Predstavljamo priče iz zbirke (4): NEDOVRŠENO

Nedovršeno

Priča napisana 2004. godine za prvi konkurs sada ugašenog sajta Screaming Planet (3. mesto). Objavljena u književnom podlistku magazina Pressing 2006. godine, kao i na sajtu Art-Anima 2007. godine.

"Krevet mračnih uspomena."

Radetova Anđela je bila vredna. Stalno se osmehivala i ni na šta se nije žalila. Rade iznad kreveta još drži svoj portret koji je ona nacrtala. Ali Rade sada živi sa Marijanom, i dok njen jezik postaje sve otrovniji, u kući se pojavljuju mravi, budeći davnašnju traumu.


AUTOROVA NAPOMENA:
Tokom godinu ili dve pred nastanak "Nedovršenog" izgubio sam poverenje u svoje umeće  pisanja kratkih priča - dosta sam ih započeo i nijednu nisam završio - a blokadu sam "lečio" pišući roman, koji takođe nisam završio, uporedo sa dugačkim tekstom koji će se kasnije pretvoriti u knjigu "Tuđin 3: Jedan nezasluženi košmar". Za to vreme, po glavi mi se motala glupa pesma koju sam napisao u srednjoj školi, o čoveku koji viče "Daj ženo etiola!", nakon što je primetio mrave na hlebu koji je hteo da pojede. Ta scena se udružila sa sećanjima na moju fasciniranost mravima, kojima sam gradio puteve i gradove od kamenja u dvorištu porodične vikendice. Noću mi se činilo da ih ima mnogo više nego danju... Vremenom, stvarali su se likovi, i u jednom trenutku sam imao ne samo sinopsis već detaljno opisane scene. Podstrek da to konačno pretvorim u prozu došao je od Sebastijana Adanka, vlasnika genijalnog, nikad prežaljenog sajta "Screaming Planet" , koji me je, čuvši od nekog da pišem priče, pozvao da učestvujem na njegovom tek pokrenutom konkursu. Priča je grunula kao iz topa - napisao sam je za tri dana i dve noći, i toliko sam bio opsednut da sam na poslu uzeo odmor. Na konkursu je u oštroj konkurenciji, tokom neizvesne borbe pri vrhu, osvojila treće mesto; pobrala je mnogo pohvala, a meni je povratila samopouzdanje, tako da će "Nedovršeno" uvek imati posebno mesto u mom srcu. To je, takođe, moje prvo tehnički ambiciozno ostvarenje, s kojim sam sebi postavio standard za dalje. Nekoliko godina kasnije adaptirao sam "Nedovršeno" u scenario za srednjemetražni film koji se takođe može pročitati na ovom blogu. 

NEDOVRŠENO
(kompletna priča)

Nikada nije uistinu pogledao svet po kome je voleo da gazi, čak ni kad bi čučnuo da prutem svrdla po njegovom izvorištu. Sada, u dubokoj tami, dok je u travi ležao, a svest mu se bolno vraćala, taj svet je gazio po njemu i gledao ga hiljadama očiju, po licu mu se peo, kroz kosu se provlačio, ulazio mu u nos, u usta, u uši…

Gotova završna verzija korice, štampanje knjige u toku

Ovo je završna verzija korice za zbirku priča "Godine u magli". Štampanje knjige je u toku, i ona će biti spremna za Međunarodni beogradski sajam knjiga. Niški kulturni centar, međutim, još nije siguran u kojoj će hali imati štand (trebalo bi, kako je ranije rečeno, da ga deli sa izdavačkom kućom Zograf), pa vas Jovan moli za još malo strpljenja u vezi sa vremenom i mestom svog prisustva na Sajmu. Informaciju bi trebalo da dobije u sledeća dva dana.

