уторак, 08. фебруар 2011.

Scenario za srednjemetražni film NEDOVRŠENO (adaptacija istoimene priče)




NEDOVRŠENO
scenario za srednjemetražni film



Napisao:
Jovan Ristić
prema sopstvenoj kratkoj priči
U Beogradu, mart-novembar 2008.





AUTOROVA NAPOMENA
Moj prvi pokušaj da napišem filmski scenario nadovezao se na moje staro interesovanje za "prevođenje" književnog u filmski jezik. Bio sam u miljeu u kojem se nikada nisam okušao, i nekako mi je delovalo privlačnije da adaptiram već postojeći tekst nego da stvaram nešto novo sa alatom koji ne poznajem baš najbolje. Opredelio sam se tako da adaptiram sopstvenu priču NEDOVRŠENO, koja se, osim u knjizi "Godine u magli", u celosti može pročitati na ovom sajtu. Neko će me pitati zašto sam se kog đavola uhvatio baš za tu priču, jer NEDOVRŠENO, sa svojom psiho-horor osnovom i naglaskom na unutrašnji život glavnog lika, nije naročito zahvalno štivo za prenošenje na film, posebno ako se uzme u obzir da pokriva četiri vremenska toka, i to na malom prostoru (priča ima nešto više od 13.000 karaktera). Ali, još dok sam pisao tu priču, ja sam u glavi vrteo film; VIDEO sam početak sa mravima koji prekrivaju lice glavnog junaka, VIDEO sam njega kako pada preko mravinjaka nakon što se u mrklom mraku sapleo o kamen, VIDEO sam ga kako grćevito steže prskalicu s otrovom za mrave, dok posmatra šta se s njima dešava u polutami spavaće sobe. A bio je tu i napeti dijalog muža i žene čiju sam uverljivost isprobavao tako što sam ga - glumio. Želeo sam da to što pričaju bude izgovorljivo, kao da pišem dramu a ne kratku priču. I sve to me je na kraju privelo odluci da NEDOVRŠENO uzmem za osnovu svog prvog scenarija. Vizuelni sloj pripovesti podelio sam u scene, i dopisao čitav niz novih scena s kojima sam ilustrovao pozadinu priče i psihološke momente. Posao mi je išao lakše no što sam očekivao, i mogu reči da sam uživao - dovoljno da manje od godinu dana kasnije napišem svoj drugi, ovog puta originalni scenario pod imenom BEOGRADSKI ČISTAČ (prvobitni naziv: ČISTAČ). Sad kad pogledam, ČISTAČ je dosta bolji, svedeniji i za praćenje jednostavniji rad od NEDOVRŠENOG, ali to ne znači da sam nezadovoljan onim što sam uradio. Pravljenje scenarija za NEDOVRŠENO bilo je za mene, u najmanju ruku, prvorazredna spisateljska avantura, i smatram da rezultat, uz sve mane, dovoljno vredi da ga podelim sa vama. 


  


1. EXT – DVORIŠTE SEOSKE KUĆE, NOĆ (Daleka prošlost)

MRAV šeta po ljudskoj koži. (kreće špica: Film... ime režisera)

Desetak mrava na ljudskom obrazu; ulaze i izlaze iz uha – kao da je uho otvor mravinjaka. (špica se nastavlja: imena glavnih glumaca).

Obraz pripada licu sa dečačkim crtama. Gledan je iz profila, pri čemu se usta ne vide. Pomera se, okreće u anfas – dotle skrivena polovina lica umrljana je zemljom. Mravi ulaze i izlaze iz kose, iz nozdrva; prelaze preko čela; hodaju po zatvorenim očnim kapcima. Jedan mrav prelazi sa gornjeg kapka na donji dok se očna jabučica pomera. Oko se otvara, teško i oklevajući – kao posle dubokog sna ili nesvesti.

Zamućeni pogled iz samog oka, uz vidno polje koje se širi, otkrivajući insektoliku mrlju u njegovom dnu. Mrlja se pomera levo-desno.

Mrav, gledan spolja, šeta se po donjoj trepavici, a oko trepće ne bi li ga oteralo.

Srednji krupni plan DEČAKA od 10 godina koji leži na raskopanoj zemlji, u pomrčini. Na licu mu je dvadesetak mrava; otvorena usta podrhtavaju u nemom pokušaju vriska. Dečak unezvereno pipa lice prstima i šakama koji su istačkani mravima. Na posletku uspeva da krikne, a slika biva progutana tamom.

(kraj glavne špice – naziv filma)
N E D O V R Š E N O



2. INT – STAN, SPAVAĆA SOBA, SUMRAK (Sadašnjost)

RADE, visok i krupan muškarac od 35 godina, naglo otvara oči i uz trzaj se pridiže u sedeći položaj – kao da se upravo probudio iz košmara. On je u spavaćoj sobi, na polurazmeštenom francuskom krevetu. Nosi potkošulju bez rukava, ima široka ramena i neurednu talasastu kosu, razbarušenu posle spavanja. Okrene glavu ulevo, ka prozoru. Pogled mu padne na drvenu natkasnu sa lampom, koja je ugašena. Potom pogleda kroz prozor. Preko uznemirenog lica promiču mu senke dok posmatra sumračno nebo i siluetu drveta koje njihanjem grana najavljuje oluju i baca senke na Radetovo lice. Ono se, zatim, polako okreće ka suprotnoj, desnoj strani kreveta.


REZ NA:
3. INT – STAN/SPAVAĆA SOBA, DAN (Dalja prošlost)

Na desnoj strani kreveta podbočena leži ANĐELA, nosi svilenu majicu na bretele. Ima oko 25 godina. Njena kosa je boje žita, loknasta i rasuta; ljupko lice joj je okupano jakom dnevnom svetlošću. Devojčin osmeh je i nevin i zavodnički. Kao da poručuje: „Tvoja sam, uzmi me.“


REZ NA:
4. INT – STAN/SPAVAĆA SOBA, DAN (Sadašnjost)

Radetovo lice je uokvireno prozorom i mutnim oblacima. Gleda ka gledaocu sa čežnjom i setom. Potom se okreće u profil i obara pogled. Kad ponovo pogleda ka gledaocu, to jest ka desnoj strani kreveta, pokazuje bol, potištenost, bes. Na toj strani zapravo nema nikoga. Iznad, na zidu, lebde senke Radetovih ramena i glave, kao i grana koje se njišu. Senke su blede usled zamirućeg dana, pred oluju.

Rade sada poluodsutno gleda napred, u svoja stopala. Stavlja ruke na lice; pokriva oči; masira slepoočnice. Onda gleda kroz prste, dok mu šake klize niz lice. Bezvoljno spušta ruke u krilo. Deluje umorno i zlovoljno. Ono što posmatra je...


REZ NA:
5. INT – STAN/HODNIK, DAN (Sadašnjost)

...prostorija na kraju hodnika dugačkog pet-šest metara. To je kuhinja, iz koje se čuje listanje novina. U levom zidu hodnika, odmah do vrata spavaće sobe, otvara se još jedan hodnik, koji vodi u mrak. Malo dalje, sa iste strane, na pola puta do kuhinje su vrata od stana. Desni zid je potpuno go.


REZ NA:
6. INT – STAN/SPAVAĆA SOBA, DAN (Sadašnjost)

Rade se mršti. Sa lica mu se očitava napor da uradi nešto što najradije ne bi. Na posletku progovara:

RADE
                        Marijana!

Umesto odgovora, iz off-a se nastavlja listanje novina.

RADE
(glasnije nego prošli put)
Marijana!


REZ NA:
7. INT – STAN/HODNIK, DAN (Sadašnjost)

Iz kuhinje se odaziva ženski alt. Odaje prezir.

MARIJANA
(iz off-a)
Šta se dereš, nisam gluva!


REZ NA:
8. INT – STAN/SPAVAĆA SOBA, DAN (Sadašnjost)

Rade sedi raskrečen na polurazmeštenom krevetu, u majici i farmerkama. Grize usnu.

MARIJANA
                   (nastavlja iz off-a, zajedljivo)
I mog'o bi da dođeš na večeru kad si već prespavao ručak!

Rade nastavlja da grize usnu. Malo čeka, prebacuje noge preko leve ivice kreveta i ustaje. Navlači papuče i odlazi iz sobe. Dok se to dešava, iznad uzglavlja kreveta vidi se velika uramljena slika, u tehnici ulja na platnu. To je portret Radeta kao ponositog, arogantnog gorostasa – prizor gotovo suprotan sadašnjem izgledu čoveka koji je poslužio za model.


