Predstavljamo priče iz zbirke (13): SVETLJENJE

Svetljenje

Priča napisana 2000. godine za književnu radionicu društva Lazar Komarčić . Objavljena iste godine u Orbisu, a 2001. godine u Emitoru.  Ova, skraćena verzija do sada nije objavljena.

"Čovek koji je želeo da svetli."
Povratnik iz rata sažaljeva se unesrećenom čoveku koga je našao na drumu kako leži, pa ga odvodi sa sobom kući, s namerom da mu pruži prenoćište i okrepljenje. Gost, međutim, ostaje nepredviđeno dugo...


*  *  *

AUTOROVA NAPOMENA
"Svetljenje" je još jedna moja starija priča, nastala za književnu radionicu društva "Lazar Komarčić", negde početkom 2000. godine. Jednom od moderatora (čini mi se da je to bio Radmilo Anđelković) pala je na pamet rečenica "Već tri dana svetlim a nije mi ništa", i rekao je polaznicima radionice da oko nje sagrade priču. Imali smo rok od mesec dana, ali meni je odmah pao na pamet jedan nemio događaj iz ličnog iskustva, koji me je stalno terao - i još me tera - da se pitam šta uistinu tera čoveka da bude dobročinitelj, da to stalno bude u korist svoje štete, da trpi poniženja u ime nekakve žrtve, čak i po cenu stradanja njegovih najbližih. Šta je veće zlo: krajnja bezočnost onog ko tuđu dobrotu iskorišćava ili beskrajna tolerancija dobročinitelja prema štetočini, čije je koristoljublje sve ogoljenije i bahatije, do granice kad počinje otvoreno da se podsmeva. Nastojao sam da se što poštenije pozabavim ovim dilemama, ali preokret kakav sam imao na umu nalagao mi je da radnju smestim u kvazifantazijski milje. U njegovom osmišljavanju nisam bio naročito maštovit: vreme dešavanja je nekakav srednji vek, mesto dešavanja je usamljena seoska kuća u nekoj neodređenoj zemlji. Koliko god sam se trudio da rasvetlim moralne dileme svojih junaka, toliko sam bio nehatan prema detaljima pozornice. Koliko god sam se u drugim pričama trudio oko realističnosti mizanscena, toliko me svet iz "Svetljenja" nimalo nije interesovao. Razlog je jednostavan: u principu me ne privlači da oživljavam istorijske epohe. Zato ćete ovde nailaziti na dijaloge koji su previše moderni i kolokvijalni, i na nazive čarobnih tvari koji su dati na prvu loptu i nemaju nikakvo skriveno značenje... Međutim, moderatorima se priča dopala, i u originalnoj verziji je bila objavljena u "Orbisu" i "Emitoru". Deset godina kasnije sam joj se vratio, sećajući se najvažnije kritike sa radionice: poente se suviše puta ponavljaju. Zato sam priču skratio, uz promenu imena negativca i uklanjanje kvazihrišćanskih termina, nastojeći da održim raniji stil. Ko želi da pravi poređenja, može naći originalnu verziju iz "Orbisa" na veb adresi http://www.zetna.org/zek/folyoiratok/60/ristic.html.

 

SVETLJENJE
(cela priča)

„Ti mi, čoveče, uopšte nisi jasan. Takvi kao ti ne postoje.”

I jesam i nisam shvatao na šta je mislio. Ali, moje odelo mu je dobro stajalo.

„A u čemu sam to poseban?”

Ionako zakrvavljene beonjače u međuvremenu su postale jezera skerletne boje.

„Praviš se blesav? Lud? Pa, naravno! Dorotej Podgorski mora da bude u rukavicama, čak i kad mu se kuća raspada.”

Andrein pogled me je pekao po obrazu. Stiskala je nož uz bedro, i nisam bio siguran u koga bi ga od nas dvojice radije zabila.

Promocija zbirke GODINE U MAGLI u Domu omladine Beograda 17. januara 2011.