Magla nas je progutala sve - Jovanov intervju za blog Aleksandra Arežine

Verovatno u poslednje tri godine u ponudi novinske agencije Beta viđate sijaset vesti iz domena popularne kulture, uključujući domaću književnu i filmsku fantastiku, koja poslednjih godina doživljava neslućeni uzlet. Verovatno vas to i ne čudi, s obzirom da Jovan radi tamo kao novinar. Ali on nikada ne bi imao takvu mogućnost da bira teme i sagovornike da nije bilo Aleksandra Arežine - osnivača i prvog urednika redakcije za zabavu sa svojim liberalnim konceptom i širokim, neortodoksnim zanimanjem za popularnu kulturu. Aleksandar i Jovan umnogome dele interesovanja, enciklopedijski barataju pojmovima i teže dubinskom istraživanju pojava. I jedan i drugi podržavaju nadolazeće snage u filmu, rok i pop muzici, književnosti, a povremeno sarađuju sa portalom za popularnu kulturu www.popboks.com.. Što je za našu priču najvažnije, obojica izuzetno vole fantastiku, a desilo se, na primer, da je Aleksandar pre Jovana pročitao komercijalno prevratničke knjige na domaćoj žanrovskoj sceni: "Konstantinovo raskršće" Dejana Stojiljkovića i "Čovek koji je ubio Teslu" Gorana Skrobonje. Ha!

Posle mnogo godina slušanja muzike, čitanja knjiga i gledanja filmova i koncerata, Aleksandar je odlučio da napravi sopstveni blog, www.aleksandararezina.blogspot.com, i posveti se svojim zanimacijama bez stega agencijskih pravila. Kada je dobro izučio blogerski zanat, navukao je na to i Jovana, saznavši za njegovu zbirku priča i pesama". Da, on je taj koji ga je naterao da "Godine u magli" promoviše u sajberspejsu, koristeći blogerske alatke do maksimuma! A pošto je Aleksandar u međuvremenu postao prvi čitalac zbirke (u obliku koji je izdavač prihvatio), napravio je, sasvim logično, i prvi intervju sa autorom povodom njenog izlaska. Na kraju krajeva kome će Jovan bolje da odgovara nego svom (privremeno bivšem - ne pitajte zašto) šefu?

Njihov veseli razgovor preko Interneta zabeležen je na adresi: http://aleksandararezina.blogspot.com/2010/10/jovan-ristic-magla-nas-je-progutala-sve.html#more

I naravno, obavezno posećujte Aleksandrov blog www.aleksandararezina.blogspot.com, jer čovek je uistinu posvećen otkrivanju malo poznatih i zaboravljenih bendova sa ex-jugoslovenske scene, kao i novih mladih snaga. Razna blaga možete iskopati.

Predstavljamo priče iz zbirke (3): OPEKOTINA

Opekotina

Priča originalno napisana 2004. godine za drugi konkurs sajta Screaming Planet (8. mesto). Nova, dvostruko duža verzija debitovala je 2007. godine u Emitoru. Sa manjim korekcijama i dopunama objavljena je 2007. na sajtu Art-Anima, a 2008. godine u književnom andergraund godišnjaku Trash.

"Borac za istinu sagoreo u gnevu."

Mladi novinar je potajno zaljubljen u zgodnu koleginicu, udatu za novinarsku zvezdu. Njen muž radi za drugi medij, i slavu je stekao po beskompromisnoj borbi za istinu ali i po otrovno-pljuvačkom stilu koji mu je doneo nadimak Zmija. Tokom jedne noćne smene, u kojoj bi trebalo da je sam sa urednikom, mladi novinar otkriva da koleginica nije otišla s posla, da sedi sama u mraku za upaljenim kompjuterom i da joj se ne vraća kući.

ODLOMAK

Pre više od mesec dana primetio je da ga ona posmatra – drugo nije moglo biti, pošto je sedeo sâm u desku, a kada se zarotirao za 180 stepeni ne bi li uzeo Vujakliju, Nadine oči sa reporterske strane police šmugnule su iza knjiga. A koju nedelju kasnije, posle smene koja im se poklopila, bilo je: Čekaj, stani, idem i ja, i tada ne samo što je, uz malo bih se prošetala, skrenula sa Goranom u pasaž i Park Republike – umesto da Avenijom, po običaju, produži do kuće – već je s njim na stanici provela čitav sat u neobaveznoj priči. Nije ga upozoravala na propuštene autobuse. Muža nije spominjala ni uzgredno. U smiraj dana, pod nebom nalik moru koje peni, maštala je o putovanjima na daleka, egzotična mesta; želela je da živi na Karpatosu i pri tom je nehajno dodirivala Goranovu ruku. A kada je njega nedovršena tezga konačno primorala da hvata bus, zaustila je nešto da kaže, i potom, čudno smetena, stala da govori: Nije ništa, nije ništa.

Bilo je sve. Ali, ne želiš drugima ono što su učinili tebi.

"Godine u magli" kao grupa na Fejsbuku

Grupa Zbirka priča "Godine u magli" (Jovan Ristić) osmišljena je u cilju promocije istoimene knjige, koja će se pojaviti u izdanju Niškog kulturnog centra najkasnije do Međunarodnog beogradskog sajma knjiga.

