Scene iz filma POZDRAV IZ BEOGRADA kao spot za pesmu "Komšija" grupe Grupa kao takva

U vrele letnje dane pre sedam godina, Marko Backović snimoo je sa mnom u glavnoj ulozi kratki igrani film POZDRAV IZ BEOGRADA. Igrao sam bezimenog čoveka koji se pritisnut jadom, gorčinom i unutrašnjom prazninom pretvorio u serijskog ubicu, i to prvog beogradskog serijskog ubicu... ali sa problemom kopirajta. POZDRAV IZ BEOGRADA je bio prikazivan na raznim festivalima, a ove godine je dobio novi život, jer su scene iz njega iskorišćene za spot pesme Komšija beogradskog benda Grupa kao takva. Radivoje Rašković, koji je mog lika majstorski zadavio u filmu, član je ove grupe.

Evo spota.

Radivoje Rašković, režiser filma Marko Backović i ja poziramo u pauzi snimanja.

Plakat za film:

A na ovom linku možete pogledati ORIGINALNI FILM.

ALIEN - ODISEJA STRAVE I EKSPLOATACIJE (snimak predavanja u Novom Sadu 02.02.2018.)

Zahvaljujući izvrsnom blogu Filmozofija strave, gostovao sam 2. februara 2018. godine u Novom Sadu sa predavanjem Alien: Odiseja strave i eksploatacije. Priču o korenima i razvoju serijala Tuđin/Osmi putnik sam u dva navrata prošle godine držao u Beogradu, u Kinoteci i na Beokonu u Domu omladine, a sada sam nastupio u intimnijoj atmosferi novosadskog kluba Crna ovca. Takva atmosfera je omogućila i da izlaganje bude opuštenije i sadržajnije, podeljeno na dva školska časa sa piš/puš pauzom. Dragi prijatelji iz Crne ovce su snimili čitav hepening, pa ga možete odslušati odnosno odgledati, s obzirom da je postavljeno na YouTube lađu i porinuto u sajberprostor. Neizmerno sam zahvalan Nenadu Lančuškom iz Filmozofije strave,  Bojanu Šovljanskom iz Crne ovce i Mileni Stefanović sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu što su mi omogućili da na ovoj mojoj Alien turneji posetim srpsku Atinu. :-) Snimak ima pet delova, a u poslednjem su zabeležena pitanja iz publike. 

PRVI DEO

DRUGI DEO

TREĆI DEO

ČETVRTI DEO

PETI DEO

LISTA NAJBOLJIH I NAJGORIH VLADARA RIMSKE IMPERIJE

Već neko vreme iz sopstvenih razloga proučavam istoriju Rimske imperije i hvatam beleške. Nedavno sam na sajtu B92 video zanimljiv članak o rimskim carevima, i video izuzetno pozitivne reakcije čitalaca. Želeli su još takvih priča, verovatno umorni od tabloidnog, senzacionalističkog smeća koje zapljuskuje čak i taj sajt. Razmislio sam o pomenutim reakcijama, sredio svoje beleške i formirao, prema sopstvenoj oceni, konciznu listu 15 najboljih i 15 najgorih rimskih careva, kao i listu još nekih careva koji su zanimljivi iz onog ili ovog razloga. Mislim da će mnogima biti dobro da se podsete najznačajnijih vladara iz veoma dugovečne rimske države i da njihova dela i okolnosti u kojima su živeli uporede sa turbulentnim dešavanjima u sadašnjem svetu. Iako ovo nije hronološki prikaz istorije Imperije, iz kojeg bi se neke stvari bolje videle, iz ovih lista se može videti kakvi su carevi bili najbolji a koji najgori po narod i državu, i može se uočiti da su posle dugotrajnih vremena haosa (poslednjih 100 godina Republike i stravičnih 49 godina Krize trećeg veka), i narod i aristokratija bili željni čvrste ruke jednog čoveka, da su bili spremni da se odreknu dela svojih sloboda zarad vaspostavljanja reda i mira. Ne kažem da podržavam čvrstorukaše - oni mi se uopšte ne dopadaju - ali ukazujem na uznemirujuće paralele i čuvena "ponavljanja istorije".

