Roman POPLAVLJENI UM objavljen 27. januara 2022. u izdanju Lagune

Roman Poplavljeni um, zasnovan na mojoj noveli HAARP i druge priče (2014) objavljen je 27. januara u izdanju Lagune. Dugo sam čekao ovaj trenutak, i veoma sam srećan što se desio. Jeste da mi je ovo peta knjiga, ali  - kao da je prva. 

Poplavljeni um govori o potrazi grupice Beograđana za HAARP antenom, a tema ovog roud-romana, u osnovi psihološkog trilera sa elementima zone sumraka, jeste zloćudni uticaj teorija zavere na običnog čoveka, koji je u doba interneta sluđen i dezorijentisan ogromnom količinom informacija, pri čemu je njegovo poverenje u zvanične medije i državne institucije duboko poljuljano. To nepoverenje je delom duboko zasluženo, ali je delom potpomognuto i kultivisano. 

Teorije zavere, naime, nisu samo neka vrsta narodnih priča, nastalih kao odraz strahova i bespomoćnosti malog čoveka, koji u sudaru sa kompleksnim egzistencijalnim pitanjima traži utehu u lakim odgovorima, već mogu biti i propagandno oruđe kojim se utiče na kolektivnu psihu. A ta psiha u Srbiji veoma je ranjiva, zbog krupnih trauma kroz koje je njeno društvo prošlo.      

Poplavljeni um se dešava u vreme katastrofalnih poplava iz maja 2014. godine, a njegovi junaci su Momir (razočarani politički preletač u srednjem godišnjem dobu koji prezire Fejsbuk revolucionare), Filip (salonski aktivista za socijalnu pravdu koji traži smisao u haosu savremenog života), Mrvica (čuvar banke, bivši bajker i bivši navijač koji je raspoložen za svaku vrstu rušenja) i Beba (slobodoumna mlada majka koja se izdržava prodajući hot-dog i voli da raskrinkava budalaštine). Potaknuto jednom peticijom, koju je potpisalo više desetina hiljada ljudi, njih četvoro se okupilo preko Fejsbuka i uputilo kolima u Beljinu kod Barajeva da potvrdi pisanje opskurnih portala i tabloida da se u tom selu nalazi HAARP antena, navodno klimatsko oružje Amerikanaca i NATO koje je, prema teoretičarima zavere, prizvalo velike kiše i izazvalo poplave u Srbiji. 

U svojoj apsurdističkoj potrazi, članovi male ekspedicije zapravo beže od svojih sivih života u kojima nemaju dovoljno snage i hrabrosti da se suprotstave realnim nepravdama. Oni pojma nemaju kako mitska mašina izgleda, gde se tačno nalazi i kako stvarno deluje, a na putovanju od svega 50 kilometara se više puta neplanirano zaustavljaju, pa će pridruženi saputnici, međusobni odnosi putnika i tinjajući problemi iz njihovih prošlosti temeljno izmeniti prirodu jednog u suštini eskapističko-amatersko-rekreativnog poduhvata i pretvoriti ga u dramu.  

Roman ima 260 strana, ispripovedan je kroz ukrštene vizure četvoro protagonista - Robert Silverberg mi je omiljeni pisac - a za one koji vole filmske reference, Poplavljeni um bi se mogao opisati kao sudar tri filma: Ko to tamo peva, U čeljustima ludila i Anđelovo srce.

Za više detalja o cenama i načinu prodaje, i za odlomak iz romana, pogledajte OVDE.  

Zvanična vest Lagune/knjižare Delfi je OVDE.

Tanjugova vest je OVDE.

Najava sajta Art-Anima je OVDE.

  

Roman POPLAVLJENI UM dobio izdavača - beogradsku Lagunu

Sa zadovoljstvom mogu da saopštim da će moj roman-prvenac POPLAVLJENI UM biti objavljen, i to preko izdavačke kuće Laguna. 

POPLAVLJENI UM je u osnovi roud-roman inspirisan dešavanjima koja su usledila nakon velikih poplava u Srbiji u maju 2014. godine, a to su ekspedicije samoorganizovanih građana do mesta Beljina kod Barajeva.

Cilj tih ekspedicija, podstaknutih internet-peticijama i okupljenih preko društvenih mreža, bilo je uništenje antenskog sistema HAARP, koji je, prema senzacionalističkim tvrdnjama raznih portala i tabloida, prouzrokovao poplave. 

U vreme poplava još sam bio novinar, pa sam se zainteresovao za ovaj fenomen i sa grupom saradnika otišao do sela Beljina, koje je iako samo pedesetak kilometara udaljeno od Beograda među domaćim konspirolozima bilo označeno kao mesto sa kojeg dejstvuje navodno klimatološko oružje. 

Na temelju onog što sam video na licu mesta i razgovora sa žiteljima Beljine počela je da se rađa moja novela HAARP I DRUGE PRIČE, objavljena 2014. godine u sklopu zbirke "HAARP i druge priče o teorijama zavere" (IP Paladin) koju je priredio Goran Skrobonja, sa pričama tridesetak pisaca i spisateljica na temu teorija zavere.

