Sledi tekst koji je premijerno objavljen na sajtu Jelen Top 10, a Jovanova dodatna pojašnjenja, specijalno za ovu priliku, nalaze se ispod. Originalnu fotografiju sa koncerta, koju je napravio Stanislav Milojković, potražite uz originalni tekst na Jelen Top 10, ili posetite sajt Na dlanu gde se nalaze fotografije Magdalene Stanković.
LET3
Gun Club, Beograd
8. septembar 2011.
zakazano vreme početka: 22.30
pravo vreme početka: 00.05
vreme trajanja: 120 minuta
Riječki brkati gringosi ponovo su doleteli da bi bombardirali Srbiju i Čačak. Beograd se u Gan klabu (Gun Club) dva sata „branio” klicanjem, odobravanjem i smehom, dok su se Čačak, šumadijski rokenrol, Šaban Šaulić i drugi „slatki gresi” iz Srbije poodavno pokazali zaraznim po čitavu bivšu Jugoslaviju. Let3, koji su neuništivi virus izučili, prigrlili ga i transformisali za sopstvene potrebe, zapravo su umesto bombi doneli ogledalo, okrećući ga čas prema publici, čas prema sebi.
Napad je počeo neki minut iza ponoći sa Ne trebam te, kada je na scenu izašlo pet spodoba sa lažnim brčinama i još lažnijim kožnjacima nategnutim do pucanja, i zaprangijalo iskonski pank rok bez solaža i pauza između pesama. Pevač sa kačketom, koji kao da je došao iz Plave ostrige, najpre se bavio se najljepšim ženama, vjernim psima i svršavanjem sa vrha katedrale, da bi potom egzibicionistički razgrnuo kožnjak, otkrivši ispod belo odelo, a dlakavi je basista od sreće zaigrao kan-kan. Bio je to trenutak kada je Lazar Ristovski susreo Spinal Tap, što je proslavljeno izvođenjem pankerskog folk treskavca sa aromom trubača, zurli i Lepe Brene - Mala soba tri sa tri, a u sobi ja i ti. I sve su ruke bile u vazduhu; spale su maske i brčine lažne (osim basisti Damiru Martinoviću Mrletu, koji je očito koristio bolji lepak).„Vruće je ljudi”, rekao je pevač, sada prepoznatljiv kao Zoran Prodanović Prlja, i otarasio se još jednog sloja odeće. Do kraja koncerta, kao i ostatak benda, bio je u smešnom kostimu sa šljokicama. A u Gan klabu je postalo još vrelije kada je Prlju, na zvuke iz Deep Purple klasika Child In Time, zaposeo duh Šabana Šaulića i kroz njega zapevao fatalnu Dođi da ostarimo zajedno. Kakav je to ekstatični sevdah bio!
Potom su Let3 obradili „sociološki fenomen” zvani Riječke pičke, uz skandiranje publike na ovoj drugoj reči, pa su napravili izlet u hardkor sa Kontinento, i složno zakantali Omađijaj me. Doduše, izostalo je kolektivno prerušavanje u aktuelnu hrvatsku premijerku, ali se basista Mrle potrudio da gospođa Kosor ipak bude spomenuta – u svetlećoj poruci koja je dobar deo koncerta skrolovala šnalom njegovog kaiša.
Na bis, uz rifove Love in an Elevator, Let 3 su opevali udaranje muškim polnim organom o čelo – bez vađenja dotičnog radi demonstracije – i izveli svoju novu pesmu Hvala tebi Kriste, pri čemu je dilemu „Hrist ili Krist” Prlja razrešio rečima: „Moj otac je govorio: Nije govno nego se pas posr’o”.
Ne baš mnogobrojni posetioci – verovatno zaslugom Novaka Đokovića i Janka Tipsarevića – mogli su s Riječanima pevati do zore, ali zabava se, uprkos raspoloženju i jednih i drugih negde morala završiti, i za kraj, pred dva ujutro, ostavljene su poslastice sa prva tri albuma: Pokvarena žena, Droga, Nafta i, naravno, hit Izgubljeni sa legendarne debi ploče „Two Dogs Fuckin’” (1989). Let 3 avijacija se zatim vratila u Hrvatsku, do neke nove prilike, nadam se neke nove ploče, ostavivši za sobom zadovoljnu publiku i otvorenu novu koncertnu sezonu u Gan klabu.
Ne baš mnogobrojni posetioci – verovatno zaslugom Novaka Đokovića i Janka Tipsarevića – mogli su s Riječanima pevati do zore, ali zabava se, uprkos raspoloženju i jednih i drugih negde morala završiti, i za kraj, pred dva ujutro, ostavljene su poslastice sa prva tri albuma: Pokvarena žena, Droga, Nafta i, naravno, hit Izgubljeni sa legendarne debi ploče „Two Dogs Fuckin’” (1989). Let 3 avijacija se zatim vratila u Hrvatsku, do neke nove prilike, nadam se neke nove ploče, ostavivši za sobom zadovoljnu publiku i otvorenu novu koncertnu sezonu u Gan klabu.
DODATNA ZAPAŽANJA:
- Izraz "ne baš mnogobrojni posetioci" treba tumačiti kao stotinak ljudi u vrh glave, u prostoru koji može da primi 200 ljudi. To znači da sam mogao da se krećem kroz publiku bez previše guranja. Premda stoji činjenica da su paralelno sa koncertom Let3 igrali Đoković i Tipsarević, u situaciji kada su Srbi postali manijaci za gledanje tenisa, to ipak ne može potpuno da objasni upadljivi manjak publike. Slutim da ima onih koji su album "Bombardiranje Srbije i Čačka" (2005) shvatili suviše ozbiljno ili su za njih Let 3 počeli previše da koketiraju sa folkom (što je, opet, radio i Rambo Amadeus tokom osamdesetih i devedesetih pa su mu koncerti redovno bili puni). Svejedno, koncert je bio izvrstan a zvuk u klubu odlično namešten.
- Gan klab je u ovom trenutku, nakon gašenja dva koncertna prostora u Studentskom kulturnom centru, postao verovatno jedino pravo mesto za klupske rokenrol svirke u Beogradu. Meni je interesantno to što se nalazi u mom bivšem kraju, ulici Miloša Pocerca, odmah iza ugla u odnosu na bivši, nikad prežaljeni klub Prostor u Sarajevskoj 26, koji je sredinom devedesetih mutirao iz starinske rok birtije, gde su svirale Džukele i Goblini, u šljašteče stecište dizelaša i ljubitelja domaćeg turbodensa poznato kao XL. Otišao sam 1995. godine na otvaranje XL-a, video enterijer u stilu svemirskog broda i Ivana "200 na sat" Gavrilovića sa džemperom uvučenim u pantalone i posle pola sata zauvek napustio to mesto. Gan klab me je duhom podsetio na Prostor (mada nikada neće moći da bude onako dekadentno mator i raspadnut) i nadam se da će se dugo zadržati tu gde jeste.
- Lažni kožnjaci koje spominjem u tekstu zapravo su crne kišne kabanice.
Нема коментара:
Постави коментар