Jovan u TV predstavljanju ISTINITIH LAŽI, zbirke priča o urbanim legendama

Ovo je snimak TV predstavljanja zbirke priča o urbanim legendama "Istinite laži" koju je priredio Goran Skrobonja, a u kojoj se originalno pojavila Jovanova priča Godine u magli. 

Prilog je snimljen negde u zimu 2009/2010. godine, u sklopu odlične emisije iz kulture "Bašta" koja se emituje na TV Pančevo. 

Povodom "Istinitih laži", gosti emisije bili su Goran Skrobonja, pisac Darko Tuševljaković (roman "Senka naše želje" mu je objavljen prošle godine) i Jovan, koji je ovom prilikom dosta govorio o nastanku svoje priče, o Klubu studenata tehnike, neveseloj sudbini rok klubova i rok kulture u Beogradu, itd.

U zbirci "Istinite laži", koju je 2009. godine objavila izdavačka kuća "Paladin", priče su - pored Gorana Skrobonje (Poklade), Darka Tuševljakovića (Dok ne dođu šejtani) i Jovana Ristića (Godine u magli) - takođe objavili: Zoran Ćirić (Noćna kretanja), Ilija Bakić (Kula u ruži vetrova), Dejan Ognjanović (Sekta prljavih), Marijan Cvetanović (Manastirište), Nikola Petrović (Devojka u belom), Adrijan Sarajlija (Abrakadabra), Oto Oltvanji (Lepše nego ptice), Petar Petrović (Dobro 'ajde...), Milivoj Anđelković (Trideseti dan košave), Marko Pišev (Gospodin Pepermint), Vesna Ilić (Istinite laži ili reč dve o bacanju kockica), Spomenka Stefanović Pululu (Mara), Aleksandar Žiljak (Jura), Ivana Milaković (Čeljust koja drži prst), Vladimir Lazović i Miroslav Lazović (Muzika srca), Zoran Pešić Sigma (Tajna kolibe od pečuraka), Ivan Nešić (Odrazi u retrovizoru) i Dejan Mujanović (Kuća ljubavi).


Snimak emisije je iz pet delova. Ukupno trajanje je oko 44 minuta.

Snimak Jovanovog gostovanja u emisiji Beokult (RTS2)

Emitovano 15. juna 2011. na drugom kanalu Radiotelevizije Srbije (RTS2).

Jovan večeras u emisiji BEOKULT na RTS-2

Jovan će večeras (u sredu, 15. juna) gostovati u emisiji BEOKULT na drugom programu Radiotelevizije Srbije, povodom njegove knjige "Godine u magli". Prema programskoj šemi, emisija je na programu u 19.29, a prilog je snimljen u petak u beogradskom Salonu automobila.

Sa voditeljkom BEOKULTA Selinom Lovren Aksentić Jovan je pričao o neuobičajenoj strukturi zbirke - zastupljene su i priče i pesme - o tematskoj koncepciji "Godina u magli", ličnom pristupu u pisanju, inspiraciji i drugim temama.

Zvanična najava emisije može se pročitati OVDE.

Male rokenrol tragedije: prikaz GODINA U MAGLI u novom broju niške GRADINE

U štampi je dvobroj 40-41 niškog književnog časopisa "Gradina" u kojem se nalazi i prikaz Jovenove zbirke priča "Godine u magli". Tekst nosi naslov Male rokenrol tragedije i napisao ga je Pavle Zelić, strip scenarista (Družina Dardaneli), kritičar i pisac (zbirka priča "Poslednja velika avantura").


Dok nova "Gradina" ne izađe i ne bude prilike da se prikaz objavi ovde, prilažemo naslovnicu i sadržaj broja. (EDIT: U međuvremenu, "Gradina" je izašla i evo linka ka Pavlovom prikazu)

Reč urednika:
Zoran Pešić Sigma: Gradina bez ograda


Književni portret: Ljiljana Đurčić
Mileta Aćimović Ivkov: Ženstvo i priča
Snežana Milosavljević Milić: Nema više ljubavi
Ljiljana Đurčić: Stigmata
Aleksandra Gojković: Ne birate vi put, već on bira vas (Razgovor sa Ljiljanom Đurćić)


Okrugli sto: Kultura i tržište u vreme krize tržišta
Stana Dinić Skočajić: Festivali, karnevali, maskenbali
Ljiljana Đurđić: Industrija zabave, Chick-lit i tržište u Srbiji
Cisana Murusidze: Značaj kulture u duhovnom životu naroda
Sima Gušić: Ponuda i potražnja
Bojan Jovanović: Papirnati bog međusveta
Božidar Mandić: Paradigme koje ne pripadaju nikom
Vasa Pavković: Položaj srpske književnosti i izdavaštva danas
Erol Tufan: Neki kriterijumi vrednovanja proizvoda kulture
Velibor Petković: Knjiga se ne traži
Dejan Dabić: Nekulturna kultura