Roman POPLAVLJENI UM nastao je na temeljima ove novele kao njen mračni rimejk, a o svim detaljima u vezi sa njegovim objavljivanjem javnost će biti blagovremeno
obaveštavana.  

Scene iz filma POZDRAV IZ BEOGRADA kao spot za pesmu "Komšija" grupe Grupa kao takva

U vrele letnje dane pre sedam godina, Marko Backović snimoo je sa mnom u glavnoj ulozi kratki igrani film POZDRAV IZ BEOGRADA. Igrao sam bezimenog čoveka koji se pritisnut jadom, gorčinom i unutrašnjom prazninom pretvorio u serijskog ubicu, i to prvog beogradskog serijskog ubicu... ali sa problemom kopirajta. POZDRAV IZ BEOGRADA je bio prikazivan na raznim festivalima, a ove godine je dobio novi život, jer su scene iz njega iskorišćene za spot pesme Komšija beogradskog benda Grupa kao takva. Radivoje Rašković, koji je mog lika majstorski zadavio u filmu, član je ove grupe.

Evo spota.

Radivoje Rašković, režiser filma Marko Backović i ja poziramo u pauzi snimanja.

Plakat za film:

A na ovom linku možete pogledati ORIGINALNI FILM.

Predstavljanje monografije IZGUBLJENI SVETOVI SRPSKOG FILMA FANTASTIKE na festivalu Hrizantema u Subotici, 30. oktobra

Obaveštavam javno mnjenje da ću od petka 28. oktobra do nedelje 30. oktobra boraviti u Subotici, na festivalu horor i fantastičnih filmova Hrizantema. Povod mog gostovanja na ovoj manifestaciji je predstavljanje dvojezične monografije Izgubljeni svetovi srpskog filma fatastike koju sam napisao sa Draganom Jovićevićem, a koju je prošle godine objavio Filmski centar Srbije. Promocija knjige je zakazana za nedelju 30. oktobar u Art bioskopu Lifka, i počeće u 19 sati. Gost Hrizanteme je i majstor specijalnih efekata Miroslav Lakobrija - poznat po radu na filmovima Život i smrt porno bande, Srpski film, TT Sindrom, Zona mrtvih, Mamula, i sa mnom suosnivač Festivala srpskog filma fantastike (FSFF). Lakobrija će dan ranije (subota, 19 sati) prezentovati svoje umeće sa maskama i efektima u Filmskom klubu Orijent.  

 

Prikaz tematske zbirke HAARP I DRUGE PRIČE O TEORIJAMA ZAVERE (Paladin, 2014) i moje istoimene novele na sajtu Onlinečitaonica

Goran Skrobonja je u poslednjih sedam godina preko svoje izdavačke kuće Paladin objavio šest tematskih zbirki sa originalnim pričama, naručenim za tu priliku od žanrovskih ali i mejnstrim pisaca. Moje priče su učestvovale u tri takve zbirke, uključujući poslednju, HAARP I DRUGE PRIČE O TEORIJAMA ZAVERE, koja se pojavila 2014. godine. Ta priča je zapravo novela (85 strana!), daleko je najduža u zbirci i nosi isti naziv kao ona. Iako je tema zbirke veoma aktuelna i sada, kao i onda kad se pojavila, zbog poplava u Srbiji koje su bile okidač nekoliko veoma rasprostranjenih teorija zavere (uključujući onu o HAARP-u u Beljini kao tobožnjem izazivaču katastrofe iz maja 2014), ovo vredno i obimno izdanje dobilo je u prethodne dve godine samo dva prikaza, i to na blogovima iz krugova žanrovske proze (blogovi The Cult of Ghoul i Svet Agarte). Pre nedelju dana pojavio se treći prikaz - kao grom iz vedra neba - na sajtu Onlinecitaonica, koji je orijentisan na šire polje književnosti. (veb stranica: https://onlinecitaonica.wordpress.com/2016/10/15/haarp-i-druge-price-o-teorijama-zavere-priredio-goran-skrobonja/). Najviše prostora u prikazu dobila je moja novela HAARP i druge priče. U jednom trenutku, kritičar je za nju pomenuo izraz "roman", što nije daleko od istine. Neko procenjuje da li je nešto roman po broju strana a neko procenjuje po tome koliko je radnja kompleksna. Istina je da sam ja, dok sam pisao HAARP i druge priče u glavi zaista imao roman, i to po oba kriterijuma, ali nisam mogao uredniku da predam 150 šlajfni teksta za izdanje koje je ipak - zbirka priča i u kojoj učestvuje tridesetak autora. Zato sam svoje ambicije morao da svedem na ono što se nalazi u noveli, na 85 šlajfni (80 strana fizički). U međuvremenu sam ovaj tekst proširio u roman, čiji je radni naziv VREME KIŠA I ZAVERA. Nadam se da ću uskoro moći da saopštim ime izdavača...

