POZDRAV IZ BEOGRADA na YouTube

Bioskop Extratorrent je zatajio posle samo nekoliko dana, ali je zato film POZDRAV IZ BEOGRADA dospeo u mnogo komforniji YouTube bioskop. Kako nam kažu nadležni, distribucija će ovog puta da traje koliko god bude trebalo. 

Kompletni podaci o filmu:


Režija:
Marko BACKOVIĆ
Scenario:
Marko BACKOVIĆ
Produkcija:
Marko BACKOVIĆ
Izvršna produkcija:
Talking Wolf
Montaža:
Marko BACKOVIĆ
Asistent montaže:
Rajko RISTANOVIĆ
Kamera:
Relja ILIĆ
Originalna muzika:
Nikola VUKOVIĆ

Obrada zvuka:
Nikola VUKOVIĆ
Kolor korekcija:
Rajko RISTANOVIĆ

Uloge tumače:
Jovan RISTIĆ
Ivana PRODANOVIĆ
Radivoje RAŠKOVIĆ
Dejan ČANČAREVIĆ*
Proizvodnja:
PANZOVA PICTURES (2011-2012)
Vreme trajanja:
10 minuta




Ovde su linkovi ka verziji koja je potpuno widescreen, a priloženi su titlovi na engleskom, francuskom, španskom i poljskom.
 
    http://www.mediafire.com/?y6nmeckch8oj02i
    http://www.mediafire.com/?gp177v4gu8f7u88
    http://www.mediafire.com/?2uout4hl7h10ohp
    http://www.mediafire.com/?lx4dtyy43605rka
    http://www.mediafire.com/?psh6xwbre72xo00
    http://www.mediafire.com/?qe2pwi4fchl0ta5
    http://www.mediafire.com/?9l8j5ks6gc55yg3
    http://www.mediafire.com/?3j8y2ov30v1zosp

FEJSBUK GRUPA POSVEĆENA FILMU: https://www.facebook.com/photo.php?fbid=3483927257338&set=o.322036267843896&type=3&theater

POZDRAV IZ BEOGRADA - premijera filma na torrentima!

Umesto samo sa očekivanim trejlerom, Marko Backović je odlučio da nas, za Dan zaljubljenih, počasti celim svojim filmom POZDRAV IZ BEOGRADA. 
Uloge tumače: Jovan Ristić, Ivana Prodanović i Radivoje Rašković.
Premijera je u bioskopu Extratorrent, predstava je čim skinete 2GB filma. 
Titlovi su na engleskom, francuskom i poljskom.
Film traje 10 minuta. Snimljen je na leto 2011, postprodukcijski je uobličen u decembru 2011. 
Nijedna životinja nije povređena tokom snimanja ovog filma, a kamo li korišćena.

LINK KA BIOSKOPU:
http://extratorrent.com/torrent/2615841/

Odlomak iz knjige "Tuđin 3: Jedan nezasluženi košmar" u veb magazinu FRENZY SPARK

Odlomak iz još neobjavljenog, proširenog izdanja Jovanove knjige "Tuđin 3: Jedan nezasluženi košmar", koji je prošlog meseca imao premijeru na ovom blogu, republikovan je u veb magazinu za popularnu kulturu Frenzy Spark. U istom, šestom broju Frenzy Sparka, filmski kritičar Miloš Cvetković priredio je opširni prikaz novog filma Dejvida Finčera (David Fincher) Muškarci koji mrze žene/The Girl With The Dragon Tattoo (2011), pa Finčerovi ljubitelji imaju jedinstvenu priliku da ga, u Jovanovom tekstu, vide na početku karijere, kao razočaranog entuzijastu koji se sudario sa holivudskom mašinerijom pokušavajući da jednom unapred obogaljenom nastavku (Alien 3/Tuđin 3) udari autorski pečat, i potom da tog istog Finčera, u Miloševom tekstu, vide 20 godina kasnije kao proslavljenog filmskog vuka (Sedam, Borilački klub) koji može da bira projekte a koji se zakačio za prvi roman Stiga Larsona (Stieg) iz trilogije Milenijum koji je u Švedskoj već dobio svetski poznatu ekranizaciju. Finčer se tako ponovo našao u poziciji da se na ovaj ili onaj način nadovezuje na delo u koja su već utkana očekivanja najšire publike. Kao što je 1992. godine ključno pitanje bilo šta Finčer u Tuđinu 3 može da ponudi novo i može li da iskoči iz formule a da pri tom ne otuđi fanovsku bazu (njegov odgovor je bio radikalan i dan danas izaziva kontroverze), tako je ove godine ključno pitanje kakvo iščitavanje Larsonovog uber-popularnog romana može da ponudi Finčer nakon cenjene švedske filmske interpretacije (2009) u režiji Nilsa Ardena Opleva (Neils) a da to pri tom ne bude standardni američki rimejk nečeg popularnog što je snimljeno van angloameričkog govornog područja.