NAJBOLJI RIMSKI CAREVI

(1) OKTAVIJAN AVGUST

(27pne – 14 ne)

Unuk Julija Cezara, utemeljivač Imperije nakon stogodišnjeg perioda građanskih ratova, nemira, trijumvirata i diktatura. Imao je ovlašćenje konzula i narodnog tribuna, skoncentrisavši svu vlast u svojim rukama. Reorganizovao je Senat. Dobio je titulu princepsa – prvog čoveka države i senata – i taj sistem vladavine sa princepsom na čelu zvao se principat, i podrazumevao je poštovanje za tekovine Republike (vladavina naroda) uz mudar, nenametljiv nadzor šefa države kao stvarnog centra političke moći. Avgust je bio najbolji princeps u svojoj, Avgustovsko-Klaudijevskoj dinastiji (27pne-68ne) a možda i u celoj istoriji Imperije (jedini takmaci: Trajan i Antonin Pije), jer je bio umeren kao čovek i umeo je da vlada u skladu sa značenjem svoje titule. Bio je veliki graditelj, propagator kulture i umetnosti, vodio računa o običnom čoveku. Sa Avgustom, Rim je ušao u doba nezapamćeno dugog mira (Pax Romana) i blagostanja koje je trajalo više od dva veka. Avgusta je na tronu nasledio sposobni, ali nesrećni i mračni Tiberije.

(2) TRAJAN
(98-117)
 Drugi od čuvene "petorice dobrih vladara" iz Nerva-Antoninske dinastije. Sposoban vladar skromnog porekla, brinuo se za najsiromašnije žitelje Imperije. Obezbedio joj je čvrste granice, podario joj unutrašnji mir i blagostanje kao u doba Avgusta. Nastavio je reforme koje je započeo njegov prethodnik, imperator Nerva, naročito razvoj alimentarnih fondova. U doba Trajana je carstvo dostiglo svoju, možda, najveću površinu (konkurencija su mu bila samo osvajanja Septimija Severa sa početka trećeg veka). Trajan je za naslednika izabrao (tj usvojio) Hadrijana, dosta drugačijeg čoveka od sebe, koji je generalno nastavio stopama učvršćivanja geostrateškog položaja Rima kao bezbednog i prosperitetnog. 

(3) ANTONIN PIJE
(138-161)
Četvrti od petorice dobrih vladara iz Nerva-Antoninske dinastije. Mudri nastavljač Hadrijanovog stila vladavine i majstor civilne uprave koji gotovo da nije napuštao Rim. Probleme u provincijama rešavao je imperijalnim pismima po kojima je postupala sposobna lokalna uprava. U njegovo doba se najbolje živelo i nije bilo ratova, uz tek pokoje nemire. U rimsko pravo je uveo prezumpciju nevinosti, štitio je čak i prava robova ma koliko ona bila rudimentarna. Mnogo je polagao na diplomatiju. Imao je odlične odnose sa susedima, pa čak i sa udaljenim carstvima poput Indijskog. Po Hadrijanovom zahtevu, za naslednika je usvajanjem uzeo Marka Aurelija.

(4) HADRIJAN
(117-138)
Trajanov naslednik, treći od petorice dobrih vladara iz Nerva-Antoninske dinastije. Ratnik-realista koji je prezirao ratove i hegemonijalno ponašanje Rima. Dodatno je utvrdio granice, pa i po cenu da se odrekne neke ranije osvojene teritorije. Sagradio Hadrijanov zid u Britaniji. Obišao sve provincije u želji da ih upozna i podigao njihov značaj, uz naročito poštovanje za Grčku i Atinu. Bio je pisac i pravni reformator. Izuzetno je podržavao kulturu i umetnost. Njegov grčki ljubavnik Antinoj postao je, posle tragične smrti, predmet velikog kulta koji je propagirao car. Naslednik Hadrijana je usvajanjem postao Antonin Pije, koji je imao grdne muke da natera Senat da ga deifikuje, s obzirom da je Hadrijan sa Senatom bio u lošim odnosima. 

