigledno je da Šiške, Mirko i ekipa znaju za još jednu veliku mudrost. Kad se pisci i izdavači najedu i popiju (do nekog prihvatljivoog nivoa, tj dok ne počnu praviti sranja), postaju opušteniji, otvoreniji i razgovorljiviji, i kreću razmene ideja i sklapanja dogovora sa, u ovom slučaju, regionalnim potencijalom (čitaj pod Šiške i njegova dobro poznata nastojanja da napravi mrežu saradnje koja bi se nametnula pred evropskim donatorima). Uz hranu i piće takođe ćete saznati za razne spisateljske i izdavačke planove; ko piše novi roman, dokle je stigao, da li je našao izdavača, na šta to liči... Čućete i neobične kulinarske recepte. Možda ćete dobiti ideju za neko novo remek-delo tako što ćete, na primer, doći u kontakt sa gaziranim sokom krajnje lokalne proizvodnje koji liči na fla-vor-aid, preciznije na vodicu farbanu u crveno praškom iz kesice, ali vas svejedno iz nedokučivih razloga - bez obzira na ne naročito pikantan ukus - navodi da ga sipate i pijete i sipate i pijete sve dok vas bešika ne potera u WC. Čućete, ako od ranije znaju da se zanimate za amaterski film, i da se u lokalnoj kuhinji sprema nekakav akcioni treš sa jurnjavom kola po istarskim drumovima. Kako god to ispalo, zanima me da vidim rezultat, jer već posedujem nekoliko šašavih treševa sa istarskim kaubojima, puževima, itd. Scena koja bi sutra mogla da obećava, samo da se ljudi odvaže da to rade češće - barem je tehnologija snimanja danas nezamislivo jeftina u odnosu na pre samo deset godina a saveti se mogu naći na Internetu uz par klikova. Za početak, uz mrvicu talenta i nekakvu kamericu, nije potrebno ništa više od upornosti i drskosti, kao u vreme panka.

To je otprilike bilo to za prvo veče. U jednom trenutku posle jedan iza ponoći dogovorili smo se da više ne možemo da stojimo niti da gledamo, pa nas je Goran odbacio do privatnog smeštaja, sasvim pristojnog, koji su nam našli organizatori. Ustajanje u osam da bismo u devet bili u gradu. Nije mi se dopadalo, ali šta da radim kad smo došli na kratko a treba toliko toga da vidimo i čujemo, i uz to da odemo na ceo dan u Opatiju. Ali o tome u sledećem nastavku DAN DRUGI: OPATIJA.