Pripovetka GODINE U MAGLI u zbirci NOVA SRPSKA PRIPOVETKA

Naslovna priča iz moje zbirke Godine u magli (201o) našla se u upravo objavljenoj, luksuznoj antologiji "Nova srpska pripovetka", koju je priredio Goran Skrobonja a objavila njegova izdavačka kuća Paladin. Ova obimna zbirka sa 34 ostvarenja zapravo je kompilacija izabranih priča koje je Goran objavio u svojih pet tematskih zbirki: "Beli šum - antologija priča o televiziji" (2008), "Istinite laži - priče o urbanim legendama" (2009), "Apokalipsa: juče, danas, sutra - priče o smaku sveta" (2011), "U znaku vampira" (2012) i "U znaku vampirice" (2012). Moje Godine u magli napisane su originalno za "Istinite laži" i postale su završna kockica u formiranju moje sopstvene zbirke. Konačno je imala dovoljno strana i objedinjujuću priču.
 

Nažalost, Godine u magli - koje smatram mojom najboljim proznim delom - bile su istovremeno moja poslednja napisana i objavljena priča pre no što mi se, osam dana pošto sam Goranu Skrobonji predao rukopis, rodila kćer. U sledećih pet godina moja glavna uloga bila je roditeljska. Pored toga bavio sam se preživljavanjem, agencijskim, istraživačkim i rok novinarstvom, uspeo sam iz sebe; u napadu ludila, da iscedim jedan dugačak esej (skoro pa knjigu) o grupi The Stranglers koji je 2012. objavljen na Popboksu (Pad i uspon Gildfordskih davitelja 1990-2012), a u poslednje dve godine sam se, uz novinarstvo, posvetio prevođenju. Vrlo uskoro ćete (verovatno na leto) čitati moje prevode porodične sage Lesli Loko Jedno tajno leto (2010) i prvi deo postapokaliptičnog klasika Roberta Makamona Labudova pesma (1987). A pisanje? Bio sam prinuđen da okačio kopačke o klin, i tek ponekad sam, u ludoj strci porodičnog i poslovnog života, uspevao ponešto da zapišem, ali ne i da se posvetim tome kako bih voleo. Ali pauzi je došao kraj. U septembru bi trebalo da čitate moju novu priču, a posle toga još neke stvari. Dotle, tu je zbirka "Nova srpska pripovetka" kao odličan podstrek za povratak. I društvo u njoj je prvorazredno, što ćete videti po sadržaju, koji ću, kao ljubitelj dobrih kompilacija, izložiti po godinama objavljivanja i pripadnosti originalnim zbirkama iz kojih priče potiču.

BELI ŠUM (2008)

- Druga strana ponoći (Dejan Stojiljković)
- Bajka (Nenad Kecmanović)
- U tehnikoloru, večno mlad (Oto Oltvanji)
- Hronovizija (Adrijan Sarajlija)
- Moj drug bog ili 5364 (Djordje Pisarev)
- Poslednja pobeda Kira Velikog (Milivoj Anđelković)

ISTINITE LAŽI (2009)

- Noćna kretanja (Zoran Ćirić)
- Dok ne dodju šejtani (Darko Tuševljaković)
- Gospodin Pepermint (Marko Pišev)
- Mara (Spomenka Stefanović Pululu)
- Ajde dobro, svakom se to desi ponekad... (Petar Petrović)
- Godine u magli (Jovan Ristić)
 
APOKALIPSA: JUČE DANAS SUTRA (2011)

- Vek (Aleksandar Gatalica)
- Dodiri (Pavle Zelić)
- Direrova poseta (Neda Mandić-Spasojević)

U ZNAKU VAMPIRA (2012)

- Vidosava (Miomir Petrović)
- Projekt: Sunce ili Anka, ubica vampira (Goran Skrobonja)
- Vampirdžija (Vasa Pavković)
- Pravimo se da sve znamo o ljubavi (Ivan Nešić)
- Tajna crvenog zamka (Vule Žurić)
- Kameno saće (Ilija Bakić)
- Vampirijada (Boban Knežević)
- Noćenje (Dejan Ognjanović)
- Crna zvezda (Đorđe Bajić)
- Glad (Zoran Pešić Sigma)
- Golem (Srđan Srdić)
- Februar (Aleksandar Bjelogrlić)

U ZNAKU VAMIRICE (2012)

- Da, ljubav nestaje (Jelena Lengold)
- Topčiderski rubin (Laura Barna)
- S one strane vremena i varke (Verica Vinsent Kol)
- Opušak iz Fridine urne (Mirjana Marinšek Nikolić)
- Ko ti gleda profil (Mirjana Đurđević)
- Izvin'te, šta je sa mojom kiflom? (Branka Selaković)
- Cigarete (Mina Todorović)