Naslovna strana FRENZY SPARK (prelistajte ceo broj):

Open publication - Free publishing

LINK ka prvoj strani Jovanovog teksta

LINK ka prvoj strani Miloševog teksta

Inače, Miloš i Jovan su svojevremeno zajedno pravili filmske tribine, a možda najbolja njihova kolaboracija bilo je predavanje o serijalu Petak 13-ti praćeno urnebesnim kvizom koje je pre nekoliko godina održano u prostorijama društva ljubitelja fantastike Lazar Komarčić. Iza ovog predavanja ostale su beleške na osnovu kojeg je ono pripremano. Dobra je vest da su te beleške dobrim delom pretočene u tekst, i da su i Jovan i Miloš zainteresovani za njegovo objavljivanje - uz odgovarajuće dopune, razume se, pošto se u međuvremenu pojavio rimejk koji svakako treba ugraditi u analizu ovog izuzetno popularnog filmskog serijala poznatog ne samo po ubici Džejsonu koji kažnjava tinejdžere za njihov seksualni razvrat delujući ponekad i preventivno (!) već i po tome što nije izrodio nijedan film koji se može nazvati "dobrim" na opšteprihvaćen način...


Sledeći Petak 13-ti (datum, ne novi nastavak) je u aprilu, pa eto idealne prilike da se tekst objavi, ili barem upriliči novo predavanje.

Prikaz "Godina u magli" u magazinu NOVINE BEOGRADSKO ČITALIŠTA

U najnovijem broju Novina beogradskog čitališta (46-49) pojavio se kratki osvrt na Jovanovu zbirku priča "Godine u magli", koji je napravio Dušan Cicvara. Tekst objavljen na 21. strani glasi:

Pred čitaocima je prva zbirka pripovedaka novinara agencije Beta, filmskog kritičara i jednog od osnivača Festivala srpskog filma fantastike Jovana Ristića, Godine u magli. Pre ove knjige, Jovan Ristić je objavio studiju Tuđin 3 - Jedan nezasluženi košmar, koja na hirurški precizan način razobličava jedan od najvećih kinematografskih mitova svih vremena - problematično nastajanje trećeg filma iz serijala Osmi putnik koji je kao debitant režirao Dejvid Finčer.

Ova knjiga je objavljena u okviru biblioteke "Tragači" koju uređuje Zoran Ćirić, sastavljena je od jedanaest pripovedaka i tri pesme koje predstavljaju vezivno tkivo ovog u žanrovskom smislu raznovrsnog proznog ostvarenja. Pesme koje se nalaze u ovoj knjizi ("Najezda" je posvećena zombijima, "Tramvajski valcer" i "Na plaži") nisu samo obični interludijumi među Ristićevim proznim tvorevinama, već predstavljaju funkcionalnu potporu stvaranja oporog splina jedne uzbudljivo dočarane mračne atmosfere na beogradskim ulicama, koja svedoči o turobnim sudbinama njegovih žitelja. 

Pored naslovne pripovetke "Godine u magli" treba obratiti pažnju i na priče "Muškarac sa greškom", "Barbara i prijatelji", "Kad rebra postanu kavez" i "Pod reflektorima". 