(5) MARKO AURELIJE
(161-180)
Naslednik Antonina Pijea, poslednji od petorice dobrih vladara iz Nerva-Antoninske dinastije. Imperator-filozof. Pravnik teoretičar i praktičar. Bio je prvi rimski car koji je imao savladara (Lucije Ver, umro 169). Trudio se da bude čovek u okolnostima velikih nesreća, a za vreme njegove vladavine imalo ih je i carstvo (ratovi, epidemije) i on lično (izgubio je devetoro od 14 dece iz braka sa svojom jedinom ženom). Tvorac je knjige Samome sebi, jednog od najslavnijih filozofskih dela svih vremena. Otac je Komoda, jednog od najgorih rimskih imperatora svih vremena. Poraz je tim veći što je Komoda lično obučavao za naslednika i uzeo ga za savladara posle smrti Lucija Vera, čime je prekinuo mudru tradiciju svojih dinastičkih prethodnika da naslednika bira usvajanjem.

(6) VESPAZIJAN
(69-79)
 Začetnik Flavijanske dinastije. Veliki graditelj, koji je obnovio ono što je srušeno u građanskom ratu tzv "Godine četiri cara" (68-69) posle samoubistva zloglasnog imperatora Nerona. Uspostavio je red, napunio praznu državnu kasu, zaposlio siromahe i pomagao im. Bio je antički PR majstor i veličao je svoje uspehe. Voleo je da se o njemu lepo piše, nagrađivao je pisce, istoričare i oratore velikim svotama novca.  Uveo je taksu na uriniranje u javnim toaletima. Nasledili su ga prvo stariji sin vojskovođa Tit, a posle Titove smrti mlađi sin, kontroverzni apsolutista Domicijan.

(7) KLAUDIJE
(41-54)
Kaligulin naslednik, mucavi, ćopavi i nagluvi imperator, koji je pokazao izvanredne vladarske talente. Oslanjao se na civilnu upravu. Bio je uspešan istoričar, naučnik i pravnik. Voleo je da predsedava suđenjima. Zabranio je proskripcije i potkazivanja . Čuven je i po tome što nije imao sreće sa ženama, koje su ga motale oko prsta: Mesalina ga je otvoreno varala. Agripina je vladala iza njegovih leđa, i navodno ga otrovala. Verovatnije je da je ipak umro prirodnom smrću. Po njegovom životu snimljena je slavna TV serija Ja, Klaudije.

(8) DIOKLECIJAN
(284-305)
Potpuno je reformisao skoro propalo carstvo i zaveo red, okončavši Krizu trećeg veka (235-284). Principat, koji je odavno postao mrtvo slovo na papiru, zamenio je dominatom tj apsolutnom vlašću cara sa božanskim moćima. Uveo je tetrarhiju (podelio carstvo na četiri administrativne celine i uz sebe uveo tri savladara) i obezbedio državi vekove daljeg postojanja. Pokušao da obuzda divljanje cena administrativnim merama. Sam se povukao sa prestola, i postao jedini rimski car ikada koji je tako postupio. Jedina krupna mrlja u karijeri mu je to što je ostao zapamćen kao najveći progonitelj hrišćana u istoriji Rima – a krenuo je da ih proganja na nagovor Galerija, jednog od svojih savladara.

(9) KONSTANTIN VELIKI
(306-337)
Rodom iz Niša u Srbiji. Sin Konstancija Hlora, jednog od Dioklecijanovih tetrarhijskih savladara. Sposoban ratnik. Obrazovan i verski tolerantan car. Okončao je progone hrišćana, doneo Milanski edikt i proglasio hrišćanstvo jednom od državnih religija. Mnogi ga smatraju prvim hrišćanskim carem Rima. Na Bosforu je izgradio grad Novi Rim, tj Konstantinopolj, buduću prestonicu Istočnog carstva koje je trajalo sve do 1453. godine. Potpuno je odvojio vojsku od civilstva. Pobedivši savladare u dugotrajnom građanskom ratu, ukinuo je Dioklecijanovu tetrarhiju i sam zavladao Imperijom. Vezao je kolone za zemlju. Bio je poslednji stvarno veliki vladar Rimske imperije.