9. INT – STAN/KUPATILO, NOĆ (Sadašnjost)

Mrak. Otvaraju se vrata, na plafonu se pali svetiljka. To je kupatilo, i Rade ulazi u njega. Zatvara vrata za sobom. Prolazi između WC šolje i kade sa jedne strane i veš mašine sa druge strane. Zaustavlja se na suprotnoj strani od vrata, pred lavaboom. Posmatra svoj odraz u četvrtastom ogledalu koje se nalazi iznad slavine, i koje je poslednji put oprano ko zna kada. Odraz se pretapa u...


REZ NA:
10. INT – BOLNICA/HODNIK, NOĆ (Dalja prošlost)

...prizor Radeta u teget mont jakni. On stoji u praznom hodniku bolnice. Oči su mu crvene i vlažne; pogled preklinjuć. Naspram njega je lekar sa bolničkom kapom i zaštitnom maskom. Stoji ispred zamućenog stakla. To je HIRURG, a iza njega su vrata operacione sale. Kad skine masku, vidi se čovek u kasnim pedesetim godinama. Lice mu je bezizražajno i kao od kamena. Posle par trenutaka hirurg počne da odmahuje glavom, mada je od početka jasno da nema ništa dobro da saopšti.


REZ NA:
11. INT – STAN/KUPATILO, NOĆ (Sadašnjost)

Rade iznad lavaboa pljuska lice. Kada završi sa umivanjem i zavrne slavinu, pogleda sebe u musavom ogledalu. Oči su mu crvene i vlažne. Uzima peškir i briše lice.


12. INT – STAN/HODNIK, NOĆ (Sadašnjost)

U hodniku, otvaraju se vrata od kupatila. Izlazi Rade, levom rukom udara prekidač, i svetlo u kupatilu se gasi. Vrata ostaju otvorena. Rade se kroz polumrak kreće napred. Kod spavaće sobe skrene pod pravim uglom nadesno, u deo hodnika koji vodi u kuhinju. Zidovi tog dela hodnika su goli i deluju kao da nisu krečeni dugo. U dnu levog zida, pored vrata od stana, nalazi se niska polica za cipele. Duž čitavog desnog zida ukucani su ekseri. Svi su na istoj visini od poda – dva metra – i razmak među njima je jednak. Dok hoda, Rade skreće pogled ka ekserima. Nekada su tu bile okačene...


REZ NA (KAO DA SE RADI O NASTAVKU PRETHODNOG KADRA):
13. INT – STAN/HODNIK, DAN (Dalja prošlost)

...slike – grafike i ulja na platnu. Na njima su pitomi pejzaži, otmene kuće okružene prirodom, deca koja se igraju u parku... Ramovi su jednostavni, drveni. Odaju dobar ukus. Postavljeni su na zidu koji je, kao i čitav hodnik, okrečen, čist i dobro osvetljen – suprotno onome što je viđeno u sceni 12. Sve slike su od istog autora – onog koji je naslikao portret u spavaćoj sobi. Rade lenjo prolazi kraj njih, idući ka kuhinji. Stane na samom ulazu u kuhinju.


14. INT – STAN/KUHINJA, DAN (Dalja prošlost)

Unutra, pločice su bele i blistaju se. Na sredini prostorije razvučen je kuhinjski sto i prekriven velikim stolnjakom za specijalne prilike. Sto je postavljen bogato za dvoje: tu su tanjiri, escajg, salvete, čaše, daska za sečenje hleba, hleb, činije sa salatom, prazan podmetač za lonac. Na zidu sa suprotne strane stola su – s leva nadesno – šporet sa pećnicom, radni prostor za kuvanje, sudopera, frižider, zamrzivač. Na šporetu je lonac iz kojeg se dimi. Iznad svega toga su ormarići, između kojih je, tačno iznad sudopere, stisnut prozorčić. Na sredini desnog zida je veliki prozor kroz koji dopire jaka dnevna svetlost. Kraj levog zida je štafelaj, oko njega su naslagane hartije i slike bez ramova. Za štafelajem, na drvenoj stolici sedi ANĐELA. Nosi romantičnu haljinu, drži kičicu i slika. Onda se, kao na komandu, okreće prema Radetu uz veliki zaljubljeni osmeh.


REZ NA:
15. INT – STAN/KUHINJA, NOĆ (Sadašnjost)

Radetovo lice je smoreno, usta su mu poluotvorena. Iza njegove glave zjapi hodnik koji vodi u polumrak.

RADE
Je l' ima kafe?

Kuhinja sad izgleda drugačije. Osvetljenje dolazi od čkiljave sijalice na plafonu. Pločice su ispucale i prljavožućkaste. Nema štafelaja, nema slika, nema stolice, nema Anđele. Sto je sklopljen (to jest nije razvučen), i vidi se da je drven, jer ga prekriva stolnjak nalik sudovskoj krpi. Na stolu su dva tanjira, escajg i daska za sečenje hleba. Levo od stola sedi MARIJANA, koja je negde na pragu tridesetih. Kosa joj je boje uglja, duga i ravna. Lice bledo, skoro beskrvno, sa oštrim crtama. Obrve jake i prave. Nosi crnu košulju od somota i izbledele farmerke. Čita novine i ne konstatuje da je Rade u prostoriji. Ili se pravi da ga nema. Rade deluje iznervirano.

RADE
(glasnije nego prošli put)
Rekoh, je l' ima kafe?

MARIJANA
(ne diže glavu, glas joj je nezainteresovan)
Trebalo bi da ima.

Rade je posmatra s nevericom. Onda, grizući usnu, kreće ka sudoperi. Prolazi s desne strane stola, gleda u Marijanu. 

RADE
(u pola glasa, zajedljivo)
Trebalo bi da proveriš sluh. Ipak.

Marijana ga gleda bezizražajno. Nastavlja da čita novine.

RADE
(kroz zube, dok nastavlja ka sudoperi, u kojoj je brdo neopranog posuđa)
A i guzicu bi ponekad mogla da pomeriš.


Marijana ne diže pogled sa novina. Rade se zaustavlja kod sudopere i radne površine. Podboči se, gleda u ormariće. Otvara jedna vratanca. Gleda unutra, pretura. Zatvara vratanca. To radi i sa drugim, sa trećim vratancima. Očito se ne snalazi. Potom otvara vratanca pod sudoperom...

Marijana gleda preko novina. Uzdahne, zakoluta očima. Ustane od stola.

Rade je sagnut, zaviruje ispod sudopere, bogara sebi u bradu. Čuju se koraci. Levo od Radeta, pojavljuju se Marijanine noge. Rade diže pogled, vidi da Marijana otvara druga vratanca koja je on malopre otvarao. Marijana odatle vadi džezvu. Obilazi Radeta. Sipa vodu u džezvu. Teatralnim korakom odlazi do šporeta...

MARIJANA
Samo ti sedi. Ja ću.

...i stavlja džezvu na ringlu. Na susednoj ringli je šerpa sa spanaćem.

MARIJANA
(zajedljivo, ne gledajući Radeta)
Tek mesec dana sam ovde, i bolje od tebe znam gde su ti stvari.

Rade je besan. Usta su mu otvorena – kao da želi da se buni. Marijana za šporetom uključuje obe ringle, ne obraćajući pažnju na njega. Rade se na posletku okreće od sudopere i odlazi bez reči. Seda za sto. Neraspoložen je, masira slepoočnice. Posmatra prazan tanjir. Pogled mu pada na desnu šaku. Šaka se diže, dlanom prema gore. Na domalom prstu je venčani prsten. Rade upitno zuri u prsten i dlan, koji je podigao do lica. Zatim, preko prstiju, gleda u Marijanu, koja stoji kod šporeta. Okrenuta je leđima; kašičicom vadi kafu iz kesice, sipa je u džezvu oštrim, izvežbanim pokretima.


REZ NA:
16. INT – STAN/KUHINJA, DAN (Dalja prošlost)

Osmehnuta Anđela sa krpama preko ruku nosi lonac ka stolu.

ANĐELA
(peva, glas joj je zvonak)
“Koliko puta si ljubila stranca,
I bila kao ptica kraj čovjeka,
Koji ne leti do tvojih visina
I ne zna tajnu skrivenu u tebi.“

Pevajući, smešta na podmetač lonac iz kojeg se puši. Prilazi Radetu, pruža ruke napred. Zatvara oči. Sprema se za poljubac.