TUĐIN 3: JEDAN NEZASLUŽENI KOŠMAR revisited

Ovo mora da je gadno bolelo - Dejvid Finčer tokom

snimanja debitantskog filma Tuđin3 (1992), koji je

unakažen skraćivanjem u postprodukciji.

Dve i po godine pre Godina u magli, u junu 2008. godine, objavio sam esejističku knjigu Tuđin 3: Jedan nezasluženi košmar koja se bavila košmarnim pokušajem Dejvida Finčera (David Fincher) da snimi svoj dugometražni prvenac - Tuđin3 (Osmi putnik 3). Finčer je imao tu nesreću da radi na nastavku dva velika holivdska hita u produkciji teškoj 50 miliona dolara (bio je to najveći budžet koji je jedan holivudski početnik dobio) koju su, kada je on preuzeo kormilo, već napustila dva režisera i na kojoj je zube otupilo desetak scenarista. Posle užasnih iskustava na ovom filmu, Finčer ga se odrekao i mrzi da govori o njemu, a priča o nastajanju trećeg Tuđina, zanimljivija, dramatičnija i depresivnija od njegove sadržine pretvorila se u jednu od većih holivudskih legendi.

Više o mojoj knjizi Jedan nezasluženi košmar može se pročitati OVDE. U međuvremenu, stekli su se uslovi za drugo, prošireno i izmenjeno izdanje - koje će, za razliku od prvog, polufanzinskog biti prava knjiga. Tim povodom, odlučio sam da ovde premijerno objavim uvodno poglavlje Preludijum za crnu rupu, koje je značajno prošireno i obogaćeno odlomcima iz intervjua koji je Finčer 1991. godine dao novinaru magazina Premijer Džonu Ričardsonu (John Richardson). To je, inače, jedini intervju koji je Finčer nekome dao tokom snimanja filma, a iz kojeg se vide sav njegov gnev i razočarenje usled čeonog sudara sa konzervativnom mašinerijom studija "Tventi senčeri foks" (20th Century Fox) i neodgovornim producentima, tvorcima poslednje verzije scenarija koji je bio prepravljan tokom čitavog snimanja.      

Jovan Ristić
TUĐIN^3:  JEDAN NEZASLUŽENI KOŠMAR  

1. Preludijum za crnu rupu

Ka­da su po­sle ogrom­nog uspe­ha Tu­đi­na­ca (pr­vi di­stri­bu­ter­ski na­ziv za SFRJ: A­li­ens – Osmi put­nik 2) no­vi­na­ri upi­ta­li Si­gur­ni Vi­ver (Sigourney Weaver) ho­će li sa­ga do­bi­ti pro­du­že­tak, ona im je od­go­vo­ri­la: „Ne mi­slim da će se to do­go­di­ti. Ali, svo­je­vre­me­no, ni­sam mi­sli­la ni da će ovaj film bi­ti na­pra­vljen. Za­i­sta ni­ko ni­je hteo ti­me da se ba­vi. Ka­da ne­ko kao Ri­dli Skot (Ridley Scott) na­pra­vi ona­ko do­bar film, mi­slim da ne­ma svr­he vra­ća­ti se na­zad... Sre­ćom, Džim Ka­me­ron (James Cameron) je istin­ski že­leo da na­pra­vi sop­stve­ni film, i to je i uči­nio. Ali, ne bih bi­la si­gur­na da će bi­ti još jed­nog (na­stav­ka). Mo­žda oni („Foks“) mo­gu da idu da­lje, ali ja ne znam ku­da se mo­že ići po­sle Tu­đi­na­ca.“

Ni­je Vi­ve­ro­va bi­la je­di­na ko­ja je ima­la ova­kvo mi­šlje­nje. Ni mno­gi ozbilj­ni­ji ana­li­ti­ča­ri ni­su vi­de­li pro­sto­ra za su­vi­sao na­sta­vak po­sle tač­ke na kra­ju Ka­me­ro­no­ve pri­če. Ali, lo­gi­ka je jed­no, a zov pro­fi­ta ne­što dru­go. Ka­da stu­dio i film­ski pro­du­cent jed­nom obr­nu ogrom­ne pa­re, oni – po­put sva­kog tr­gov­ca – po­či­nju da raz­mi­šlja­ju ka­ko da ih obr­nu još jed­nom, pa ako us­pe­ju, on­da još jed­nom, i ta­ko u krug, sve dok se ne umo­re, ili dok pu­bli­ka ne poč­ne da po­vra­ća.