(10) JUSTINIJAN*
(527-565)
Istočnorimski car, koji je još nazivan Poslednjim Rimljaninom. Sredinom šestog veka nakratko je osvojio mnoga područja nekadašnjeg Zapadnog carstva, uključujući Rim. Taj njegov pokušaj restauracije moći i slave stare Imperije i kodifikacija celokupnog rimskog prava (Corpus Iuris Civilis) dovoljan su razlog da bude uvršćen među najznačajnije vladare Rimskog carstva – bilo Zapadnog bilo Istočnog. U istoriji je dugo bio ocrnjen jer je o njemu i njegovoj vezi sa caricom Teodorom pisao pristrasni istoričar, njegov savremenik Prokopije. Uspeo je da preživi obolevanje od kuge, koja je harala carstvom.

(11) NERVA
(96-98)

Kratkotrajan ali mudar vladar, kojeg je izabrao Senat posle ubistva cara Domicijana kojim je prekinuta Flavijanska dinastija. Začetnik slavne Nerva-Antoninske dinastije i bio je prvi od "petorice dobrih careva". Obnovio je dobre odnose cara sa Senatom posle Domicijanovog apsolutizma. Ukinuo Domicijanovu cenzuru.  Započeo krupne agrarne reforme i stvorio alimentarne fondove. Mudro usvojio vojskovođu Marka Ulpija Trajana kao naslednika. Umro od starosti.

(12) TIT
(79-81)
Stariji Vespazijanov sin-vojskovođa, drugi od trojice careva iz Flavijanske dinastije. Kratkotrajan ali u narodu i Senatu omiljen vladar. Spasilac postradalih u erupciji Vezuva koja je 79. godine uništila tri grada na području Napulja. Dovršio je Koloseum, čiju je gradnju započeo njegov otac. Razboleo se i umro.

(13) SEPTIMIJE SEVER
(193-211)
Poslednji veliki car iz doba principata, začetnik Severanske dinastije. Strog i sposoban vladar, ljubitelj prava, veliki osvajač.  U njegovo doba principat je sveden na mrtvo slovo na papiru. Septimije se u svemu oslanjao na vojsku, i dao joj krupne povlastice umesto da je zauzda nakon ubistva cara Pertinaksa i aukcijske prodaje carske funkcije Didiju Julijanu (jedan od najvećih skandala u istoriji Rima). Ovakva Septimijeva bolećivost, kao i značajno obezvređivanje novca da se pokriju ogromni troškovi povećanja brojnosti vojske i povećanja njihovih plata, postavilo je osnove za kasniju Krizu trećeg veka.

(14) AURELIJAN
(270-275)
Spasilac Rima u doba Krize trećeg veka i jedini stvarno dobar vladar iz ove epohe (235-284). Potukao secesioniste u Galiji i Palmiri i obnovio Imperiju u njenoj staroj veličini. Borio se protiv uzroka i posledica krize. Pokušao da obuzda hiperinflaciju. Pokušao da obuzda samovolju vojske. Njegovim ubistvom u dvorskoj zaveri sprečeno je okončanje haotičnog doba vladavine vojničkih careva koje je potrajalo do Dioklecijanovog dolaska na vlast 284. godine.

(15) VALENTINIJAN I

(364-375)
Poput Dioklecijana, shvatio je da mu je potreban savladar, i prvi je koji je administrativno podelio carstvo na zapadni i istočni deo. Sebi je uzeo zapadnu polovinu carstva, bratu Valensu dao je istočnu. Bio je hrišćanin ali verski tolerantan, sve dok se vera nije upražnjavala magijom i veštičarenjem. Bio je naklonjen siromasima, protivio se bogaćenju sveštenstva i prezirao aristokratiju. Pod njim je Imperija videla poslednje dane reda, mira i nekakvog blagostanja. Bio je sklon strašnim izlivima besa. Pukao mu je kapilar u glavi dok je vikao na jednu varvarsku delegaciju, od čega je i umro. Bio je začetnik Valentinijanske dinastije i jedini je njen značajan pripadnik.

JOŠ NEKI CAREVI VREDNI POMENA

(1) PERTINAKS

(193)
Car koji je došao na presto posle Komodovog ubistva. Hteo je da vlada umereno, po ugledu na pet slavnih careva Nerva-Antoninske dinastije (Nerva, Trajan, Hadrijan, Antonin Pije, Marko Aurelije), ali ga je ubila vojska posle samo nekoliko meseci, što je izazvalo krupan poremećaj u odnosima moći unutar Imperije. To je bio zametak vojnog samovlašća koje će kasnije dovesti do Krize trećeg veka.