Godine u magli se vraćaju u život

Posle više od godinu i po dana tišine, odlučio sam da je bilo dosta skupljanja prašine. Jedan od razloga je smrt uglednih srpskih sajtova za popularnu kulturu i rokenrol sa kojima sam sarađivao - Popboks se u avgustu 2013. pretvorio u zapečaćeni brod koji pluta po informatičkom okeanu, a sajt Jelen Top 10 je u januaru podelio sudbinu istoimene TV emisije. Pošto više nemam adekvatan, profesionalni prostor da na srpskom jeziku objavljujem članke kakve sam radio za ova dva sajta, a i dalje imam nameru da pišem takve stvari, nema mi druge nego da se vratim blogovanju. Rokenrol umire? Hoće, ako se ne radi. Hoće ako se pomirimo sa sudbinom. Blog Godine u magli je ispunio svoju primarnu funkciju, a to je promocija moje zbirke priča, a sada se vraća kao moj prostor za tekstove, kako nove, tako i stare koji zavređuju ponovno objavljivanje u sajberprostoru. U međuvremenu, počeo sam profesionalnu saradnju sa novoosnovanim američkim sajtom za popularnu kulturu Culture Pocket (Njujork), pa će Godine u magli pored ostalog biti prostor na kojem će tekstovi namenjeni tom sajtu moći da se čitaju na srpskom. Toliko za sada. Ovo je samo najava aktivnosti koje počinju sledećih dana. Čitamo se...

Jovan 
.

Promocija romana Adrijana Sarajlije OGLEDALO ZA VAMPIRA, Jovan čita odlomke

Roman prvenac Adrijana Sarajlije OGLEDALO ZA VAMPIRA biće predstavljen u četvrtak 12. aprila, u beogradskoj knjižari Beopolis, s početkom u 19 sati. O knjizi će govoriti Slobodan Škerović a odlomke čitati Jovan Ristić.

OGLEDALO ZA VAMPIRA je priča o nadobudnom brazilskom profesoru Eduardu Lasneru, mizoginom bogalju koji živi pod staklenim zvonom sveta svojih strasti. Opsesivna želja da se osveti svojim učenicama odvešće ga, međutim, na brzake jedne divlje, brutalne i fantazmagorične odiseje po svetu stvarnosti. Dok ga nepredviđene okolnosti i posledice njegovih postupaka budu bacale na najsurovija iskušenja - telesna, duhovna, mentalna - Eduardo će proći kroz transformaciju koja će mu doneti priželjkivane moći... ali i izmeniti njegovu ličnost.

Adrijan Sarajlija je autor zapažene zbirke priča MANUFAKTURA G (2011) u kojoj se pokazao kao prvoklasan SF vizionar i osoben stilista, vičan smelim pripovedačkim eksperimentima a nesklon pasiranju objašnjenja i emocija za lenje čitaoce.

POZDRAV IZ BEOGRADA na YouTube

Bioskop Extratorrent je zatajio posle samo nekoliko dana, ali je zato film POZDRAV IZ BEOGRADA dospeo u mnogo komforniji YouTube bioskop. Kako nam kažu nadležni, distribucija će ovog puta da traje koliko god bude trebalo. 

Kompletni podaci o filmu:


Režija:
Marko BACKOVIĆ
Scenario:
Marko BACKOVIĆ
Produkcija:
Marko BACKOVIĆ
Izvršna produkcija:
Talking Wolf
Montaža:
Marko BACKOVIĆ
Asistent montaže:
Rajko RISTANOVIĆ
Kamera:
Relja ILIĆ
Originalna muzika:
Nikola VUKOVIĆ

Obrada zvuka:
Nikola VUKOVIĆ
Kolor korekcija:
Rajko RISTANOVIĆ

Uloge tumače:
Jovan RISTIĆ
Ivana PRODANOVIĆ
Radivoje RAŠKOVIĆ
Dejan ČANČAREVIĆ*
Proizvodnja:
PANZOVA PICTURES (2011-2012)
Vreme trajanja:
10 minuta




Ovde su linkovi ka verziji koja je potpuno widescreen, a priloženi su titlovi na engleskom, francuskom, španskom i poljskom.
 
    http://www.mediafire.com/?y6nmeckch8oj02i
    http://www.mediafire.com/?gp177v4gu8f7u88
    http://www.mediafire.com/?2uout4hl7h10ohp
    http://www.mediafire.com/?lx4dtyy43605rka
    http://www.mediafire.com/?psh6xwbre72xo00
    http://www.mediafire.com/?qe2pwi4fchl0ta5
    http://www.mediafire.com/?9l8j5ks6gc55yg3
    http://www.mediafire.com/?3j8y2ov30v1zosp

FEJSBUK GRUPA POSVEĆENA FILMU: https://www.facebook.com/photo.php?fbid=3483927257338&set=o.322036267843896&type=3&theater

POZDRAV IZ BEOGRADA - premijera filma na torrentima!

Umesto samo sa očekivanim trejlerom, Marko Backović je odlučio da nas, za Dan zaljubljenih, počasti celim svojim filmom POZDRAV IZ BEOGRADA. 
Uloge tumače: Jovan Ristić, Ivana Prodanović i Radivoje Rašković.
Premijera je u bioskopu Extratorrent, predstava je čim skinete 2GB filma. 
Titlovi su na engleskom, francuskom i poljskom.
Film traje 10 minuta. Snimljen je na leto 2011, postprodukcijski je uobličen u decembru 2011. 
Nijedna životinja nije povređena tokom snimanja ovog filma, a kamo li korišćena.