Mila Džinić: Likovni prilozi


Dosije: Remon Rusel
Bojan Savić Ostojić: Remon Rusel - jezička igra ogledala
Remon Rusel: Locus Solus
Žil Delez: Remon Rusel ili strah od praznine
Alen Rob-Grije: Enigme i prozirnost kod Remona Rusela
Mišel Leris: Putnik i njegova senka
Remon Rusel: Kako sam napisao neke svoje knjige
Mišel Fuko: Prag i ključ


Poezija bez ograde:
Robert G. Tili: Edvard Estling Kamings
Edvard Estling Kamings: Srce ovog (ovde) čoveka (izabrao, prepevao i priredio Robert G. Tili)
Zoran Paunović: E.E. Kamings i R.G. Tili
Marija Laina: Jedan naprasni poljubac (s grčkog preveo Momčilo Radić)
Erol Tufan: Unutrašnja tišina (s turskog preveo autor)
Vladimir Kopicl: Gledano u vis
Jelena Lengold: Konačno
Kristina Balać: Nedelja popodne
Jovanka Stojčinović Nikolić: Podizanje svjetlosti
Slobodanka Živković: Putnik


Linkovi:
Velimir Ilić: Sorokin - Peljevin 1:0 (o ruskoj književnoj nagradi NOS)
Mark Lipovecki: Mećava u retrobudućnosti: Sorokin o modernizaciji (s ruskog preveo Velimir Ilić)
Nemanja Rotar: Organizovano bezdušje
Ljiljana Bardijevska: Kako da se napiše pozorišno delo adaptacija (s poljskog preveo Pero Mioč)
Danijela Bačić Karković: Govor tela bez mimikrije


Kritika bez ograde:
Dragan Žunić: Književne slike drugih i nas samih (o knjizi Ivane Živančević Serekuš Kako (o)pisati različitost? Slika Drugog u srpskoj književnosti)
Dragan Žunić: Porno-lakrdija Arhiepiskopa Save (o knjizi Save Damjanova Porno-liturgija Arhiepiskopa Save)
Nenad Glišić: Ispovest posle porno-liturgije Arhiepiskopa Damjanova dr Save (o knjizi Save Damjanova Porno-liturgija Arhiepiskopa Save)
Milan R. Simić: O belim dušama i crnom svetu (o Radovanu Belom Markoviću)
Dejan Dabić: Herbarijum uspomena (o knjizi Emira Kusturice Smrt je neprovjerena glasina)
Snežana Božić: Putovanje u izumiranje (o knjizi Mirka Demića Trezvenjaci na pijanoj lađi)
Mirko Demić: Plava voda mutnoga Dunava (o knjizi Gorana Dakića Dalj)
Jana Aleksić: Metapoetičke razglednice sa putovanja po unutrašnjim predelima duše (o knjizi Radivoja Stanivuka Noći lutajuća zvezda)

Pavle Zelić: Male rokenrol tragedije (o knjizi Jovana Ristića Godine u magli)

Sunčica Denić: Poetska hrestomatija čuda (o knjizi Slobodanke Mitrović Put u čudo)

Prikazi GODINA U MAGLI u listu Blic i u veb-magazinu Popboks

U jučerašnjem broju lista Blic (nedelja, 17. april 2011) pojavio se kratki prikaz Jovanove zbirke pesama i priča GODINE U MAGLI. Tekst je napisao Slobodan Ivkov.

Pre toga, 7. aprila, na sajtu Popboks pojavio se opsežniji prikaz GODINA U MAGLI iz pera Uroša Smiljanića, koji je u blogerskom svetu i po internet forumima poznat pod imenom Meho Krljić. [LINK].
 

Mehova promišljanja popularne kulture, ali i svakodnevnog života, možete pratiti na njegovom blogu CVEĆE ZLA I NAOPAKOG.


Podsećamo: prvi prikaz GODINA U MAGLI pojavio se u - hrvatskoj štampi. List GLAS ISTRE objavio je krajem januara prikaz Davora Šišovića naslovljen "Demoni poput nas", a nedavno je Šišović postavio taj tekst na svoj blog KNJIGA ZA PLAŽU.