(2) ALEKSANDAR SEVER
(222-235)
Mlad i pristojan vladar, poslednji iz Severanske dinastije. Oslanjao se na savete svoje majke, koja mu je bila regentkinja dok je on bio maloletan. Bio je voljen u narodu, i dao je sve od sebe da popravi štetu koju je napravio njegov sumanuti prethodnik, car Elagabal. Isprva je ratovao, a posle je ratove izbegavao, pa je došao u sukob sa vojskom, koja ga je i ubila, na vlast dovela tiranina Maksimina Tračanina i time započela zloglasnu Krizu trećeg veka.

(3) MAJORIJAN
(457-461)
 Poslednji zapadnorimski car koji je funkcionisao kao vladar, tj nije bio lutkica svojih varvarskih generala. Za četiri godine na tronu povratio je gotovo celu Hispaniju (Španiju), gotovo celu Galiju i najveći deo Balkana. Dok se spremao da povrati sever Afrike, protivnici i izdajnici su mu spalili flotu. Glave mu je došla zavera aristokrata-protivnika njegovih reformi, a ubio ga je njegov glavni general Ricimer, koji je potom postavio i smakao trojicu nevažnih, kratkoročnih careva. Posle Majorijanove smrti, Ricimer je postao de-fakto vladar, a Zapadno rimsko carstvo je zapalo u samrtni ropac i tiho umrlo 476. godine (po nekima 493. godine), praktično se utopivši u Vizigotsku državu.

(4) FILIP ARAPIN
(244-249)
 Vojnički car iz doba Krize trećeg veka. Verski tolerantan car prema hrišćanima, toliko da ga neki istoričari smatraju prvim hrišćaninom na rimskom tronu. Ubijen u sukobu sa trupama uzurpatora Trajana Decija, koji je potom proglašen za cara.

 (5) JULIJAN OTPADNIK
(360-363)
Poslednji car iz konstantinijanske dinastije. Pokušao da poništi Konstantinovu versku reformu, poništi novostečene privilegije hrišćanstva i vaspostavi vladavinu paganštine. Bio je veoma obrazovan. Njegovi savremenici-istoričari su ga mnogo hvalili, dok drugi smatraju da se radilo o prosečnom vladaru. Ko god da je u pravu, Julijan Otpadnik u najmanju ruku nije uspeo da ostvari svoj potencijal jer je suviše kratko bio na vlasti: ubijen je kopljem u bici sa Persijancima jer nije stavio oklop.

(6) GALIJEN

(253-268)

Jedinstven po tome što je tokom Krize trećeg veka uspeo da vlada čak 15 godina (prosek vladavine 22 cara iz tog perioda bio je dve i po godine). Bio je sposoban državnik i ratnik, ali i težak tragičar, s obzirom na okolnosti koje su ga sputavale - tokom njegove vladavine, haos u zemlji bio je na vrhuncu. Uspešno je branio carstvo od naprestanih napada varvara, ali je izgubio dve ogromne provincije, Galiju i Palmiru, koje su se otcepile od Rimskog carstva. Doneo je prvi edikt o verskoj toleranciji prema hrišćanima. Već po neslavnoj tradiciji Krize trećeg veka, ubili su ga dvorski zaverenici koji su na vlast doveli Klaudija II, kasnije nazvanog Gotski.

NAJGORI RIMSKI CAREVI

(1) KALIGULA

(37-41)

Treći car iz Julijevsko-Klaudijevske dinastije. Došao na vlast posle omraženog Tiberija, i u prvih osam meseci je delovao kao pristojan car. Ispostavilo se da je mnogo, mnogo gori od Tiberija - bio je incestuozni sadista, rasipnik, tiranin i verovatno mentalni bolesnik. Proganjao je senatore, podsticao potkazivanje, terao robove da potkazuju gospodare. Spavao je i privatno i javno sa svoje tri sestre, među kojima je bila Neronova majka Agripina. Hteo je da bude poštovan kao božanstvo. Navodno je hteo svoga konja da proglasi za senatora, što je bio odraz njegovog prezira prema Senatu. Ubijen je u zaveri. Nasledio ga je Klaudije.