REZ NA:
17. INT – STAN/SVE PROSTORIJE, DAN (Dalja prošlost)

NAPOMENA: Ovo je MONTAŽNA SEKVENCA.

Kuhinja: Anđela usisava pod užurbanim pokretima, pri čemu scena počinje tako što se gledalac nalazi u mraku, ispod papučice, koja se zatim podigne.

Kuhinja: Anđela pere sudove užurbanim pokretima.

Kupatilo: Anđela briše ogledalo dok ne počne da sija.

Spavaća soba: Anđela čisti prašinu sa drvene natkasne kraj prozora.

Hodnik: Anđela struže malter sa golih zidova. Zatim ih kreči valjkom. Iza nje, Rade stoji prekrštrenih ruku i nadgleda.

Hodnik: Anđela je na merdevinama, menja sijalicu na plafonu.

Hodnik: Anđela ukucava eksere. Zatim o njih veša slike.

Kuhinja: Rade sedi za stolom, pozira Anđeli za portret (koji će se kasnije nalaziti na zidu u spavaćoj sobi). Dok slika, Anđela se anđeoski osmehuje. 


REZ NA:
18. EXT – GROBLJE, DAN (Dalja prošlost)

Spomenik od belog mermera koji nosi Anđelinu sliku. Na slici, Anđela ima anđeoski osmeh sa kraja prethodne scene. Ispod slike je uklesan natpis sa pozlaćenim slovima:

ANĐELA MIHAJLOVIĆ
1982 - 2007

Spomenik se nalazi na groblju, pod krošnjama. Ispred spomenika je Rade. U crnini je, po izrazito sunčanom danu i pod čistim plavim nebom. Nosi crne naočare. Ruke su mu prekrštene na pojasu, glava pognuta. Skida naočare. Gleda u spomenik pokunjeno. Posle nekog vremena, počinje da se mršti. Nešto je ugledao. Stiska oči među kapke, izdužuje vrat unapred. Zuri u to nešto: nekoliko crnih tačkica što se penju uz spomenik. To su krupni crni mravi.

Radetove oči se razrogačuju i postaju grozničave, a disanje postaje isprekidano i teško dok dva crna mrava prelaze preko natpisa sa Anđelinim imenom i kreću se ka njenoj slici.


REZ NA:
19. INT – STAN/KUHINJA, NOĆ (Sadašnjost)

Dva krupna crna mrava motaju se po krišci belog hleba koju drži užasnuti Rade. Baca je od sebe, u grču. Kriška padne u Marijanin tanjir i potone u retki spanać. Marijana prvo gleda u to, pa u svog muža. Deluje smireno, jedva zainteresovano.

RADE
(upire prstom u krišku)
Šta će OVO na mom hlebu?

Marijana ne pokazuje ljutnju. Ne deluje zbunjeno. Blago podiže obrvu i žvaće kao da se ništa ne dešava. Spušta ruku u tanjir, vadi odatle krišku, osmatra je na musavoj kuhinjskoj svetlosti kao što naučnik posmatra zamorče tokom opita.

RADE
Govori!

Marijana nastavlja da žvaće.

MARIJANA
(preko zalogaja)
Šta ti je? To je običan mrav.

Rade je u panici. Pokušava da je sakrije vikom.

RADE
Ti nisi normalna! Mogao sam to da pojedem!

Marijana i dalje žvaće.

MARIJANA
(nehajno)
Strašno. Izašla bi ti creva.

Rade se zajapurio.

RADE
Nemo’ da se zajebavaš sa mnom!

Marijana, koja sedi dijagonalno levo od Radeta, glasno guta hranu i odlaže krišku. Mada je i dalje pribrana, lagano se odguruje od stola i leđima se stiska uz naslon.

MARIJANA
Dobro, šta hoćeš da ti kažem? Da je slon?

Radetova glava sune napred. Istovremeno s ovim pokretom čuje se trenje keramike o keramiku – kao da se nešto prevrnulo.

RADE
Umukni, jebem ti mater!

Marijanina glava se ne pomera, ne menja se ni izraz lica. Kao da se ništa nije desilo.

MARIJANA
(zajedljivo - podsmešljivo)
Kafu si prosuo.

Kraj lakta Radetove desne ruke je šoljica, poluprevrnuta u tanjiriću. Tanjirić je pun kafe, stolnjak isflekan. Kafa je zapravo pljusnula do ivice stola.

Dodatno iznervirani Rade udara pesnicom kraj Marijaninog tanjira, to jest zakači mu ivicu. Plitka keramička posuda u kojoj se nalazi spanać poskoči i prevrne se. Pada na pod; razbija se. Kraj Marijaninih klompi, na pločicama, stvorena je zamrznuta eksplozija spanaća i krhotina, koje su se rasule sve do sudopere.

Marijana ustaje. Kao da je pomalo uplašena. Polako obilazi drvenu stolicu, staje iza nje, leđima ka sudoperi. Njene grudi, sapete crnom košuljom, ravnomerno se dižu i spuštaju. Rade je gleda s mračnim osmehom. Steže kafom natopljenu ivicu stola kao da želi da je odlomi. Marijana pravi korak unazad, ka sudoperi. Korak je praćen krckanjem slomljenog tanjira. Marijanino bledo lice uokviruje prozorčić, kroz koji se ne vidi ništa – napolju je pao mrak. Rade polazi napred, a krckanje iz off-a se nastavlja.


REZ NA:
20. INT – STAN/SPAVAĆA SOBA, NOĆ (Bliska prošlost)

Rade je nag, leži potrbuške u krevetu. Lice mu je zagnjureno u jastuk. Kraj njega je Marijana, takođe naga. Ona je u turskom sedu i posmatra svog muža. Raščupana kosa joj pada preko desnog obraza.

MARIJANA
Šta je muškarčino? Pala ti antena?

Rade kao oparen diže glavu s jastuka. Okreće je ka Marijani, i ležeći na boku udari svoju ženu nadlanicom. Marijana jekne. Lice joj od udarca poleti ustranu, i telo gotovo padne na krevet. Zatim gleda svog muža kroz raščupane crne vlasi. Oči joj hladano sjaje. Onda se zatvore, i Marijana kreće da se smeje.


REZ NA:
21. INT – STAN/HODNIK, NOĆ (Daleka prošlost)

Vrata od stana se uz tresak otvaraju. U hodnik utrčava DEČAK (isti onaj koji je u sceni jedan bio prekriven mravima). Nosi kačket i crveno-beli dres. Zalupljuje ulazna vrata i razdragan juri u kuhinju, vičući:

DEČAK
Mama! Mama!


22. INT – STAN/KUHINJA, NOĆ (Daleka prošlost)

Dečak, sav znojav, zastaje na tren u otvorenim vratima hodnika. Dres mu je sav mokar, oči mu sijaju. Obe je šake trijumfalno stisnuo u pesnice.

DEČAK
(sav zadihan)
Đuka im ga zabio u poslednjem minutu! Pukli su k'o zvečke!
(potom polazi napred)

Dečak ide kroz kuhinju, kroz čije prozore se vidi večernje nebo. Približava se stolu za kojim sedi žena u kasnim tridesetim godinama. Na istom je mestu gde je u prethodnim scenama sedela Marijana. To je dečakova MAJKA. Krupna, crnokosa, nosi punđu. Ima stroge crte lica, orlujski nos, prodorne oči. Dok odsečnim pokretima čisti boraniju, licem joj se širi osmeh osobe koja zna – ili se pravi da zna – za vest koja joj je upravo saopštena. Kao da nije iznenađena. Kad dečak dođe do stola, njen izraz se dramatično menja. Sada je tu samo bes.

MAJKA
(sikće)
Šta sam rekla za cipele?

Na dečakovom licu više nema trijumfa. Gleda dole, niz svoje noge. Patike su mu blatnjave. Uplašen, okreće glavu preko ramena, u pravcu hodnika. Odatle, preko blistavo čistih pločica, idu blatnjavi tragovi.

DEČAK
(gotovo plačnim glasom)
Nemoj, mamice, molim te. Zaboravio sam.

MAJKA
(naglašava reči kroz zube; njeno lice je crveno od gneva)
Rade, šta sam rekla za cipele?!

Dečak sopće.

