TUĐIN 3: JEDAN NEZASLUŽENI KOŠMAR revisited

Ovo mora da je gadno bolelo - Dejvid Finčer tokom

snimanja debitantskog filma Tuđin3 (1992), koji je

unakažen skraćivanjem u postprodukciji.

Dve i po godine pre Godina u magli, u junu 2008. godine, objavio sam esejističku knjigu Tuđin 3: Jedan nezasluženi košmar koja se bavila košmarnim pokušajem Dejvida Finčera (David Fincher) da snimi svoj dugometražni prvenac - Tuđin3 (Osmi putnik 3). Finčer je imao tu nesreću da radi na nastavku dva velika holivdska hita u produkciji teškoj 50 miliona dolara (bio je to najveći budžet koji je jedan holivudski početnik dobio) koju su, kada je on preuzeo kormilo, već napustila dva režisera i na kojoj je zube otupilo desetak scenarista. Posle užasnih iskustava na ovom filmu, Finčer ga se odrekao i mrzi da govori o njemu, a priča o nastajanju trećeg Tuđina, zanimljivija, dramatičnija i depresivnija od njegove sadržine pretvorila se u jednu od većih holivudskih legendi.

Više o mojoj knjizi Jedan nezasluženi košmar može se pročitati OVDE. U međuvremenu, stekli su se uslovi za drugo, prošireno i izmenjeno izdanje - koje će, za razliku od prvog, polufanzinskog biti prava knjiga. Tim povodom, odlučio sam da ovde premijerno objavim uvodno poglavlje Preludijum za crnu rupu, koje je značajno prošireno i obogaćeno odlomcima iz intervjua koji je Finčer 1991. godine dao novinaru magazina Premijer Džonu Ričardsonu (John Richardson). To je, inače, jedini intervju koji je Finčer nekome dao tokom snimanja filma, a iz kojeg se vide sav njegov gnev i razočarenje usled čeonog sudara sa konzervativnom mašinerijom studija "Tventi senčeri foks" (20th Century Fox) i neodgovornim producentima, tvorcima poslednje verzije scenarija koji je bio prepravljan tokom čitavog snimanja.      

Jovan Ristić
TUĐIN^3:  JEDAN NEZASLUŽENI KOŠMAR  

1. Preludijum za crnu rupu

Ka­da su po­sle ogrom­nog uspe­ha Tu­đi­na­ca (pr­vi di­stri­bu­ter­ski na­ziv za SFRJ: A­li­ens – Osmi put­nik 2) no­vi­na­ri upi­ta­li Si­gur­ni Vi­ver (Sigourney Weaver) ho­će li sa­ga do­bi­ti pro­du­že­tak, ona im je od­go­vo­ri­la: „Ne mi­slim da će se to do­go­di­ti. Ali, svo­je­vre­me­no, ni­sam mi­sli­la ni da će ovaj film bi­ti na­pra­vljen. Za­i­sta ni­ko ni­je hteo ti­me da se ba­vi. Ka­da ne­ko kao Ri­dli Skot (Ridley Scott) na­pra­vi ona­ko do­bar film, mi­slim da ne­ma svr­he vra­ća­ti se na­zad... Sre­ćom, Džim Ka­me­ron (James Cameron) je istin­ski že­leo da na­pra­vi sop­stve­ni film, i to je i uči­nio. Ali, ne bih bi­la si­gur­na da će bi­ti još jed­nog (na­stav­ka). Mo­žda oni („Foks“) mo­gu da idu da­lje, ali ja ne znam ku­da se mo­že ići po­sle Tu­đi­na­ca.“

Ni­je Vi­ve­ro­va bi­la je­di­na ko­ja je ima­la ova­kvo mi­šlje­nje. Ni mno­gi ozbilj­ni­ji ana­li­ti­ča­ri ni­su vi­de­li pro­sto­ra za su­vi­sao na­sta­vak po­sle tač­ke na kra­ju Ka­me­ro­no­ve pri­če. Ali, lo­gi­ka je jed­no, a zov pro­fi­ta ne­što dru­go. Ka­da stu­dio i film­ski pro­du­cent jed­nom obr­nu ogrom­ne pa­re, oni – po­put sva­kog tr­gov­ca – po­či­nju da raz­mi­šlja­ju ka­ko da ih obr­nu još jed­nom, pa ako us­pe­ju, on­da još jed­nom, i ta­ko u krug, sve dok se ne umo­re, ili dok pu­bli­ka ne poč­ne da po­vra­ća.

