(DON'T FEAR) THE REAPER - prepev klasika Blue Oyster Culta

Bitka protiv koronavirusa me je, kao i sve vas, zatvorila u kuću, pa sam se, da očuvam zdrav duh, posvetio prevođenju rok stihova za koje smatram da su vredni proučavanja mimo njihove muzičke pratnje. Za početak, evo bisera natprirodne romantike (Don't Fear) The Reaper u izvođenju Blue Oyster Culta, kojeg je gitarista benda Donald "Buck Dharma" Roeser napisao da bi se oslobodio straha od umiranja. Iako je Roeser insistirao na tome da se stihovi bave večitom ljubavlju, koja ne priznaje fizički kraj čovekovog postojanja, smrt je ovde predstavljena kao zavodnik, pa su Blue Oyster Cult optuživani da "zastupaju samoubistvo". Ove besmislene tvrdnje su vremenom nestale, (Don't Fear) The Reaper je postala rok evergrin, i slovi za najbolju pesmu koju The Byrds nisu snimili. Pojavljuje se u filmskim horor klasicima Noć veštica (Džon Karpenter, 1978), Vrisak (Ves Krejven, 1996) i u TV seriji Uporište (Mik Geris, 1994) po istoimenom romanu Stivena Kinga, a bila je i predmet čuvenog skeča "More Cowbell" (2000) u emisiji Saturday Night Live!

NE BOJ SE KOSAČA

Izvode: Blue Oyster Cult

Napisao: Donald Roeser

Album: Agents of Fortune (1976)

Svima nam je vreme došlo,

i svima nam je sada prošlo.

Godišnja se doba Kosača ne plaše,

a ni vetar, ni sunce, ni kiša.

Možemo biti kao svi oni.

Dođi mila,

Kosača ti se ne boj.

Hvataj me za ruku,

i Kosača se ne boj.

Moći ćemo da letimo,

Kosača ti se ne boj.

Ja sam čovek tvoj.

Valentin nam je svima došao,

al' vreme nam je svima prošlo.

Romeo i Julija su

zajedno u večnosti.

(Romeo i Julija)

40.000 muškaraca i žena svakoga dana

...kao Romeo i Julija.
40.000 muškaraca i žena svakoga dana

...redefinišu šta je sreća.

I još 40.000 svakog novog dana...

Možemo biti kao svi oni.

Dođi mila,

Kosača ti se ne boj.

Hvataj me za ruku,

i Kosača se ne boj.

Moći ćemo da letimo,

Kosača ti se ne boj.

Ja sam čovek tvoj.

Ljubav je jedna, od dvoje je potekla.

A njihova su vremena zauvek protekla

Poslednja je noć tugovanju došla,

izdržati više ona jasno nije mogla,

Tad snažan vetar

vratima tresnu

Sveća zatreperi,

i plamen zgasnu.
Zavesa odlete,

i on se pojavi,

i reče joj: "Ne boj se.

Dođi, mila."

I ona nemaše straha,

potrča ka njemu, i zajedno poleteše.

Osvrnuše se za sobom, pa zbogom rekoše,

i ona postade kao svi oni.

Uzevši ga za ruku,

ona postade kao svi oni.

Dođi mila,

Kosača ti se ne boj.