LINK KA BIOSKOPU:
http://extratorrent.com/torrent/2615841/

Odlomak iz knjige "Tuđin 3: Jedan nezasluženi košmar" u veb magazinu FRENZY SPARK

Odlomak iz još neobjavljenog, proširenog izdanja Jovanove knjige "Tuđin 3: Jedan nezasluženi košmar", koji je prošlog meseca imao premijeru na ovom blogu, republikovan je u veb magazinu za popularnu kulturu Frenzy Spark. U istom, šestom broju Frenzy Sparka, filmski kritičar Miloš Cvetković priredio je opširni prikaz novog filma Dejvida Finčera (David Fincher) Muškarci koji mrze žene/The Girl With The Dragon Tattoo (2011), pa Finčerovi ljubitelji imaju jedinstvenu priliku da ga, u Jovanovom tekstu, vide na početku karijere, kao razočaranog entuzijastu koji se sudario sa holivudskom mašinerijom pokušavajući da jednom unapred obogaljenom nastavku (Alien 3/Tuđin 3) udari autorski pečat, i potom da tog istog Finčera, u Miloševom tekstu, vide 20 godina kasnije kao proslavljenog filmskog vuka (Sedam, Borilački klub) koji može da bira projekte a koji se zakačio za prvi roman Stiga Larsona (Stieg) iz trilogije Milenijum koji je u Švedskoj već dobio svetski poznatu ekranizaciju. Finčer se tako ponovo našao u poziciji da se na ovaj ili onaj način nadovezuje na delo u koja su već utkana očekivanja najšire publike. Kao što je 1992. godine ključno pitanje bilo šta Finčer u Tuđinu 3 može da ponudi novo i može li da iskoči iz formule a da pri tom ne otuđi fanovsku bazu (njegov odgovor je bio radikalan i dan danas izaziva kontroverze), tako je ove godine ključno pitanje kakvo iščitavanje Larsonovog uber-popularnog romana može da ponudi Finčer nakon cenjene švedske filmske interpretacije (2009) u režiji Nilsa Ardena Opleva (Neils) a da to pri tom ne bude standardni američki rimejk nečeg popularnog što je snimljeno van angloameričkog govornog područja.

Naslovna strana FRENZY SPARK (prelistajte ceo broj):

Open publication - Free publishing

LINK ka prvoj strani Jovanovog teksta

LINK ka prvoj strani Miloševog teksta

Inače, Miloš i Jovan su svojevremeno zajedno pravili filmske tribine, a možda najbolja njihova kolaboracija bilo je predavanje o serijalu Petak 13-ti praćeno urnebesnim kvizom koje je pre nekoliko godina održano u prostorijama društva ljubitelja fantastike Lazar Komarčić. Iza ovog predavanja ostale su beleške na osnovu kojeg je ono pripremano. Dobra je vest da su te beleške dobrim delom pretočene u tekst, i da su i Jovan i Miloš zainteresovani za njegovo objavljivanje - uz odgovarajuće dopune, razume se, pošto se u međuvremenu pojavio rimejk koji svakako treba ugraditi u analizu ovog izuzetno popularnog filmskog serijala poznatog ne samo po ubici Džejsonu koji kažnjava tinejdžere za njihov seksualni razvrat delujući ponekad i preventivno (!) već i po tome što nije izrodio nijedan film koji se može nazvati "dobrim" na opšteprihvaćen način...


Sledeći Petak 13-ti (datum, ne novi nastavak) je u aprilu, pa eto idealne prilike da se tekst objavi, ili barem upriliči novo predavanje.

Prikaz "Godina u magli" u magazinu NOVINE BEOGRADSKO ČITALIŠTA

U najnovijem broju Novina beogradskog čitališta (46-49) pojavio se kratki osvrt na Jovanovu zbirku priča "Godine u magli", koji je napravio Dušan Cicvara. Tekst objavljen na 21. strani glasi:

Pred čitaocima je prva zbirka pripovedaka novinara agencije Beta, filmskog kritičara i jednog od osnivača Festivala srpskog filma fantastike Jovana Ristića, Godine u magli. Pre ove knjige, Jovan Ristić je objavio studiju Tuđin 3 - Jedan nezasluženi košmar, koja na hirurški precizan način razobličava jedan od najvećih kinematografskih mitova svih vremena - problematično nastajanje trećeg filma iz serijala Osmi putnik koji je kao debitant režirao Dejvid Finčer.

Ova knjiga je objavljena u okviru biblioteke "Tragači" koju uređuje Zoran Ćirić, sastavljena je od jedanaest pripovedaka i tri pesme koje predstavljaju vezivno tkivo ovog u žanrovskom smislu raznovrsnog proznog ostvarenja. Pesme koje se nalaze u ovoj knjizi ("Najezda" je posvećena zombijima, "Tramvajski valcer" i "Na plaži") nisu samo obični interludijumi među Ristićevim proznim tvorevinama, već predstavljaju funkcionalnu potporu stvaranja oporog splina jedne uzbudljivo dočarane mračne atmosfere na beogradskim ulicama, koja svedoči o turobnim sudbinama njegovih žitelja. 