Takođe je osmišljena kao sredstvo obaveštavanja u vezi sa napisima na ovom blogu.

Inspirisan internetskim predstavljanjem romana "Konstantinovo raskršće" Dejana Stojiljkovića i "Čovek koji je ubio Teslu" Gorana Skrobonje, Jovan se upustio u avanturu zvanu promovisanje sopstvene zbirke priča u sajberprostoru.

To je avantura iz najmanje tri razloga:

(1) Jovan iza sebe nema velikog, imućnog izdavača koji će mu napraviti sajt, posebno ne ONAKO dobro dizajniran sajt kakav su dobili Dejan i Goran.

(2) "Godine u magli" su mu prva knjiga proze.

(3) "Godine u magli" su zbirka priča.

Predstavljamo priče iz zbirke (2): ČOVEK NA PRELAZU

Čovek na prelazu

Priča napisana i prvi put objavljena u Emitoru 1996. godine. Objavljena takođe u književnom časopisu Orbis (1998), u književnom godišnjaku Trash (2005) i na sajtu Art-Anima (2007).

 

"Čovek, semafor i reka vozila."
Čovek želi da pređe ulicu. Kolima je potpuno svejedno. 

AUTOROVA NAPOMENA:

Ovo nije prva priča koju sam napisao, ali je svakako prva koja mi je objavljena. Nastala je 1996. godine nakon što je moju sestru i mene, dok smo išli ka pošti u Savskoj ulici, okupao kamion, koji je prošao kroz baru. Od kiše smo bili skroz mokri, i uz to prljavi od blatnjave vode koja nas je zapljusnula. Besan kao ris, čim sam došao kući i presvukao se, seo sam za pisaću mašinu i za manje od sat vremena skucao priču. Sve do 2004. godine, kada sam napisao "Nedovršeno", "Čovek na prelazu" je bila jedina moja priča na koju sam bio ponosan bez ostatka, a i dobila je najviše pohvala. Dugo sam se plašio da će mi ostati najbolja.

ODLOMAK IZ PRIČE:

Dok ja odem kući, preobujem se i vratim se, opet će biti crveno. A crveno svetlo uvek drži duže nego zeleno.

Bila je tu još jedna mogućnost – iracionalna ali zlokobna, i sa mokrim stopalima neprijatno uverljiva.

Do promene je moglo i da ne dođe.

Predstavljamo priče iz zbirke (1): GODINE U MAGLI

Godine u magli

Pripovetka, originalno objavljena 2009. godine u tematskoj zbirci priča o urbanim legendama „Istinite laži” (priređivač: Goran Skrobonja). Prvo poglavlje nastalo je u leto 2004. godine, dok je ostatak pisan u periodu od kraja 2008. do 31. marta 2009. godine.

"Klub u kojem je vreme stalo, u zemlji u kojoj je stalo sve."

Tri novinara na pragu srednjih godina pijanče zajedno u birtiji. Iskrsne predlog za malu noćnu avanturu - odlazak u beogradski KST. A KST ima svoje stanare, i tajne tog mesta spoznaju samo oni koji se vrate.

IZGUBLJENI KST MOMCI
napisao: Stevan Filipović*

Posle masovnog urbicida devedesetih, a bogami i prve dekade novog milenijuma, kulturološka slika opustošenog Beograda je do te mere poseljačena, sjebana i lišena svake suptilnosti, da je maltene smešan pokušaj da se priča o „problemu nedostatka ozbiljnih doprinosa istoriji andergraund kulture u ovom gradu.” Kakav bre andergraund, kad nemamo ni mejnstrim? Većina ljudi koji bi i mogli da učine nešto po tom pitanju uglavnom je sasvim zadovoljna ćutanjem, ili pisanjem kenjatorskih tekstova, poput početka ovog mog ovde, tako da smo prinuđeni da gledamo kako pred našim očima nestaje jedan važan deo istorije ovog grada.

Ovde prevashodno mislim na istoriju gradske mitologije poslednjih nekoliko decenija 20. veka – vremena kada je Beograd prvi put počeo da liči na neku svetsku metropolu – na taj zbir ekscentričnih anegdota i urbanih legendi koje se prenose sa generacije na generaciju, zbir koji definiše onu neuhvatljivu kategoriju koju neki zovu „duša grada”.