Posle decembarske, multimedijalne promocije u Klubu stuenata tehnike (KST), na redu je još jedno predstavljanje zbirke priča GODINE U MAGLI - ovoga puta u Domu omladine Beograda.

Promocija će biti održana 17. januara 2011. godine s početkom u 19 sati, u tribinskoj sali Doma omladine (prvi sprat upravne zgrade), a u sklopu redovnog tribinskog programa društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić".  

 O knjizi će, pored autora, govoriti:

 ILIJA BAKIĆ, pisac i književni kritičar 
GORAN SKROBONJA, pisac i prevodilac 

 Tokom promocije, knjiga će moći da se kupi po sniženoj ceni od 400 dinara.

Veliki photo update u vezi sa scenarijem ČISTAČ

Dodao sam još devet fotografija koje su čučale na mom mobilnom telefonu, i sada imate full frontal nudity groblja brodova na starobeogradskoj strani Save.

Tu su: skorene flaše, grane, daske, poluraspadnuti šleper "Ivanjica", svojevrsni bazen đubreta između naguranih brodova, mesto na kojem pecaroši (video sam svojim očima ali nisam uspeo da snimim) pecaju u đubretu, itd.

Sve ove fotke vrlo su antilokalpatriotske, pa ako ste zakleti ljubitelj Beograda i njegovih rečnih obala, ne zavirujte ni po koju cenu.

Link: http://godineumagli.blogspot.com/2011/01/cistac-originalni-scenario-za-kratki.html

BEOGRADSKI ČISTAČ (originalni scenario za kratki film)

BEOGRADSKI ČISTAČ

Scenario za kratki film

Napisao:

Jovan Ristić

U Beogradu, jul 2009.

* * *

AUTOROVA NAPOMENA
Ideju za BEOGRADSKOG ČISTAČA (naziv je do 18. februara 2011. bio ČISTAČ), ekološki horor smešten na obalu Save, dobio sam kada sam čuo za filmski projekat BEOGRADSKI OMNIBUS. Njegovi tvorci su, naime, raspisali konkurs: trebalo je poslati scenario za kratki film, segment budućeg omnibusa, dug najviše 10 minuta i motivski vezan za beogradske reke ili kvartove oko njih. Žanrovsko ograničenje nije bilo postavljeno, ali sam iz razgovora sa ljudima bliskim projektu shvatio da će prednost imati radovi koji Beograd prikazuju afirmativno. Avaj, ono što viđam na Savi i Dunavu i što me je inspirisalo za ovu priču nije nimalo afirmativno. Štaviše, čini mi se da Beograd beži od te istine, pa čak i da na nju zaboravlja, o čemu svedoči lokalitet koji sam u BEOGRADSKOM ČISTAČU opisao a koji se nalazi na jedva kilometar od železničke stanice, to jest strogog centra grada. Svejedno, poslao sam scenario na konkurs, i nisam prošao. Međutim, moj rad se dopao nekolicini ljudi - među njima je bio Mladen Đorđević, kojem se ovom prilikom zahvaljujem na korisnim sugestijama - i čak mi je savetovano da ga preradim u pripovetku, koju bih potom ubacio u zbirku "Godine u magli". Mada smatram da bi se BEOGRADSKI ČISTAČ odlično tu uklopio, nisam to učinio, ali ko zna - možda će ugledati (papirnu) svetlost dana u nekoj novoj knjizi. Za ovu priliku, BEOGRADSKOG ČISTAČA sam ilustrovao fotografijama koje sam načinio tokom istraživanja na licu mesta, pre no što sam se dao na pisanje...

* * *

1. EXT – SAVSKO PRISTANIŠTE – DAN

Desetak ljudi u letnjoj odeći oslonjeno je na metalnu belu ogradu. Gledaju nekud na dole, i govore rečenice tipa “Look”, “Oh, my lord” i “Disgusting”, a licima im proleću izrazi fasciniranosti, zapanjenosti, zgađenosti. Iznad njihovih glava, podno čistog plavog neba, vide se zidine Kalemegdana i statua Pobednika.