MAJKA
Jesam rekla da se cipele uvek skidaju i obuvaju papuče?! Koliko puta moram da ponovim?  Je l' ja govorim ili lajem?

DEČAK RADE
(očajno, pognute glave)
Zaboravio sam.

MAJKA
(podrugljivo-besno)
“Zaboravio sam, zaboravio sam”.
Ničeg bre nema u toj tvojoj tintari. Što je onda ne skineš i šutiraš k'o loptu? Ionako samo jurcaš k'o muva bez glave. 

DEČAK RADE
(cvili)
Nemoj mamice, molim te.

MAJKA
(govori preko Radeta)
Ne čuješ ništa što ti se kaže. Mrzi te da slušaš je li? A možda te i mrzi da se saginješ...

Majčine oči se sjaje – kao da se nečeg setila.

MAJKA
Šta je, boli te kičma?
(ustaje)
E, sad će još nešto da te boli!

DEČAK RADE
Mamice, nemoj molim te, mamice. Neću više nikad...


REZ NA:
23. INT – STAN/KUHINJA, NOĆ (Daleka prošlost)

Šiba uz fijuke udara po spojenim dečjim dlanovima. Ostavlja crvene tragove. Rade plače. Majka udara šibom, kratko i odsečno. Dečakovi prsti se grče.

MAJKA
Ispruži šake! Ispruži šake!


REZ NA:
24. INT – STAN/KUHINJA, NOĆ (Daleka prošlost)

Rade kleči i riba pločice dok majka sedi za stolom, puši i nadgleda ga. Dečak stenje. Na majčinom licu nema emocija.

MAJKA
Dovešću te ja u red.


REZ NA:
25. INT – STAN/KUHINJA, DAN (Dalja prošlost)

Anđela kleči i odsutno riba pločice dok Rade sedi za stolom i čita novine. Rade baca pogled preko novina. Na njegovom licu nema emocija. Vraća se čitanju i okreće stranu. Za to vreme nešto žvaće – verovatno čips – što mu krcka u ustima, a taj zvuk se PRETAPA U:


REZ NA:
26. INT – STAN/KUHINJA, NOĆ (Sadašnjost)

...krckanje slomljenog tanjira iz off-a, dok Rade sa pretećim izrazom na licu stoji pored stola i gleda Marijanu kako uzmiče korak po korak u pravcu sudopere. Njena noge u klompama gaze po krhotinama. Okolo, pločice su ispucale i umrljane spanaćem. 

RADE
(zlurado se osmehuje)
Šta je? Boli te kičma?

Marijanino bledo lice je uokvireno prozorčićem. Njen pogled je usredsređen – na Radeta koji je počeo da je prati - ali ne odaje paniku. Oprezno hoda unazad, korak po korak.

U prozorčiću, preko večernjeg neba sevne munja. Odbljesne na Radetovom sumračno osmehnutom licu. Potom se začuje grom – kao da se džinovska daska rascepila u daljini.

RADE
(preteći)
Gde ćeš?

Povijenih ramena i preteći raširenih ruku, Rade se lagano kreće ka Marijani, koja se istom brzinom povlači. Rade je na pola puta od stola do sudopere; Marijana je do nje gotovo stigla. Krckanje pod nogama se nastavlja.

RADE
(kezi se)
Dovešću te ja u red.

Marijana je stigla do sudopere i stražnjicom se stisla uz nju. Rade smanjuje razdaljinu, i samo je na tri-četiri koraka od Marijane. Teško diše, lice mu je sve zlobnije i krupnije kako se približava. Za to vreme, krckanje razbijene keramike dobija čudnovato distorziran prizvuk. Sa Radetovim približavanjem ono postaje sve jače i neprijatnije. Marijana deluje pribrano. Levo i desno od njene glave su ormarići. Između ormarića, tik iznad nje je prozorčić. Napolju je nevreme.

Rade stisnutih zuba diže desnu ruku i zabacuje šaku. Pogled iz Radetovih očiju: pre no što uspe da udari Marijanu, između njega i nje kao sevne ogroman blic. Začuje se lomljenje daske, nadjačavši distorzirano krckanje.


27. INT – STAN/SPAVAĆA SOBA, NOĆ (Dalja prošlost)

(Gotovo sublimalan kadar) Levi profil Anđelinog lica. Položeno je na svetlosivi tepih, koji je okrvavljen. Natapa ga krv što ističe iz krupne razderotine na devojčinoj slepoočnici. Njene oči su otvorene i staklaste.


28. INT – STAN/KUHINJA, NOĆ (Sadašnjost)

Rade, pomalo uplašen, zuri niz svoju desnu ruku, u šaku koju je od siline udarca utisnuo u vratanca desnog ormarića. Levo od šake i naprslog ormarića, a temenom uz staklo prozorčića nalazi se Marijanina glava. Slepoočnicom je opasno blizu ivice levog ormarića. Marijanin pogled je optužujuć. Ona zatvara oči, hladno se osmehuje.

MARIJANA
(kao da nekog imitira)
„Nisam hteo da te...“


REZ NA:
29. INT – STAN/SPAVAĆA SOBA, NOĆ (Bliska prošlost)

Krupan plan Radetovog lica, koji je prestravljen od onog što, iz off-a, izgovara Marijana:


MARIJANA
(kao da nekog imitira – nastavak
rečenice iz prethodne scene)
 „... da te ubijem.“

Marijana gleda kroz svoje raščupane vlasi. Sklanja kosu. Desni obraz joj je crven od Radetovog šamara. Osmehuje se trijumfalno-zlurado.

MARIJANA
Pričaš u snu, dušo. MNOGO pričaš.


REZ NA:
30. INT – STAN/KUHINJA, NOĆ (Sadašnjost)

Munja osvetljava Radetovo lice, levo rame i desnu ruku koja je zabijena u ormarić. Sekund kasnije čuje se grom i teško dobovanje po staklu – napolju počinje da pada kiša – a Rade deluje kao neko ko se, posle duže amnezije, setio jednog nimalo pozitivnog aspekta svoje ličnosti.


31. INT – STAN/SPAVAĆA SOBA, NOĆ (Dalja prošlost)

Spavaća soba, osvetljena lampom na drvenoj natkasni. Na francuskom krevetu leže Anđela i Rade. Anđela je u spavaćici i leži na boku, pokrivena frotirom do struka. Glava joj je na jastuku. Iza leži Rade, koji joj proviruje iznad vrata i ramena. Na licu mu se očitava želja. Jednu šaku protura ispod Anđelinog pazuha i polako je hvata za dojku. Počinje da masira. Na Anđelinom licu nema uzbuđenja.

Radetova šaka mrda se sve brže, a kroz prozor se vidi da napolju pada kiša. Anđelin pogled je odsutan. Radetovo zaneto lice proviruje iznad Anđeline kose i vrata.

ANĐELA
(iz off-a, jedva čujno)
Nemoj.

Rade kao da je ne čuje. Nastavlja da radi to što radi.

ANĐELA
(uzdahne ojađeno, gotovo zacvili)
Rade nemoj.

Iz bočnog položaja okreće se potrbuške, zagnjurivši lice u jastuk. Rade tako ostaje bez Anđeline dojke, a ruka mu biva izbačena iz njenog pazuha. Pomalo je zbunjen, ali se izraz žudnje ubrzo vraća. Rade malo sačeka, pa stavlja šaku na Anđelina leđa i lagano je uvlači pod frotir. Napreduje ka vrhu Anđeline pozadine. Ona se ponovo okrene na bok, ovoga puta leđima ka gledaocu i licem ka Radetu. Podiže se u sedeći položaj. Glava joj je pognuta. Rade je namrgođen i strelja je pogledom.

ANĐELA
Ne mogu.

RADE
(glas mu je napet)
Šta ne možeš?

ANĐELA
Ne mogu večeras, Rade.

Rade počinje da se smeška. Taj smešak je zao.

RADE
(zajedljivo)
Šta je? Boli te glava?

Polako pruža ruku do Anđelinog lica. Ona joj ulazi u kosu, sklanja je sa strane, miluje joj obraze, podvlači se pod bradu, podiže joj glavu. Anđelin pogled je uplašen i ranjiv. U Radetovim očima vidi se želja. Posmatra Anđelu; onda se nagne ka njoj i pokuša da je poljubi. Kada joj dodirne usne, Anđela sklanja lice i odgurne ga. Rade gotovo padne na krevet – dočeka se na laktove. Anđela se pridigne na kolena. Pridigne se i Rade. Anđela kreće u povlačenje ka ivici kreveta, gde se nalaze prozor i natkasna sa lampom. Rade joj se preteći približava.