Prikazan POZDRAV IZ BEOGRADA, prve fotke iz filma

Ivana Prodanović i Jovan Ristić
u filmu POZDRAV IZ BEOGRADA

Kao što smo već ranije izvestili, film POZDRAV IZ BEOGRADA Marka Backovića, sa Jovanom Ristićem, Ivanom Prodanović i Radivojem Raškovićem u glavnim ulogama, premijerno je prikazan u nedelju uveče na festivalu In Trash u Pančevu. Kao što je najavljeno, ovaj desetominutni triler išao je u revijalnom programu, na zatvaranju petog izdanja ovog zanimljivog i dobro posećenog festivala koji podstiče razvoj amaterskog filma u formi minijature.

Marko Backović je u takmičarskom programu osvojio drugu nagradu i nagradu publike za film SINE, ŠTA TO RADIŠ, koji je, za razliku od vrlo ozbiljnog i mračnog POZDRAVA IZ BEOGRADA, urnebesni treš.

Radivoje Rašković u filmu POZDRAV IZ BEOGRADA

POZDRAV IZ BEOGRADA je iznenadio publiku koja je očekivala još jednu suludu slapstik komediju iz Backove kuhinje (setite se remek zlodela DEVOJAČKI BUNAR i MARTI MISTERIJA).

Koliko je Jovan bio upečatljiv u ulozi ubice govori činjenica da su članovi muzičke grupe EPP - koja je nastupala u intermecima filmskog programa In Trash - zamolili Jovana da pri zajedničkom povratku taksijem za Beograd sedi na prednjem sedištu, "jer su gledali film."

Premijera filma POZDRAV IZ BEOGRADA 18. decembra u Pančevu

Kratki film Marka Backovića, psiho-triler POZDRAV IZ BEOGRADA sa Jovanom Ristićem u glavnoj ulozi premijerno će biti prikazan 18. decembra u Pančevu - u sklopu festivala In Trash. Mesto održavanja manifestacije, koja počinje sutra, jeste studentski dom u ovom gradu, a organizator je Dom omladine Pančevo.

Povodom završetka postprodukcije POZDRAVA IZ BEOGRADA - u kojem, da podsetimo, pored Jovana igraju Radivoje Rašković i Ivana Prodanović - blog Godine u magli je napravio kratki intervju sa Markom Backovićem, režiserom i scenaristom ovog filma.

Jovanu je, takođe, ovo prva glavna uloga posle epizode u ŠIŠANJU Stevana Filipovića (2010), vampirskog kamea u kratkometražnom filmu THE LAST DROP Miroslava Lakobrije (2011)  i zombi-kamea u ZONI MRTVIH Milana Konjevića i Milana Todorovića (2009).

*  *  *  *  *

Koliko te je koštao ovaj petnaestominutni blokbaster?

- Više me je koštao vremena i živaca nego što sam potrošio novca.

Do sada si snimao komedije. Kako si se odlučio da snimiš nešto ozbiljnije, i to film sa serijskim ubicom u Beogradu?

- Ovaj scenario sam napisao pre nekoliko godina i čekao sam pravi trenutak da naučim neke stvari oko snimanja kako bi film izgledao što bolje. A nakon zajebantskih filmova Devojački bunar, Kukuruz, Između smrti i jave, Prvi maj: Devojački bunar 2, došlo je do zasićenja, odnosno nije bilo materijala da se snimi treći deo Bunara koji bi bio bolji od prethodna dva, što ne znači da ga nećemo snimiti kada se rodi prava ideja.