(2) NERON
(54-68)

Peti i poslednji car iz Julijevsko-Klaudijevske dinastije. Razmaženi, raspusni umetnik, koji je zanemarivao vladarske dužnosti i koji je svojim načinom života nervirao aristokratiju. Vrlo iskvaren i surov čovek, koji je ubio svoju majku Agripinu, svoga učitelja Seneku, svoju ženu Oktaviju a verovatno i ljubavnicu Popeju sa kojom je čekao dete. Ubijao je aristokrate i činovnike bez suđenja. Vratio je proskripcije, koje je ukinuo Klaudije. Postao je ozloglašen kao navodni izazivač velikog požara u Rimu 64. godine. Krivicu za požar bacio je na hrišćane i proganjao ih. Senat ga je praktično osudio na smrt, pa je izvršio samoubistvo, okončao dinastiju, posle čega je usledila zloglasna "Godina četiri cara" (68-69).

(3) KOMOD
(177/180-192)
Sin Marka Aurelija, njegov savladar od 177. godine, poslednji car iz Nerva-Antoninske dinastije, crna ovca posle slavnog doba "pet dobrih careva". Bio je sve suprotno od svoga oca. Prezirao je filozofe, veličao fizičku snagu, divio se Herkulu, nastupao kao gladijator u areni, gde je sadistički ubijao životinje ali i ljude u nameštenim borbama. U svojoj grandomaniji, izigravajući novog osnivača Rima, promenio je imena Rima, Senata, rimskih legija, svih dana i meseci u godini. Naredio je ubistvo rođene sestre Lusile, zato što je digla bunu protiv njega. Ubio ga je u zaveri njegov rvački sparing-partner Narcis, poslednjeg dana 192. godine, kada je planirao da objavi dolazak nove godine - u areni, kao gladijator. Posle njegove smrti usledila je "Godina petorice careva" (193).

(4) KARAKALA 
(198/211-217)
Sadistički sin Septimija Severa, koji je na majčine oči ubio svog brata-savladara Getu jer ga nije podnosio. Putovao je sa vojskom, ali ne da bi upoznavao provincije kao Hadrijan, već da bi uterivao strah u kosti. Opljačkao je Aleksandriju (215. g) i masakrirao hiljade njenih žitelja jer je čuo da mu se podsmevaju zbog bratovljevog ubistva. Vojnicima je dao veće povlastice nego njegov otac. Doneo je edikt o davanju državljanstva svim stanovnicima Imperije, ali samo da bi proširio poresku bazu i povećao poreske prilive. Izgradio je lepa javna kupatila u Rimu, i to je jedina pozitivna stvar po kojoj se on pamti. Ubijen je u vojnom pohodu, dok je pišao u grmlju, a glave mu je došao neki nezadovoljni vojnik, iza kojeg su stajali zaverenici na čelu sa budućim, kratkotrajnim carem Makrinom (217-218).

(5) HONORIJE
(393/395-423)

Nesposobni, razmaženi, bahati, povodljivi sin cara Teodosija I koji je utro put propasti Zapadnog rimskog carstva naredivši ubistvo sopstvenog zaštitnika, poluvarvarskog vojskovođe Stilihona (408 g.). Ova bezumna likvidacija, plod intriga dvorskog evnuha, ostavila je Italiju bez ionako oslabljene odbrane, pa su Rim osvojile i opljačkale trupe vizigotskog kralja Alariha (410) posle dvogodišnje opsade, strašne gladi i kanibalizma među stanovništvom. Honorije je vladao trideset godina i sa svojim udvoricama – zaverenicima protiv izuzetno sposobnog Stilihona – gotovo je upropastio državu, a Alarihov gnev je navukao naređenjem da se pobiju žene i deca rimskih varvarskih saveznika-federata. Zapadno carstvo je u doba Honorija prvo ostalo bez Britanije (posledica velikog varvarskog prelaska Rajne 406 g i desetkovane vojske), a onda i bez dobrih delova Hispanije i Galije. Honorije je bio omrznut u gladnom i osiromašenom narodu, a rimska aristokratija se nije osvrtala preterano za tragediju običnog čoveka. 