RADE
Gde ćeš?

Radetove obe šake su u liniji struka. Dlanovi su okrenuti na gore – blago ka unutra. Anđela nastavlja da se povlači unazad, na kolenima.

RADE
(s lažnim mirom)
'Oćeš glava stvarno da te boli?

Uplašena Anđela staje. Kao i Rade.

RADE
Dođi 'vamo.

Anđela se ne pomera. Radetovo lice je bezizražajno. Fiksira je pogledom, a onda joj desnom šakom mahne ispred nosa – kao kad bi joj udario šamar. Instinktivno, Anđela odmakne glavu, i ponovo se povuče.

ANĐELA
Rade, nemoj.

RADE
(nastavlja da je fiksira)
Rek'o sam, dođi 'vamo.

Anđela ponovo pravi pokret unazad. Rade joj opet, još silovitije, mahne levom šakom ispred nosa. Uplašena Anđela ponovo odmakne glavu. Ali, izgubi ravnotežu. Padne unatrške ka natkasni. Udara slepoočnicom o ivicu natkasne i skljoka se na pod.

Pogled iz žablje perspektive, od poda ka ivici kreveta, tako da se iznad ivice vide plafon i Radetov portet, koji je naslikala Anđela, a na kojem on izgleda silan i pomalo arogantan. Potom portret biva zaklonjen pravim Radetom – koji je potpuno izbezumljen i u šoku. 

Anđela leži na svetlosivom tepihu. Natapa ga krv što ističe iz krupne razderotine na devojčinoj slepoočnici. Anđeline oči su otvorene i staklaste. Iznad, na krevetu, Rade se drži za glavu i rida.

RADE
Nisam hteo... Nisam hteo...


PRETAPANJE U:
32. EXT – ULICA, NOĆ (Dalja prošlost)

Kola hitne pomoći se brzo udaljavaju od gledaoca, jureći niz ulicu dok zora rudi nad gradom.


PRETAPANJE U:
33. NOVINSKI TEKST (Dalja prošlost)

Sitan, gotovo telegrafski izveštaj u nekom tabloidu.

(NASLOV)
SLUŠAMO MOTOROLU

(TEKST)
Anđela M. (25) sa Karaburme, udarila glavom o natkasnu u spavaćoj sobi. Preminula po donošenju u Urgentni centar. Njen suprug Rade M. (35) kaže da se radi o nesrećnom slučaju.


PRETAPANJE U:
34. INT – POLICIJSKA STANICA/KANCELARIJA, DAN (Dalja prošlost)

Kancelarija u policijskoj stanici. Za stolom sedi POLICIJSKI INSPEKTOR. Levo od njega stoji POLICAJAC. Ispred stola, leđima okrenut gledaocu, sedi Rade, čija su ramena pogurena. Vidi se da ga policajci ispituju, ali se ne čuje šta pričaju.


PRETAPANJE U:
35. PAPIR SA KUCANIM TEKSTOM (Dalja prošlost)

Papir po kome kuca pisaća mašina.

(ZAGLAVLJE, SA DATUMOM)
KANCELARIJA JAVNOG TUŽIOCA

(NASLOV)

                        REŠENJE


(TEKST)
(...) usled nedostatka dokaza nije našao osnov za dalje krivično gonjenje (...) te je odlučio da se krivični postupak ima obustaviti.


REZ NA:
36. INT – STAN/KUHINJA, NOĆ (Sadašnjost)

Radetova desna ruka je zabijena u vratanca ormarića. Služi telu kao oslonac. Na Radetovom licu je tup izraz, dok od prozorčića dopire teško dobovanje kiše. Uz staklo prozorčića priljubljena je, temenom, Marijanina glava. Desna slepoočnica je kraj ivice ormarića. Marijanino lice deluje sažaljivo-podsmešljivo.

MARIJANA
(zajedljivo)
Ma ne, nisi ti hteo nikog da ubiješ...

Rade i dalje deluje odsutno.

MARIJANA
Samo ti se ruka malo otkačila, kao ono prekjuče.


REZ NA:
36. INT – STAN/SPAVAĆA SOBA, NOĆ (Bliska prošlost)

(Gotovo sublimalan kadar – ponavljanje motiva iz scene 20) Rade nadlanicom udara Marijanu. Ona jekne i lice joj poleti ustranu.


REZ NA:
37. INT – STAN/KUHINJA, NOĆ (Sadašnjost)

(Nastavak scene 35) Rade jaukne i trgne šaku sa ormarića. Hvata je drugom šakom i prinosi licu. Između prstiju desne šake, na kojoj je venčani prsten, izranja veliki crni mrav i ide niz nadlanicu. Po displeju ručnog sata mota se još jedan. Rade u njega prestravljeno zuri. Istovremeno, počinje da se čuje mrmor – poput daleke grmljavine koja ne prestaje.


REZ NA:
38. EXT – DVORIŠTE SEOSKE KUĆE, NOĆ (Daleka prošlost)

(Kadar od par sekundi, praćen mrmorem) Dečak Rade u srednjem krupnom planu vrišti i valja se po zemlji u polumraku. Mravi mu mile po licu i odeći. Oko njega, raskopana zemlja kao da bubri i mreška se od razmilelih mrava.


REZ NA:
39. INT – SEOSKA KUĆA/PODRUM, NOĆ (Daleka prošlost)

(Kadar od par sekundi, praćen mrmorem) Mala klaustrofobična prostorija, osvetljena čkiljavom sijalicom što visi sa plafona. Na zidovima su police sa teglama, i u njima zimnica. Na sredini prostorije je dečak Rade, u srednjem krupnom planu. On plače i udara pesnicama u nešto drveno – levo, desno i ispod gledaoca.


REZ NA:
40. INT – STAN/KUHINJA, NOĆ (Sadašnjost)

(Nastavak scene 37, dok mrmor jača i sve više liči na zujanje) Rade prestravljeno zuri u nadlanicu desne šake na kojoj su mravi. Pridržava je levom šakom. Zatim njome udara po nadlanici desne šake i spljeska mrave. Otresa ih iznad sudopere, kao da ga je neko opekao kiselinom. Tad vidi da se na sudoperi i prljavom posuđu muva tridesetak mrava. Na ulubljenim vratancima ormarića ima ih još dvadesetak.

Rade je zgađen i besan. Njegove šake mlate bez reda i metoda po ulubljenim vratancima, pretvarajući mrave u mrlje. Udaraju i po susednim vratancima, gde takođe ima mrava. Onda se sele na sudoperu, mlate po njoj, po prljavim sudovima i oko njih.

RADE
(sopće i cvili)
Vidi šta ih je...

MARIJANA
(iz off-a, smirenim glasom)
Pogledaj onda na pod.

Rade i njegovo disanje staju, kao i zujanje u pozadini. Ruke kao da su mu se zaledile u pokretu iznad sudopere. Onda se disanje vraća. Duboko je, i jedini je zvuk. Na Radetovom licu samo se oči pomeraju. Polako se okreću udesno. Radetov pogled prelazi sa sudopere na Marijanin struk i noge, i onda dole, na žućkaste pločice... gde mile na desetine mrava. Pogled sad obuhvata celu kuhinju: s leva nadesno od otvorenih vrata hodnika do drugih, zatvorenih vrata (odmah pored) – na podu je stotinak mrava. Donji kraj tih zatvorenih vrata ne vidi se od stola, koji je na sredini prostorije.

Radetovo disanje postaje ubrzano, praćeno zujanjem koje se vratilo. Pogled mu je grozničav, disanje dobija prizvuk jauka. Rade prinosi šake licu i stavlja ih preko ušiju, kao da želi da priguši sve glasnije zujanje. Ono se pretvara u...
 

REZ NA:
41. EXT – DVORIŠTE SEOSKE KUĆE, NOĆ (Daleka prošlost)

…nesnošljivo krckanje i pucketanje, dok dečak Rade vrišti sa rukama preko ušiju i valja se po zemlji u polumraku. Po njegovom licu, odeći, rukama i nogama mili na desetine mrava. Raskopana zemlja oko Radeta kao da bubri i mreška se od mrava u pokretu.

DEČAK RADE
(vrišti i plače)
Mama! Mama!