Pored naslovne pripovetke "Godine u magli" treba obratiti pažnju i na priče "Muškarac sa greškom", "Barbara i prijatelji", "Kad rebra postanu kavez" i "Pod reflektorima". 

Prikazan POZDRAV IZ BEOGRADA, prve fotke iz filma

Ivana Prodanović i Jovan Ristić
u filmu POZDRAV IZ BEOGRADA

Kao što smo već ranije izvestili, film POZDRAV IZ BEOGRADA Marka Backovića, sa Jovanom Ristićem, Ivanom Prodanović i Radivojem Raškovićem u glavnim ulogama, premijerno je prikazan u nedelju uveče na festivalu In Trash u Pančevu. Kao što je najavljeno, ovaj desetominutni triler išao je u revijalnom programu, na zatvaranju petog izdanja ovog zanimljivog i dobro posećenog festivala koji podstiče razvoj amaterskog filma u formi minijature.

Marko Backović je u takmičarskom programu osvojio drugu nagradu i nagradu publike za film SINE, ŠTA TO RADIŠ, koji je, za razliku od vrlo ozbiljnog i mračnog POZDRAVA IZ BEOGRADA, urnebesni treš.

Radivoje Rašković u filmu POZDRAV IZ BEOGRADA

POZDRAV IZ BEOGRADA je iznenadio publiku koja je očekivala još jednu suludu slapstik komediju iz Backove kuhinje (setite se remek zlodela DEVOJAČKI BUNAR i MARTI MISTERIJA).

Koliko je Jovan bio upečatljiv u ulozi ubice govori činjenica da su članovi muzičke grupe EPP - koja je nastupala u intermecima filmskog programa In Trash - zamolili Jovana da pri zajedničkom povratku taksijem za Beograd sedi na prednjem sedištu, "jer su gledali film."

Premijera filma POZDRAV IZ BEOGRADA 18. decembra u Pančevu

Kratki film Marka Backovića, psiho-triler POZDRAV IZ BEOGRADA sa Jovanom Ristićem u glavnoj ulozi premijerno će biti prikazan 18. decembra u Pančevu - u sklopu festivala In Trash. Mesto održavanja manifestacije, koja počinje sutra, jeste studentski dom u ovom gradu, a organizator je Dom omladine Pančevo.

Povodom završetka postprodukcije POZDRAVA IZ BEOGRADA - u kojem, da podsetimo, pored Jovana igraju Radivoje Rašković i Ivana Prodanović - blog Godine u magli je napravio kratki intervju sa Markom Backovićem, režiserom i scenaristom ovog filma.

Jovanu je, takođe, ovo prva glavna uloga posle epizode u ŠIŠANJU Stevana Filipovića (2010), vampirskog kamea u kratkometražnom filmu THE LAST DROP Miroslava Lakobrije (2011)  i zombi-kamea u ZONI MRTVIH Milana Konjevića i Milana Todorovića (2009).

*  *  *  *  *

Koliko te je koštao ovaj petnaestominutni blokbaster?

- Više me je koštao vremena i živaca nego što sam potrošio novca.

Do sada si snimao komedije. Kako si se odlučio da snimiš nešto ozbiljnije, i to film sa serijskim ubicom u Beogradu?

- Ovaj scenario sam napisao pre nekoliko godina i čekao sam pravi trenutak da naučim neke stvari oko snimanja kako bi film izgledao što bolje. A nakon zajebantskih filmova Devojački bunar, Kukuruz, Između smrti i jave, Prvi maj: Devojački bunar 2, došlo je do zasićenja, odnosno nije bilo materijala da se snimi treći deo Bunara koji bi bio bolji od prethodna dva, što ne znači da ga nećemo snimiti kada se rodi prava ideja.

Plakat za film POZDRAV IZ BEOGRADA

Postprodukcija kratkog filma Pozdrav iz Beograda Marka Backovića u kojem glavnu ulogu igra Jovan Ristić dosta je odmakla.

Montaža je završena, a ostaju da se dovrše muzika, zvuk i još neke sitnice. 

U međuvremenu, film je dobio zvanični plakat koji je osmislio Stevan Aleksić. 

Da podsetimo: snimanje ovog psiho-noara je završeno 22. avgusta, a njegova premijera se očekuje tokom jeseni.

Pored Jovana, u Pozdravu iz Beograda igraju Radivoje Rašković i Ivana Prodanović, a kamerman je Relja Ilić.

Scenario je napisao Marko Backović, koji je film režirao i montirao.

Backović, rodom iz Pančeva, autor je filmova Kukuruz (2007), Devojački bunar (2008), Marti Misterija: Između smrti i Jave (2010) i Prvi maj - Devojački bunar 2 (2010).