(6) VALENTINIJAN III
(424-455)

Još jedan vanredno nesposobni, razmaženi zapadnorimski vladar iz Teodosijanske dinastije. Najbolji deo njegove vladavine bio je onaj dok je umesto njega, dok je bio maloletan, vladala njegova majka Gala Plasidija, ćerka cara Teodosija I, tokom čijih su igara moći sa tri moćna rimska generala Vandali na čelu sa Genzerikom uspeli da osvoje severnu Afriku, žitnicu carstva. Kada je preuzeo tron, Valentinijan III se suočio sa najezdom Huna pod vođstvom Atile, koja je Zapadnom carstvu nanela katastrofalnu štetu. U bici na Katalaunskim poljima (451), Hune je zaustavio legendarni master militium Flavije Ecije. Potom je Valentinijan III ponovio Honorijevu istorijsku grešku: ubio je Ecija, sopstvenog vojskovođu i zaštitnika, i to svojom rukom, pod uticajem intriga. Ovaj sumanuti čin koštao ga je života u prvoj narednoj dvorskoj zaveri, a Rim je koštalo nove varvarske najezde, osvajanja i pljačke (455). I ta nova pljačka, koju su izveli Genzerikovi Vandali iz Afrike, bila je daleko gora i dugotrajnija od one Alarihove iz 410. godine. Valentinijan III je nažalost, vladao trideset godina kao i Honorije, dodatno uništivši državu, čiju su teritoriju dobrano raskomadali varvari i uzurpatori. Za to vreme je rimskom papi dao krupna ovlašćenja.

(7) ELAGABAL

(218-222)

Antički transseksualac. Maloletan, raspustan, bizaran car iz Severanske dinastije. Rimljanima je pokušao da nametne sirijskog boga sunca kao vrhovno božanstvo. Radio je šta je hteo: oženio se jednom vestalkom (što nije bilo moguće, jer vestalke su morale biti u celibatu) a potom hteo da postane muž jednom gladijatoru. Hteo je da promeni pol i postane žensko. Ubijao je neistomišljenike. Navodno je od carske palate napravio kupleraj. Ubijen je i obezglavljen zajedno sa majkom, koja je suštinski vladala umesto njega. Na tron je doveden maloletni Aleksandar Sever.

(8) TIBERIJE
(14-37)
Mračni, depresivni, povučeni i nesrećni car, naslednik Oktavijana Avgusta. Bio je vrlo sposoban vladar koji nije želeo da vlada. Posle niza ličnih tragedija i optužbi da je skrivio smrt vojskovođe Germanika, jedno vreme se povukao na ostrvo Kapri i faktički prepustio vlast prefektu Sejanu. U poslednjim godinama vladavine se od umerenjaka pretvorio u paranoičnog zlotvora, pošto je saznao da mu Sejan, njegov najpoverljiviji čovek, radi o glavi. Iako omrznut zbog proskripcija i ubistava nepravedno optuženih, ostavio je punu državnu kasu i izbegao da ga Senat posthumno osudi na zaborav i brisanje iz spiska vladara (kao što se to desilo Neronu, Domicijanu, Komodu, Elegabali i još nekim zloglasnim carevima). Nasledio ga je Kaligula, koji ga je daleko nadmašio u nedelima.

(9) DOMICIJAN
(81-96)
Mlađi Vespazijanov sin. Kontroverzni vladar, oko kojeg istoričari lome koplja. Bio je prosvećeni apsolutista. Hteo je da vrati zlatno doba Avgusta i smatrao da se to može samo čvrstom rukom u svim oblastima. Sa jedne strane je ograničio slobodu govora i ograničio prava Senata a sa druge strane je navodno gotovo iskorenio korupciju. Vojska ga je volela, a ni u narodu nije bio nepopularan. Organizovao je raskošne predstave a potom je od aristokratije nasilno pozajmljivao pare da pokrije troškove. Ubijen je u zaveri senatora i aristokrata, i time je okončana vladavina Flavijanske dinastije. Senat je potom na vlast doneo starijeg činovnika Nervu, kojim je započela era "petorice dobrih careva" i Nervo-Antoninske dinastije.

(10) MAKSIMIN TRAČANIN

(235-238)
Tiranin s kojim je počela era vojničkih careva i Kriza trećeg veka. Fizički div od čoveka. Pokušavao je da guši velike bune protiv svoje vlasti. Okrenuo je protiv sebe Senat. Na kraju su ga ubili sopstveni vojnici.