Prikazan POZDRAV IZ BEOGRADA, prve fotke iz filma

Ivana Prodanović i Jovan Ristić
u filmu POZDRAV IZ BEOGRADA

Kao što smo već ranije izvestili, film POZDRAV IZ BEOGRADA Marka Backovića, sa Jovanom Ristićem, Ivanom Prodanović i Radivojem Raškovićem u glavnim ulogama, premijerno je prikazan u nedelju uveče na festivalu In Trash u Pančevu. Kao što je najavljeno, ovaj desetominutni triler išao je u revijalnom programu, na zatvaranju petog izdanja ovog zanimljivog i dobro posećenog festivala koji podstiče razvoj amaterskog filma u formi minijature.

Marko Backović je u takmičarskom programu osvojio drugu nagradu i nagradu publike za film SINE, ŠTA TO RADIŠ, koji je, za razliku od vrlo ozbiljnog i mračnog POZDRAVA IZ BEOGRADA, urnebesni treš.

Radivoje Rašković u filmu POZDRAV IZ BEOGRADA

POZDRAV IZ BEOGRADA je iznenadio publiku koja je očekivala još jednu suludu slapstik komediju iz Backove kuhinje (setite se remek zlodela DEVOJAČKI BUNAR i MARTI MISTERIJA).

Koliko je Jovan bio upečatljiv u ulozi ubice govori činjenica da su članovi muzičke grupe EPP - koja je nastupala u intermecima filmskog programa In Trash - zamolili Jovana da pri zajedničkom povratku taksijem za Beograd sedi na prednjem sedištu, "jer su gledali film."

Premijera filma POZDRAV IZ BEOGRADA 18. decembra u Pančevu

Kratki film Marka Backovića, psiho-triler POZDRAV IZ BEOGRADA sa Jovanom Ristićem u glavnoj ulozi premijerno će biti prikazan 18. decembra u Pančevu - u sklopu festivala In Trash. Mesto održavanja manifestacije, koja počinje sutra, jeste studentski dom u ovom gradu, a organizator je Dom omladine Pančevo.

Povodom završetka postprodukcije POZDRAVA IZ BEOGRADA - u kojem, da podsetimo, pored Jovana igraju Radivoje Rašković i Ivana Prodanović - blog Godine u magli je napravio kratki intervju sa Markom Backovićem, režiserom i scenaristom ovog filma.

Jovanu je, takođe, ovo prva glavna uloga posle epizode u ŠIŠANJU Stevana Filipovića (2010), vampirskog kamea u kratkometražnom filmu THE LAST DROP Miroslava Lakobrije (2011)  i zombi-kamea u ZONI MRTVIH Milana Konjevića i Milana Todorovića (2009).

*  *  *  *  *

Koliko te je koštao ovaj petnaestominutni blokbaster?

- Više me je koštao vremena i živaca nego što sam potrošio novca.

Do sada si snimao komedije. Kako si se odlučio da snimiš nešto ozbiljnije, i to film sa serijskim ubicom u Beogradu?

- Ovaj scenario sam napisao pre nekoliko godina i čekao sam pravi trenutak da naučim neke stvari oko snimanja kako bi film izgledao što bolje. A nakon zajebantskih filmova Devojački bunar, Kukuruz, Između smrti i jave, Prvi maj: Devojački bunar 2, došlo je do zasićenja, odnosno nije bilo materijala da se snimi treći deo Bunara koji bi bio bolji od prethodna dva, što ne znači da ga nećemo snimiti kada se rodi prava ideja.