Scena naglo biva osvetljena – u vrhu kadra upalila se jaka električna svetlost – i vidi se da Rade leži preko raskopane zemlje u ogoljenom delu seoskog dvorišta. Dalje pojedinosti teško je uočiti zato što samo sekund posle paljenja sledi REZ (uz nestanak krckanja) NA...


42. EXT – DVORIŠTE SEOSKE KUĆE, NOĆ (Daleka prošlost)

...fasadu jednospratne kuće sa kosim krovom koja je okružena čempresima. Prozor na spratu je osvetljen, i to je očigledno izvor svetlosti koja je obasjala dvorište. Na prozoru se pojavljuje ljudsko obličje.

DEČAK RADE
(iz off-a, vrišti i plače)
Mama! Mama!

Obličje nestaje s prozora. Čuje se trčanje niz drvene stepenice u kući, od sprata ka terasi u prizemlju. Svetlo na terasi se pali, ulazna vrata se otvaraju. Odatle, u štrikanom džemperu preko spavaćice, istrčava majka. Bezglavo izjuruje na stazu posutu šljunkom koja vodi ka gledaocu. Zaustavlja se na početku velikog dvorišta. Vidi se da je spavala do malopre. Ono u šta gleda kao da je ispunjava najdubljim užasom.


PRETAPANJE U:
43. INT – SEOSKA KUĆA/KUPATILO, NOĆ (Daleka prošlost)

Kupatilo seoske kuće. Majka sedi na stoličici, pognuta nad Radetom koji joj leži preko krila i plače. Nešto radi s Radetovim ušima.

U Radetovo levo uho ulazi štapić sa vatom koji drže majčini prsti, dok iz off-a dopiru krckanje, šuškanje, pucketanje i dečakov plač. Kada štapić uđe do kraja, čuje se zvuk spljeskavanja. Štapić se okreće, a tad se spljeskavanje umnogostručuje i postaje distorzirano. Kada majčini prsti izvade štapić, po vati su razmrljani ostaci crnih mrava, a krckanje, šuškanje i pucketanje se nastavlja. Ti zvuci se PRETAPAJU U...


REZ NA:
44. INT – STAN/KUHINJA, NOĆ (Sadašnjost)

...krckanje razbijene keramike pod Marijaninim klompama dok ona prilazi stolu. Uzima šerpu sa spanaćem i polupojedenu veknu hleba koja je istačkana mravima. Rade je gleda kao zbunjeni, uplašeni dečačić.

RADE
Š-šta radiš to?

MARIJANA
(sigurnim glasom)
Skupljam, da bih mogla da vidim šta je za bacanje, a posle ćemo da vidimo odakle ulaze...

Marijana odlazi do šporeta.

MARIJANA
...i da li su, možda, napravili mravinjak.

Teatralno stavlja šerpu na ringlu – tako da se čuje TUP! Radetove oči se širom otvaraju. Vlažne su. Kao da plivaju u ludilu.


REZ NA:
45. EXT – DVORIŠTE SEOSKE KUĆE, NOĆ (Daleka prošlost)

(Nastavak scene 41) Dečak Rade, prekriven mravima, vrišti i valja se po ogoljenom delu seoskog dvorišta, koje je osvetljeno jakom električnom svetlošću. Svud oko dečaka su mravi, koji izlaze iz rupa u raskopanoj zemlji. To je mravinjak, a dečak leži preko njega. Pored Radetovog desnog stopala nalazi se ašovčić.

MARIJANIN GLAS
(izobličen, iz off-a, ide preko scene)
„A ako ga jesu napravili...“


REZ NA:
46. INT – STAN/KUHINJA, NOĆ (Sadašnjost)

Marijana je okrenuta od šporeta. Levom rukom drži veknu...

MARIJANA
...uništićemo ga!

...a dlanom desne zbacuje mrave sa vekne na pod. Pokreti su joj odsečni i sigurni – kao da podcrtavaju iskazanu rešenost. Potom odlaže veknu na postolje za hleb iznad radnog prostora koji se nalazi između šporeta i Radeta. Polazi opet ka stolu.  Rade pogledom prati Marijanine pokrete, ali i dalje stoji umrtvljen kod sudopere i prozorčića. Licem mu lebdi izraz fasciniranosti.


PRETAPANJE U:
47. INT – SEOSKA KUĆA/KUPATILO, NOĆ (Daleka prošlost)

(Kadar od dve-tri sekunde) Majka sigurnim, odsečnim potezima stresa mrave i zemlju sa malog Radeta, to jest sa njegove košulje. Rade stoji pognute glave.


PRETAPANJE U:
48. INT – NOĆNI KLUB/DNEVNI BORAVAK, NOĆ (Bliska prošlost)

Odrasli Rade stoji za šankom u zadimljenom noćnom klubu. Nosi crnu majicu i bezvoljno gleda napred, u polupopijenu flašu s pivom. Onda pogleda niz šank i ugleda nešto što postane centar njegove pažnje. To je Marijana, obučena u crni bodi i crne helanke, koja stoji na drugom kraju šanka. Duge noge je ukrstila. Nosi visoke štikle. Opasana je kožnim kaišem sa metalnim detaljima. Desnom rukom se oslanja o šank i drži čašu s vinom. Levom se podbočila. Marijanin stav je samopouzdan, izraz na licu izazivački. Rade je fasciniran, u očima mu je požuda. Ali, kao da okleva. Ne miče se. Marijana polako kreće ka Radetu i mazno ljulja kukovima. Ima smešak prevejane zavodnice, koja odlično zna šta hoće.


REZ NA:
49. INT – STAN/KUHINJA, NOĆ (Sadašnjost)

(Nastavak scene 46) Rade stoji kod sudopere i prozorčića. Zuri u Marijanu, koja se desnom rukom oslanja o sto.

MARIJANA
Šta si se sad ukočio?

Rade ne mrda. Kao da će reći „nisam dobro čuo“, ali ne kaže ništa.

MARIJANA
(podbočuje se levom rukom)
Takva muškarčina, a boji se mrava.

Rade kao da se trgnuo iz omamljenosti.

RADE
(zaprepašćeno-besno)
Šta si REKLA?

MARIJANA
(nonšalantno)
Mravi su ti na pantalonama.

Rade spušta pogled, niz belu potkošulju i farmerke. Uz nogavice se penje desetak mrava. Na Radetovom licu je strah. Otresa mrave nervozno, sa obe šake. Gazi mrave papučama. Gotovo skače po njima. Marijana, i dalje oslonjena o sto, posmatra ga podsmešljivo.

MARIJANA
Vidiš kako si dobar. Sad tako celu kuhinju.

Rade je stao. Zuri u Marijanu. Strah je iščezao – besan je kao ris.
RADE
Ti nisi normalna. Ubiću te.

MARIJANA
(prezrivo-posprdno)
Paz’ da ti ne pređe u naviku.

Na Radetovom licu je mržnja, ali deluje kao da je sva borbenost iščilela iz njega. Čuju se grmljavina, navaljivanje kiše na prozore i tiho zujanje. Rade zatvara oči – kao da ga boli glava. A Marijana otresa stolnjak. Mravi i mrvice padaju na pod.

MARIJANA
(sklapa stolnjak, nosi ga do radne površine)
Sve sam sigurnija da imaju mravinjak. Treba sve preturiti i ubaciti im otrov.

Otvara jedna od vratanca ormarića. Ubacuje stolnjak.

MARIJANA
(nastavlja)
Ja ću da ga pripremim. Ako mi kažeš gde se nalazi.

Zatvara vratanca, naslanja se na radnu površinu, uz upitan pogled koji je namenjen gledaocu, to jest Radetu. Njegovo lice je umorno, u očima mu tinja gnev.

RADE
(kroz zube)
Ima ga u ostavi, na najvišoj polici. Otrov za bubašvabe.

MARIJANA
Nemaš etiola?

RADE
(smoreno)
Za koje mrave? Nikad ih nije bilo.

MARIJANA
(ironično)
Sad ih ima. A valjda otrov za bubašvabe deluje i na mrave.

Marijana polazi ka stolu. Obilazi ga s desne strane. Nastavlja ka zatvorenim vratima prekoputa šporeta. Rade je natmuren.

MARIJANA
(otvarajući vrata)
Usput ću da pregledam ostavu. Možda nađem nešto pametno. A ti gledaj da ti se opet ne popnu na pantalone.