Novi termin Festivala srpskog filma fantastike + Poziv za volontere

Festival srpskog filma fantastike je iz organizacionih i tehničkih razloga pomeren za dve sedmice, te je novi termin njegovog održavanja 13. do 16. oktobar. Iz istog razloga, pomeren je i krajnji rok do kojeg se može poslati rad na konkurs za NLO svedočanstvo - to je sada 1. oktobar. Mesta održavanja manifestacije su ista: Dom omladine Beograda i Muzej jugoslovenske kinoteke. U međuvremenu, selektovani su filmovi koji će ući u konkurenciju za festivalsku nagradu, a raspisan je i konkurs za volontere, čiji tekst prilažemo u celosti:

POZIV ZA VOLONTERE!

Budi deo Festivala srpskog filma fantastike!

Da li imas slobodnog vremena i dobre volje?

Ako je tvoj odgovor na ovo pitanje potvrdan, vec si na dobrom putu da zakoracis u fantastican film... mada imamo nekoliko malih prohteva...

... Neophodno je da govoris engleski jezik i da si stariji od 18 godina.

Obradovalo bi nas da imas neka znanja o filmskoj umetnosti, ali je sasvim dovoljno da obozavas film.

Vazno je da si otvoren i spreman za nova poznanstva i da sa drugima zelis da razmenis svoj entuzijazam i dobru volju.

Posalji nam kratku biografiju, fotografiju, motivaciono pismo i kontakt informacije na festivalsrpskefantastike@googlegroups.com (Subject: Volontiranje na FSFF) do 4. oktobra u podne.

Sta ti nudimo?

Nova prijateljstva, neprocenjivo iskustvo i druzenje!

Mozes i da nas pozoves na telefon 064 139 00 29

Ne propustaj dobre prilike budi volonter Festivala srpskog filma fantastike!

Prosledi ovaj poziv svojim prijateljima za koje mislis da bi bili zainteresovani.

Jovan gost Festivala fantastike Zaječar

Jovan Ristić će u petak 23. septembra biti gost Festivala fantastike Zaječar na kojem će govoriti o svom dugogodišnjem radu na domaćoj fantastičkoj sceni, i pored ostalog će predstaviti svoju knjigu Godine u magli (NKC, 2010).

Na festivalu će istog dana gostovati Miroslav Lakobrija - sa Jovanom suosnivač Festivala srpskog filma fantastike - pa će to biti prilika za dugoočekivano predstavljanje ove manifestacije u Zaječaru.

Pored Jovana i Miroslava, kao gost je najavljen Goran Skrobonja, vlasnik izdavačke kuće Paladin i autor romana Čovek koji je ubio Teslu kome će do kraja oktobra, to jest do Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, biti reizdat roman prvenac – Nakot.

Drugog dana Festivala fantastike Zaječar, 24. septembra posetioci će moći da prisustvuju Šok koridoru uživo, a Akasha i Nenad Bekvalac će puštati muziku u gostujućem izdanju Pure Gothic Night.

UPDATE 1: Prvog festivalskog dana, gost će biti i Žarko Milićević, predsednik društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić". 

UPDATE 2: Drugog festivalskog dana, Miroslav Lakobrija će organizovati svoju FX radionicu, a za posetioce biće priređena zombi-šetnja (Zombie Walk).

Završeno snimanje filma POZDRAV IZ BEOGRADA

Snimanje kratkog psiho-trilera sa primesama noara Pozdrav iz Beograda u režiji Marka Backovića (vidi pod Devojački bunar, Marti Misterija: Između smrti i Jave, Prvi maj: Devojački bunar 2), sa Jovanom Ristićem u glavnoj ulozi, završen je u ponedeljak uveče.

Najveći deo posla završen je u stvari još pre mesec dana, ali su loše vreme i odmori odložili dosnimavanje nekoliko vezujućih scena, koje su sada napravljene u tramvaju na Starom savskom mostu, kao i na Dorćolu.

Marko je planirao da se dorćolske scene naprave u blizini Bitef teatra, ali su one na kraju - u naletu inspiracije koja je zaposela autora tokom vožnje kolima - snimljene u Dunavskoj ulici i na pešačkom mostu preko njega, svojevremeno korišćenom u filmu Šejtanov ratnik Stevana Filipovića.

Ekipa se ludo zabavljala, a Backovićevo zadovoljstvo snimljenim materijalom može se videti iz priloženih fotografija koje je na tramvajskoj stanici iza hotela Hajat načinila Branislava Pokuševski Kumalakanta.

Da podsetimo iz prethodne vesti: Pozdrav iz Beograda je Backovićevo nastojanje da napravi ozbiljniji film, koji će odudarati od njegovih prethodnih radova - suludih treš slapstik komedija, koje su uglavnom omaž Bonelijevim stripovima (Marti Misterija, Zagor, Dilan Dog, Nik Rajder) i kultnim američkim filmovima kao što su Oslobađanje (Deliverance), Teksaški masakr motornom testerom, Predator, i serijal Indijana Džons.