To su TURISTI iz zapadnih zemalja. Stoje na palubi luksuznog rečnog broda u Savskom pristaništu. Mnogi od njih imaju fotoaparate. Neki ih drže u rukama i škljocaju u pravcu vode. Drugi se spremaju da to učine. Oni koji nemaju fotoaparat upiru prstom.

(Iz off-a se čuje zvonjava telefona)

Odmah pored keja, rekom pluta poveća gomila đubreta, slepljena u uljastu, masnu skramu. Čine je desetine, možda i stotine praznih plastičnih boca, odbačena ambalaža i obuća, grane, daske, daščice, razni drugi ostaci i otpaci. A preko tog “ostrva” trčkara pacov.

Uz škljocaj fotoaparata, pacov biva zamrznut u pokretu. Preko slike se ispisuje naziv filma:

B E O G R A D S K I   Č I S T A Č

(Iz off-a, zvonjava telefona biva prekinuta zvukom podizanja slušalice)

GLAS 1 (off)

(samozadovoljno) Urednik redakcije

za ekologiju.

Pacov se “odmrzava” i nastavlja da trčkara.

GLAS 2 (off)

(veoma hrapav, starački): Kako

ste, gospodine Rankoviću?

Škljocaj. Pacov je ponovo zamrznut u fotografiju.

GLAS 1 (off)

(zajedljivo)

O, pa to ste vi gos'n Četvrtko! Uvek

isti dan, uvek isto vreme. Je l' treba da

pitam zbog čega me zovete?

NOVOGODIŠNJA ČESTITKA I NEKOLIKO NAJAVA

Povodom Nove godine, Jovan ima da saopšti sledeće:

Svim prijateljima, saradnicima i čitaocima bloga čestitam dolazak nove, 2011. godine uz ovaj gigantski "vranac" što ga otkrih u Skoplju.

Ljudi, šta da vam kažem a da vas ne lažem, želeći vam sve najbolje u 2011? Prethodna godina bila je teška, a ne očekujem da će ova što je nastupila pre 12 sati biti mnogo bolja.

Ali, budimo iskreni, koja je u poslednjih dvadeset godina bila kako valja? 

Dakle, stanje je redovno, znate šta možete da očekujete, pa svima želim ono što je u takvim okolnostima najbitnije: čuvati zdravlje a pre svega živce i biti strpljiv, istrajan i žilav u borbi sa nedaćama.

Svima vam takođe želim da se snažnije nego ikada borite protiv sveopšte magle, i to radom, radom i samo radom. Šta god pričali razočarani ljudi oko vas - apatija, beznađe, predaja stihiji, kukanje i traženje krivaca nikada nisu bile dobro rešenje. Tako čovek može samo da uradi ono najgore, a to je da porazi samog sebe bez borbe.

Povodom Nove godine imam četiri najave:

1) Čestitka koju vam upravo saopštih je moj prvi pravi blogerski unos na ovom, formalno, blogu, s kojim imitiram promotivni sajt za sopstvenu knjigu. Takvih unosa će biti i dalje s vremena na vreme, a koliko će se to često dešavati ne umem da kažem. Sve je stvar inspiracije.

2) Blog GODINE U MAGLI će u najskorije vreme ispuniti svoju osnovnu svrhu, a to je promovisanje istoimene zbirke. Planiram da ga koristim dalje kao mesto na kojem ću promovisati ZBIRKE PRIČA domaćih autora, i naravno sopstvene aktivnosti. 

3) Na blogu GODINE U MAGLI, u čast Nove godine, premijerno predstavljam svoj originalni scenario za kratki film ČISTAČ, s kojim sam 2009. godine učestvovao na konkursu za BEOGRADSKI OMNIBUS.

4) Nova promocija zbirke GODINE U MAGLI biće održana 17. januara u Domu omladine Beograda, u sklopu redovnog tribinskog programa Lazar Komarčić.

Srdačno
Jovan Ristić