Rade, kao za svaki slučaj, ponovo pogleda niz pantalone. Vidi dva-tri mrava ispod kolena. Otresa ih, ovoga puta smirenije. Mravi padaju na pločice. Rade gleda za njima. Obuzima ga mračno ushićenje. Njegova noga u papučama se spušta. Gazi mrave. Diže se. Ispod su ostale crne mrlje. Rade kezi zube. Pogled mu ide levo-desno, kao da među stotinu ponuđenih meta ne može da se opredeli za sledeću. Ponovo spušta nogu. Još jednom. I još jednom.


REZ NA:
50. EXT – DVORIŠTE SEOSKE KUĆE, DAN (Daleka prošlost)

NAPOMENA: Ovo je MONTAŽNA SEKVENCA.

Dečja noga u patikama spušta se na mravinjak u seoskom dvorištu. Gazi ga. Noga pripada dečaku Radetu, koji nosi kačket na letnjem suncu. Ushićen je, kao da je fasciniran činom uništavanja. Diže nogu. Spušta je. Gazi. Još jednom. I još jednom. Divljački. Mravi beže u haosu.

Radetova ruka drži prut i nabija ga u otvor mravinjaka. Rukuje njime kao štapićem za čišćenje ušiju.

Rade ašovčićem prekopava mravinjak.

Radetova patika gazi mrave po raskopanoj zemlji.

Gazi mrave na njihovoj stazi. Udarci su sve žešći...


REZ NA:
51. INT – STAN/KUHINJA, NOĆ (Sadašnjost)

...kao i udarci noge odraslog Radeta po mravima na podu kuhinje. Rade staje na tren. Liči na lovca koji se konačno vratio u formu. Gleda unaokolo, kao da nešto traži. Pogled mu je opsednut, čelo orošeno znojem.

RADE
(sebi u bradu)
Naći ću ja gde vam je jazbina. I jebaću vam mater koja vas rađa...
(klima glavom, dok mu se oči cakle)
Bolje da se potrujete sami.

NAPOMENA: Sledeći pasus je MONTAŽNA SEKVENCA.

Rade gleda ispod sudopere. Iza sudopere. Isto to sa šporetom. Radnom površinom. Frižiderom. Zamrzivačem. Otvara ormariće. Gornje. Donje.

Dok, sagnut, gleda ispod donjih ormarića, na postolju koje je učvršćeno iznad radne površine vidi se polupojedena vekna hleba. Postolje je puno mrava, ali na vekni nema nijednog. Rade ustaje, zaklanja taj prizor ne primećujući ga, i okreće mu leđa. Briše čelo i mršti se.

RADE
(dovikuje Marijani)
U ormarićima ih nema!

MARIJANA
(iz off-a, prigušeno ali razgovetno)
Nema ih ni ovde. Brašno nisu takli!

RADE
Jesi li našla otrov?

MARIJANA
(iz off-a, stenje)
Evo me na merdevinama!

RADE
(tiho, kroz zube)
Dabogda vrat slomila.

Radetov pogled se hvata za nešto. Mršti se. Rade obilazi sto sa desne strane – kuda je malopre prošla Marijana, i otkriva se da se mravi vrtlože na podu kod zida, dva-tri metra od ostave (iz koje se čuje preturanje). Stotine crnih tačaka kao da igraju koncentrična kola. S leva, sa suprotne strane od zida, u taj vrtlog se „uliva“ gusta reka crnih mrava. Radetove oči se šire – kao da se nečeg setio.


52. INT – STAN/KUHINJA, DAN (Dalja prošlost)
 
Štafelaj, na istom mestu gde se u prethodnoj sceni nalazio vrtlog. Za štafelajem, u drvenoj stolici sedi Anđela. Drži olovku. Zaneta je i nezadovoljna. Ne vidi se šta crta. Gledalac ide u polukrug i staje iza njenih leđa. Sada se vidi da Anđela crta samu sebe. Autoportret je nedovršen: Anđela je sebe nacrtala neveselu, sa naznakama podočnjaka i desnim obrazom koji je tamniji od levog. Anđela gumicom briše sve crte koje ukazuju na tugu, uključujući podočnjake i tamniju šrafuru desnog obraza. Lice na grafici sada je veselo. Posle kratke pauze, gumica briše najveći deo lica, i izraz se više ne može odrediti.

Anđelina ruka grabi crtež i strgne ga sa štafelaja.

Prikaz štafelaja za kojim sada niko ne sedi. Pored je gomila crteža, a iza njih, kao odbačeno dete, proviruje Anđelin nezavršeni autoportret.


53. INT – STAN/KUHINJA, NOĆ (Sadašnjost)

Rade je namrgođen i prvi put smiren. Gleda dole, u vrtlog mrava na mestu gde se nekad nalazio štafelaj sa slikama (iz perspektive iz koje je gledalac, u sceni 52, “virio“ u Anđelin autoportret). U vrtlog, sa suprotne strane od zida, uliva se reka mrava. Široka je i jednosmerna. Rade prati stazu pogledom. Ona dolazi iz hodnika. Rade kreće na tu stranu. Dolazi do ulaza u hodnik…


NASTAVLJA SE NA:
54. INT – STAN/HODNIK, NOĆ (Sadašnjost)

…koji je u polumraku, osvetljen samo iz kuhinje. Rade staje. Prati kako se staza u oštrom luku penje na levi zid, gde su se nekada nalazile slike, i kako odatle duž zida, tačno u liniji eksera, ide do spavaće sobe. Radetovo disanje postaje teže. Poseže ka maloj drvenoj polici za cipele u dnu desnog zida, odmah pored dovratka. Na vrhu police su tri para ženskih cipela i jedna rasparena muška, koja je pomalo izanđala. Radetova desna ruka ulazi u otvor te cipele, navlači je na sebe, podiže je i prenosi do levog zida. Cipela raspaljuje po mravljoj stazi. Čuje se spljeskavanje. Mravi beže. Rade deluje ushićeno dok, zadihan, gleda u mrlje na đonu. Onda se, pun trijumfa, sprema za novi udarac. Cipela udara novi “pečat”, malo dalje od ranijeg mesta udara. Udara ponovo, prateći stazu ka spavaćoj sobi. Svaki sledeći udar je snažniji od prethodnog. Udarci se nadalje prepliću sa scenom 55, na mestima koja su u zagradi i koja su označena razlomkom (npr 54/1, 54/2)


REZ NA
55. EXT – DVORIŠTE SEOSKE KUĆE, NOĆ (Daleka prošlost)

Visoka kapija seoskog dvorišta gledana iz samog dvorišta. Na zemlji, u donjem levom uglu kadra, nalazi se tamni predmet. U daljini, dečak Rade preskače ogradu, upada u dvorište...

(54/1 – udarac cipelom o zid)

...i šunja se ka gledaocu. Trenutak pre no što priđe, prednji plan kadra naglo se izoštrava, i tamni predmet se ispostavlja za ašovčić. Rade se spoplete o ašovčić, s kojim je ranije – najverovatnije prethodnog dana – prekopavao mravinjak, i ostavio ga na tom mestu. Dečak jaukne i padne van kadra, a umesto udarca tela o zemlju, iz off-a se čuje udarac cipele o zid.

(54/2 – ruka u cipeli gnječi i utrljava mrave u zid)

Glava malog Radeta, gledana iz profila, leži nepomično na raskopanoj zemlji, bez svesti (isto kao u sceni 1, samo bez mrava na licu)


REZ NA:
56. INT – KUĆA/KUHINJA, NOĆ (Daleka prošlost)

Glava malog Radeta, gledana iz profila, biva zaneta u anfas usled šamara.

MAJKA
(tobož razneženo)
Znači, u provod si išao.

Dečak žmuri dok mu suze teku. Levi obraz mu je crven kao rak, kao i levo uho. Čuje se udaranje srca, kao i mrmor, čija jačina varira. Majka se licem približava dečakovom uvetu. Osmehnuta je, pokazuje lepe zube. Ali, to nije osmeh brižnog roditelja.

MAJKA
(ozbiljnijom tonom, ali i dalje meko)
A koga si pitao da ideš?

Rade ne odgovara, a glava mu je pognuta. Zna da je zgrešio. Majka pravi ironičnu grimasu, i ponovo se osmehne. Kada progovori, glas joj ima lažnu toplinu.

MAJKA
(tobož zainteresovano)
Jesi li se lepo proveo u luna parku?.