Prikaz zbirke APOKALIPSA: JUČE, DANAS, SUTRA - PRIČE O SMAKU SVETA

Jovan je još u avgustu napisao prikaz zbirke priča domaćih autora "Apokalipsa: juče, danas, sutra - priče o smaku sveta" (2011), treće u nizu tematskih antologija koje priređuje Goran Skrobonja pod okriljem izdavačke kuće Paladin. Taj prikaz od 3000 karaktera trebalo je da bude objavljen u magazinu NIN. Međutim, časopis je krenuo u promenu koncepcije, a naručeni tekst je ostao u ladici, čekajući pogodniji trenutak za objavljivanje. U međuvremenu je omatoreo skoro četiri meseca a neku vrstu usmene premijere imao je 8. novembra, kada su Goran Skrobonja i Jovan promovisali "Apokalipsu" u Nišu, u zajedničkoj organizaciji Studentskog kulturnog centra Niš i Niškog kulturnog centra (jedan od zastupljenih pisaca, teoretičar horor žanra, kritičar i pisac Dejan Ognjanović gostovao je na promociji, napisao izveštaj sa nje i postavio ga na svom blogu, zajedno sa audio snimkom događaja). Posle toga, Jovan je počeo da razmišlja o samostalnom objavljivanju teksta i konačno je prelomio - mesec dana pred početak "apokaliptične" 2012. godine. Prikaz je minimalno dopunjen pošto su neke reference u njemu, koje se odnose na ovogodišnju skoro predapokaliptičnu situaciju u svetu, izgubile na snazi zbog proteka četiri meseca.  

APOKALIPSA U PRAVO VREME

Prikaz tematske antologije „Apokalipsa: juče, danas, sutra – priče o smaku sveta“
priređivač: Goran Skrobonja
izdavač: Paladin, edicija Fraktali
broširano izdanje, 666 strana
godina objavljivanja: 2011.

piše: Jovan Ristić

Biblijski potopi u Australiji i na Tajlandu, serija zemljotresa u novozelandskom gradu Krajstčerč, japanska „trojka“ od 11. marta – megazemljotres, megacunami i najgora nuklearna havarija posle Černobilja, surova suša na rogu Afrike, tajfuni, uragani i orkani koji su se toliko namnožili da ih je besmisleno nabrajati, arapski revolucionarni cunami zvani Arapsko proleće sa ratnim epizidama u Libiji i Siriji, permanentni socijalni bunt u Grčkoj i Španiji, krvavi pir usamljenog ludaka-sa-misijom u Norveškoj, četvorodnevna orgija besa otuđene omladine u Engleskoj, krš i lom na berzama posle smanjenja kreditnog rejtinga SAD, galopirajuća dužnička kriza u Evropskoj uniji koja je otvorila finansijsku crnu rupu u evrozoni, usisavajući u sebe zajedničku valutu ali i dugo građenu političku stabilnost Starog kontinenta, novi ciklus svetske ekonomske krize, Iran (izgleda) pravi atomsku bombu i (dokazano) razvaljuje britansku ambasadu u Teheranu, dok Zapad i Izrael zveckaju oružjem, gigantska ozonska rupa nad Antarktikom, Evropa u decembru bez snega... Toliko nesrećnih događaja u 11 meseci 2011. godine, a da „apokaliptična“ 2012. još nije ni počela...

LABUDOVA PESMA (Swan Song) - Jovanov prevod uvoda u postapokaliptični roman Roberta Mek Kemona

Tokom poslednja dva meseca, Jovan se bavio svim i svačim - od organizacije Festivala srpskog filma fantastike (FSFF), preko istraživačkog novinarstva, predstavljanja književne antologije "Apokalipsa: Juče, danas, sutra - priče o smaku sveta" (Paladin, 2011), pisanja nove pripovetke do prevođenja. U ovom poslednjem je postao naročito aktivan, a za potrebe ovog bloga, u cilju predstavljanja pisaca fantastike i horora čije romane nismo imali prilike da čitamo na srpskom, preveo je upečatljivi prolog romana Swan Song (Labudova pesma) Roberta Makamona (Robert Mc Cammon) iz 1987. godine. 

Evo šta Jovan ima o tome da kaže:

"Radi se o verovatno najpopularnijem ostvarenju Roberta Makamona, koji je tokom osamdesetih godina prošlog veka bio jedno od najcenjenijih imena u književnom svetu horora i fantastike, i često je upoređivan sa Stivenom Kingom (Stephen King). Makamonov obimni, postapokaliptični roman Labudova pesma - koji se dešava najvećim delom posle nuklearnog rata između SAD i Sovjetskog saveza - postaje poprilično aktuelan u svetlu duboke ekonomske krize na Zapadu, ruskih pretnji da će napustiti sporazume o ograničavanju arsenala nuklearog oružja, kao i najnovijih dešavanja na Bliskom istoku - posebno u Iranu. Paralele su jezive, u šta se lako možete uveriti iz prologa koji ću postovati niže.