Pored Jovana Ristića, u Pozdravu iz Beograda igraju Radivoje Rašković i Ivana Prodanović, a kamerman je Relja Ilić. Scenario je napisao Marko Backović, koji će film režirati i montirati. Premijeru valja očekivati najesen.

Srpski pisci na Festivalu fantastične književnosti u Pazinu i Opatiji

Na desetom Festivalu fantastične književnosti u Pazinu - koji će biti održan 12. i 13. avgusta u Pazinu i Opatiji - svoje knjige, stripove i druga izdanja predstaviće autori i urednici iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, kao i Srbije.

Pored Jovana Ristića, koji promoviše svoje "Godine u magli" (NKC, 2010), gosti iz Srbije su Adrijan Sarajlija - autor odlične zbirke priča "Manufaktura G" (Tardis, 2010), Goran Skrobonja kao priređivač zbornika "Apokalipsa: juče, danas, sutra - priče o smaku sveta" (Paladin, 2011), kao i Pavle Zelić i Dragana Stojiljković kao članovi tima koji je napravio strip "Družina Dardaneli" (System Comics, 2011).

Kako je saopštio organizator Festivala, novinar Davor Šišović, knjige će biti predstavljene grupno u petak 12. avgusta u pazinskom Kaštelu, počev od 20 sati, a svaki učesnik dobiće desetak minuta za predstavljanje. Spisak učesnika je sledeći:

Natalija Grgorinić & Ognjen Rađen – zbirka priča "Poljubac žene-vješalice"
Mirko Grdinić – istrakonska zbirka "Deseti krug"
Mihaela Marija Perković – sferakonska zbirka "Lakuna"
Adrijan Sarajlija – zbirka priča "Manufaktura G"
Jovan Ristić – zbirka priča "Godine u magli"
Denis Peričić – roman "Netopir i črni ljudi"
Adnadin Jašarević – zbirka priča "Posljednja bosanska kraljica"
Zoran Krušvar – zbirka priča "Laboratorij fantastike 2"
Goran Skrobonja – zbirka priča "Apokalipsa juče, danas, sutra"
Adnadin Jašarević – roman "Društvo tragača"
Branko Lučić – roman "Čovjek koji je pao na zemlju"
Saša Šebelić – roman"«Medulinvazija"
Aleksandar Žiljak – zbirka priča "Božja vučica"
Danijel Bogdanović – zbirka priča "Najveća igra u svemiru i šire" (u pripremi)
Pavle Zelić & Dragana Stojiljković – strip "Družina Dardaneli" 

Moderator književne večeri je Davor Šišović.

Dan kasnije, u subotu 13. avgusta u Opatiji biće predstavljena zbirka "Turističke priče" koju je priredio Festival fantastične književnosti.
Na književnoj večeri, koja će biti održana u Vili Angiolina počev od 21 sat, učestvovaće sledeći autori priča: Pavle Zelić, Zoran Krušvar, Jasmina Blažić, Goran Skrobonja, Ivana Delač, Adrijan Sarajlija, Andrina Pušić, Ernie Gigante Dešković, Aleksandar Žiljak, Andrej Podobnik, Branko Lučić, Manja Šegrt, Luka Mataković i David Kelečić.
Moderator će i ovoga puta biti Davor Šišović.



Spisak priča u zbirci:

Pavle Zelić - "Bad Hoelle"
Zoran Krušvar - "Hotel 'Piccolo paradiso'"
Danilo Brozović - "Vremenski turisti"
Jasmina Blažić - "Zvijezda resorta"
Goran Skrobonja - "Prekrasna kada svane zora"
Ivana Delač - "Seoba naroda"
Adrijan Sarajlija - "Zrno"
Andrina Pušić - "Otok ispunjenih želja"
Ernie Gigante Dešković - "I'll be back in Opatija"
Oto Oltvanji - "Oči boje biske"
Aleksandar Žiljak - "Lesija, u daljini Heraklovi stupovi"
Vladimira Becić - "Duh po narudžbi"
Andrej Podobnik - "Bezgrješna pogreška"
Branko Lučić - "Dobri duh plesačice iz Ville Amalia"
Manja Šegrt - "Horor za vampira"
Luka Mataković - "Skup odnosa i pojava"
David Kelečić - "Plodovi zemlje i boga"
Milena Benini - "Noćna smjena"

Odloženi E-tvrđava i Trash fest: GODINE U MAGLI i Festival srpskog filma fantastike u Nišu tek za dve sedmice

Kiše nad Niškom tvrđavom

Od organizatora Trash festa stižu nevesele, ali ne obavezno i loše vesti.

Manifestacija E-tvrđava, u sklopu koje se održava ovogodišnji Trash fest - a u njegovoj organizaciji promocija knjige Jovan Ristića Godine u magli, kao i projekcije filmova sa Festivala srpskog filma fantastike - odlaže se za dve sedmice. 

Dakle, vidimo se u rovovima Niške tvrđave NE ovog vikenda već za 14 dana - od 19. do 21. avgusta.