Dečak ćuti i tuli. Majčin osmeh dobija surovu crtu. Iz off-a, srce tuče iz sve snage.

MAJKA
E, sad će majka da te nauči šta je pravi provod. A on ne traje samo jedno veče...


REZ (podcrtan, iz off-a, teškim udarcem cipele o zid) NA:
57. INT – KUĆA/DNEVNI BORAVAK, NOĆ (Daleka prošlost)

Majka nezadrživo vuče dečaka koji plače, držeći ga za uvo. Vodi ga preko dnevnog boravka ka mraku otvorenih vrata. U mraku se naziru stepenice, koje vode nadole.


REZ (podcrtan, iz off-a, još težim udarcem cipele o zid) NA:
58. INT – KUĆA/PODRUM, NOĆ (Daleka prošlost)

Mala klaustrofobična prostorija, osvetljena čkiljavom sijalicom što visi sa plafona. Na zidovima su police sa teglama, i u njima zimnica. Na sredini prostorije je dečak Rade. Plače i udara pesnicama u nešto drveno, što se nalazi levo, desno i ispod gledaoca. Svaki udarac zvuči kao udarac cipele o zid.

Iza Radeta je madrac, i na njemu ćebe i zgužvan čaršav. A dečak zapravo udara pesnicama (u ritmu udaraca cipele o zid) o drvena vrata podruma. 

Radetovo uplakano lice, gledano iz profila, sa fokusem na uho. Iz off-a, glasnije od udaraca pesnica/cipele, čuje se krckanje, šuškanje, pucketanje... kao da su mravi i dalje u Radetovim ušima. I ti zvuci su izobličeni.


REZ (podcrtan, iz off-a, nikad jačim udarcem cipele) NA:
59. INT – STAN/HODNIK, NOĆ (Sadašnjost)

Odrasli Rade naleže cipelom na zid iz sve snage – kao da će pritiskom eliminisati traume iz prošlosti – a iza njega se vidi pravougaonik svetlosti: kuhinja. Rade gleda u pod. Teško diše. Polako se smiruje. Gleda niz hodnik, preko ramena desne ruke koja drži cipelu. Njegov izraz govori: „Svega mi je dosta“. Spušta tu ruku. Polazi napred, ignorišući mrave na zidu. Gledalac ga prati. Nekoliko koraka kasnije, mravlja staza u naglom luku skreće nadole, tačno ispred dovratka. Rade tu staje. Njegov pogled je fiksiran na ono što vidi u sobi. Deluje opsednuto. Iz off-a se čuje sve snažnije pumpanje srca. Tu je još jedan zvuk koji se pojačava – krckanje, šuškanje, pucketanje.


60. INT – STAN, SPAVAĆA SOBA, NOĆ (Sadašnjost)

Pogled na zamračenu unutrašnjost spavaće sobe. Kroz prozor, levo od kreveta, vidi se pljusak. Sve ostalo je u siluetama: krevet, natkasne sa obe njegove strane, portret iznad uzglavlja. Nešto na krevetu se pomera, a možda i sam krevet – i čini se da krckanje, šuškanje i pucketanje dopiru upravo odatle.

Rade se mršti, pokušava da razabere oblike u senkama. Onda opali levom rukom po prekidaču od svetla, na zidu sa strane. Neonka u lusteru zasvetli i istog trenutka eksplodira. Kucanje srca na tren zastane. U sobi ponovo vlada mrak. Rade, koji je refleksno podigao ruku ispred očiju, sada je spušta. Lice mu je zbunjeno i najednom uplašeno. Oči „šetaju“ levo-desno.

Fiksiraju prvo natkasnu do prozora, onda natkasnu sa suprotne strane kreveta - Rade se zanima za noćne lampe koje su ugašene.

Onda „pogled“ pada na krevet, na zgužvanu posteljinu. Senke između nabora – pa i sami nabori – liče na pulsirajući katran. Ugibaju se, teku i roje, proizvodeći krckanje, šuštanje i pucketanje.  

Kroz prozor sevne munja i na trenutak osvetli sobu. Ispod kreveta kuljaju mravi. Na krevetu, izgužvani prekrivač i posteljina crne se od mrava.

Radetu u užasu pada vilica, dok iza njega, u kvadrat kuhinjske svetlosti ulazi nejasna, amorfna senka. Cipela ispada iz Radetove desne ruke. Pada medju mrave.

Rade, gledan iz profila, otvara usta. Reči odbijaju da izađu. Zvuci, koje proizvode mravi, postaju nesnošljivi, a Radetovo disanje odaje duboku paniku.

MARIJANA
(iz off-a, štrecnuvši Radeta)
Otrov.

Krupan plan Radetove desne ruke koja mu visi uz nogu. U tu ruku mu, s leđa, biva tutnuta plastična prskalica sa pumpicom.
Rade je refleksno podiže ispred sebe i brzo je pumpa levom rukom. Njegov prst nervozno nekoliko puta pritisne plastični oroz.

Ispred Radeta, bela izmaglica ispunjava polumrak. Okidanje prskalice ne prestaje, dopunjavano podjednako uspaničenim pumpanjem.

Dok Rade u srednjem krupnom planu prska kao pomahnitao, iz off-a dopire vrlo glasno cvrčanje, a iza Radetovih leđa više se ne vidi kuhinjska svetlost, već tama.

Crnilo na krevetu bubri. Tama menja teksturu. Njeni činioci kao da se stapaju i postaju krupniji.

Radetov prst je prestao da okida. Iz prskalice više ne izlazi ništa.

Pulsirajući katran zadobija oblik. Pretvara se u šumu nogu, pipaka i raskriljenih klešta koja se u mraku više nazire no što se vidi.

Rade je preneražen. Glupo gleda u prskalicu, dok se tama iza njega komeša.

Čuje se udarac. Radetova glava, gledana iz profila, naglo se zatrese – kao da je Rade snažno udaren s leđa. Boca mu ispada iz ruke.

Rade iz profila. Deluje paralisano. Pogled mu je ukočen i upravljen napred, a grašci znoja cure mu preko arkade.

Mravi, veliki kao dečja glava, zure u njega sa kreveta. Čegrću poput zvečarki. Krive svoje glave, otvaraju i zatvaraju klešta. Ne pokazuju nameru da krenu napred. 


Sklanjaju se u stranu. Na sredini kreveta otvara se prazan prostor. 


Munja osvetljava sobu, kao i ovu „stazu“, povrh koje se, na zidu, vidi silueta Radetovog portreta. 


Detalji na portretu kao da su drugačiji. Serija munja osvetljava sliku, sasvim dovoljno da se vide dramatične promene unutar rama. Na slici je Anđela – radi se o njenom autoportretu, koji je svojevremeno stajao kraj štafelaja. Više nije nedovršen. Anđelino lice je namršteno, lišeno lažnog osmeha. Ima podočnjake i veliku modricu na desnom obrazu. Anđeline oči optužuju.

Rade žmuri, diše plitko i brzo, a u sobi je ponovo tama. Iza njegovih leđa čuje se pucketanje. Tamo je mrak drugačiji – podseća na crni oklop mutnog sjaja. Pomera se. Pucketanje je sve jače i jače, pretvara se u mrmor koji zaglušuje svaki drugi zvuk

Rade, viđen iz profila. Telo mu je i dalje ukočeno. Nekontrolisano trepće, usta su mu otvorena. Muca.

RADE
Ma... Ma...

Crni šiljak ulazi u kadar, dolazeći Radetu s leđa – odmah ispod njegove brade. S vrha šiljka nešto curi. Zaustavlja se kad pređe liniju nosa, to jest kad gotovo stigne do suprotne ivice kadra.

Pogled iz Radetove vizure: s obe strane Radetovog vidnog polja nalaze se crna, rožnata sečiva. Zakrivljena su ka unutra i blago nazubljena. Sjaje se mutno, sa vrhova im kaplje. To su klešta MRAVLJE MATICE. Onda naglo krenu da se zatvaraju.

(Pre no što se sklope sledi MRAK, a iz off-a se čuje zvuk kakav proizvode velike baštenske makaze kad nešto preseku. Potom izobličen smeh koji liči na majčin, i ODJAVNA ŠPICA)


U BEOGRADU
15. mart – 24. april 2008. (prvi nacrt)
22. novembar 2008. (četvrti nacrt)

Нема коментара:

Постави коментар