Iako je Hladni rat odavno prošao, senka nuklearnog uništenja i dalje visi nad čovečanstvom. Ne samo što Severna Koreja već više od godinu dana preti Južnoj Koreji "svetim" nuklearnim ratom, nego su tu i uznemirujući znaci da Izrael, ali i zapadne zemlje, spremaju napad na Iran za koji se čini - ili se to pričinjavanje fabrikuje kao istina - da pokušava da napravi atomsku bombu. Faktor Irana javlja se kao pokretač ili jedan od pokretača nuklearnog sukoba i u romanu Labudova pesma, ali i u filmu Niti (Threads) Mika Džeksona (1984), a kako situacija na Bliskom istoku postaje sve složenija, teško je oteti se utisku da se motivi iz fikcije zloslutno prenose u stvarnost...

Što se romana tiče, vrlo rado ću ga prevesti celog ako se nađe zainteresovani izdavač. Ne gajim preterane nade da će se to desiti jer knjga ima oko 1000 strana, ali nakon objavljivanja podjednako dugačkog Uporišta - prvog magnum opusa Stivena Kinga sa kojim je Labudova pesma najviše upoređivan - možda se nešto i dogodi. Za sada, uživajte u ovom prologu, koji deluje kao zaokružena priča, a ostatak skinite na engleskom, u PDF formatu sa neta."

Plakat za film POZDRAV IZ BEOGRADA

Postprodukcija kratkog filma Pozdrav iz Beograda Marka Backovića u kojem glavnu ulogu igra Jovan Ristić dosta je odmakla.

Montaža je završena, a ostaju da se dovrše muzika, zvuk i još neke sitnice. 

U međuvremenu, film je dobio zvanični plakat koji je osmislio Stevan Aleksić. 

Da podsetimo: snimanje ovog psiho-noara je završeno 22. avgusta, a njegova premijera se očekuje tokom jeseni.

Pored Jovana, u Pozdravu iz Beograda igraju Radivoje Rašković i Ivana Prodanović, a kamerman je Relja Ilić.

Scenario je napisao Marko Backović, koji je film režirao i montirao.

Backović, rodom iz Pančeva, autor je filmova Kukuruz (2007), Devojački bunar (2008), Marti Misterija: Između smrti i Jave (2010) i Prvi maj - Devojački bunar 2 (2010).

Novi termin Festivala srpskog filma fantastike + Poziv za volontere

Festival srpskog filma fantastike je iz organizacionih i tehničkih razloga pomeren za dve sedmice, te je novi termin njegovog održavanja 13. do 16. oktobar. Iz istog razloga, pomeren je i krajnji rok do kojeg se može poslati rad na konkurs za NLO svedočanstvo - to je sada 1. oktobar. Mesta održavanja manifestacije su ista: Dom omladine Beograda i Muzej jugoslovenske kinoteke. U međuvremenu, selektovani su filmovi koji će ući u konkurenciju za festivalsku nagradu, a raspisan je i konkurs za volontere, čiji tekst prilažemo u celosti:

POZIV ZA VOLONTERE!

Budi deo Festivala srpskog filma fantastike!

Da li imas slobodnog vremena i dobre volje?

Ako je tvoj odgovor na ovo pitanje potvrdan, vec si na dobrom putu da zakoracis u fantastican film... mada imamo nekoliko malih prohteva...

... Neophodno je da govoris engleski jezik i da si stariji od 18 godina.

Obradovalo bi nas da imas neka znanja o filmskoj umetnosti, ali je sasvim dovoljno da obozavas film.

Vazno je da si otvoren i spreman za nova poznanstva i da sa drugima zelis da razmenis svoj entuzijazam i dobru volju.

Posalji nam kratku biografiju, fotografiju, motivaciono pismo i kontakt informacije na festivalsrpskefantastike@googlegroups.com (Subject: Volontiranje na FSFF) do 4. oktobra u podne.

Sta ti nudimo?

Nova prijateljstva, neprocenjivo iskustvo i druzenje!

Mozes i da nas pozoves na telefon 064 139 00 29

Ne propustaj dobre prilike budi volonter Festivala srpskog filma fantastike!

Prosledi ovaj poziv svojim prijateljima za koje mislis da bi bili zainteresovani.