DEMONI POPUT NAS - prikaz knjige GODINE U MAGLI u listu "Glas Istre"

DEMONI POPUT NAS

Jovan Ristić: »Godine u magli«, zbirka SF priča, Niški kulturni centar, Niš, 2010.

piše: Davor Šišović

Debitantska zbirka priča Jovana Ristića Godine u magli otkriva ne samo jedno novo oknjiženo (nakon godina objavljivanja priča po zbornicima, zajedničkim zbirkama, fanzinima i časopisima) pripovjedačko ime na regionalnoj sceni fantastične književnosti, već možda utvrđuje i jedan ne sasvim novi, ali svakako sve prisutniji pravac, podžanr, koji izgleda da sve više zaokuplja žanrovske autore ovog podneblja. Riječ je o nekoj vrsti urbane fantastike, žanrovski podosta rubne, o prozi koja bi se lako mogla čitati i kao nežanrovska kad bi tako bila servirana, ali koja ipak pripada fantastici, manje po prepoznatljivim motivima, ali svakako po izuzetno pogođenoj, uglavnom mračnoj i jezivoj atmosferi. Ne moraju vampiri ili zombiji biti izričito spomenuti, ali ipak imate osjećaj da su u Ristićevim pričama oni tu negdje, da se svaki čas mogu pojaviti kao nešto u opisanom miljeu sasvim normalno i očekivano.

Doduše, ima u ovoj zbirci i nesporno žanrovskih priča s maštovitim varijacijama klasičnih SF motiva, među kojima je jedna od uspjelijih Muškarac s greškom, o znanstvenici koja konstruira androida programiranog tako da bude savršeni ljubavnik, pa on tako i funkcionira, osim jedne jedine, ali frustrirajuće mane: ruke su mu hladne, ipak je on samo stroj.

Najdojmljivije su u ovoj zbirci međutim upravo one žanrovski rubne priče, poput naslovne Godine u magli, u kojoj grupa prijatelja srednjih godina povedena nostalgijom posjećuje omiljeni klub iz doba svoje mladosti, ali ih dočekuju vrlo sablasna atmosfera i vrlo čudni likovi, a prava jeza počinje kad se počnu pojavljivati njihovi vršnjaci i negdašnji prijatelji koji bi trebali biti odavno mrtvi. Priča Talentovani idiot napisana je kao dnevnik gimnazijskog ravnatelja koji ne može stati na kraj razuzdanim učenicima ni njihovim utjecajnim roditeljima, a najveći mu problem predstavlja jedan od učenika kome se ne može pripisati nikakva druga krivnja osim što samom svojom pojavom izaziva jezu i nelagodu. U priči Barbara i prijatelji pak pratimo užas novinarke u čije se susjedstvo doselio oslobođeni haaški optuženik, dok njena kćer biva očarana svijetom iz popularne TV-serije za djecu sve dok se u njega i fizički ne preseli.

Jovan u Hrvatskoj s predavanjem o filmovima nuklearnog sudnjeg dana

Jovan Ristić će u petak 25. marta kao gost konvencije ljubitelja naučne fantastike ISTRAKON u Pazinu (Hrvatska) održati predavanje "Pepeo nuklearne vatre" o filmovima nuklearnog sudnjeg dana.

Radi se o unapređenom izdanju veoma uspešnog predavanja koje je Jovan u januaru 2008. godine pod istim nazivom priredio u Domu omladine Beograda, uz filmske inserte i projekciju doku-drame Threads (Niti) Mika Džeksona (BBC, 1984) koja važi za najbeskompromisniji i najbolji film o nuklearnom armagedonu svih vremena.

O PREDAVANJU "PEPEO NUKLEARNE VATRE":

U doba Hladnog rata, rivalske supersile, Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez, razvijale su strategije “ograničenog nuklearnog rata” kao realistične i prihvatljive opcije.

Opasnost od atomskog holokausta nekoliko puta je visila nad civilizacijom kao Damoklov mač, pri čemu je vrhunac bila Kubanska raketna kriza iz 1962. godine, a tokom 1980-ih naročitu napetost izazvala je odluka SAD i SSSR da po Evropi razmeste nuklearne rakete srednjeg dometa “peršing 2” odnosno "SS-20".

Antiratnih protesta bilo je na sve strane, a pojavio se i niz igranih filmova koji su razmatrali šta bi se desilo sa čovečanstvom ako bi neko pritisnuo famozno “crveno dugme”. Na užas ratnih stratega u taborima supersila, ti filmovi su ukazivali da u nuklearnom ratu ne može biti pobednika, i da bi ograničeno atomsko vojevanje imalo, na globalnom nivou, praktično iste posledice kao totalan A-sukob. Došlo bi do sumraka civilizacije, uz perspektivu njenog potpunog uništenja, pri čemu bi preživeli zavideli mrtvima.

Televizijska ostvarenja Dan posle (The Day After) Nikolasa Mejera (ABC-SAD, 1983), Zaveštanje (Testament) Lin Litman (PBS/Paramount, 1983) i Niti (Threads) Mika Džeksona (BBC-Velika Britanija, 1984) donela su nuklearnu stravu i užas u bezmalo svaku kuću na svetu, iniciravši seriju žučnih debata koje su, na posletku, ohladile glave vojnih stratega u Vašingtonu i Moskvi.