(11) TRAJAN DECIJE
(249-251)
Vojnički car iz doba Krize trećeg veka koji je uzurpirao vlast Filipa Arapina i ubio ga. Decije je prvi rimski vladar koji se rodio na tlu današnje Srbije. Postao je, međutim, ozloglašen zbog progona hrišćana. Ubijen u ratu sa Gotima.

(12) KARIN

(283-285)
Poslednji car iz doba Krize trećeg veka. Savremenici su ga ubrajali među najgore rimske careva ikada, što je možda i proizvod propagande cara Dioklecijana koji ga je svrgnuo. Pripisivane su mu brojne seksualne avanture sa suprugama senatora. Sigurno je samo da je bio izuzetno veliki rasipnik. Prema jednoj priči ubio ga je jedan vojnik u bici sa Dioklecijanovim trupama. Prema drugoj, manje verovatnoj ali zabavnijoj priči, Dioklecijan mu je poštedeo život samo da bi ga potom ubio jedan senator s čijom je ženom Karin spavao.

(13) DIDIJE JULIJAN
(193)
Korumpirani senator koji je dozvolio sebi da kupi funkciju rimskog cara na aukciji koju je organizovala Pretorijanska garda nakon ubistva cara Pertinaksa. Vladao je izuzetno kratko i nije imao nikakvu moć, jer je Senat ubrzo shvatio kako je on došao na vlast. Potom je ubijen.

(14) VALENS 

(364-378)
 Istočnorimski savladar Valentinijana I, njegovog brata koji je vladao zapadnom polovinom carstva. Imao je neke dobre ljudske osobine, ali ja bio slab i kao državnik i vojskovođa, što je dovelo do štete sa nesagledivim posledicama po budućnost imperije. Pustio je Gote, izbegle pod najezdom Huna, da se sklone na područje današnje Bugarske. Međutim Rimljani su ih šiknirali, pa su se Goti pobunili i izbio je rat. Na posletku je Valens krenuo s vojskom da ih uništi. Poginuo je, međutim, u Bici kod Hadrijanopolja (378) u kojoj je rimska vojska pretrpela gubitak od kojeg se nikada nije oporavila (veličina ovog poraza poredi se sa strahotnim porazom Rimljana u bici kod Kane u Drugom punskom ratu, 216 g. pne), a Goti su se našli u poziciji koja će im tri decenije kasnije omogućiti da ugroze srce imperije - Italiju i sam Rim. 

(15) TEODOSIJE I (379-395) 
Poslednji zajednički vladar Zapadnog i Istočnog carstva. Neki ga nazivaju Velikim, verovatno zbog zasluga za hrišćanstvo. U suštini je bio tragičar. Posle Gotskog rata i strašnog Valensovog poraza u Bici kod Hadrijanopolja (378) postao je vladar istoka. Pacifikovao je varvare tako što im je dopustio da se nasele na teritoriji Imperije, i dao im je pravo na autonomne vojne jedinice u sklopu rimske vojske, što se negativno odrazilo na njenu disciplinu i lojalnost. Vodio je dva skupa građanska rata, uglavnom iz teoloških motiva (hrišćanstvo protiv paganštine) a sa ciljem očuvanja jedinstva države, i na posletku je postao zajednički vladar obe njene polovine. Iako načelno pravičan, bio je sklon napadima besa. Godine 390, u jednom takvom napadu, naredio je kažanjavanje Solunjana, učesnika bune protiv gotskog garnizona u tom gradu. Ubrzo se pokajao i naređenje povukao, ali bilo je prekasno. Zbog masakra u Solunu (7000 mrtvih), došao je u sukob sa moćnim milanskim episkopom Ambrozijem, koji ga je primorao da se pokaje. Dotle verski uglavnom tolerantni Teodosije počeo je da se pokorava interesima hrišćanske crkve. Hrišćanstvo je proglasio jedinom državnom religijom, zabranio je upražnjavanje paganštine i javno i privatno, i nije činio ništa da spreči uništavanje paganskih hramova širom Imperije. Umro je neočekivano, a pred smrt je ostavio zapadni deo carstva sinu Honoriju (13 godina) a istočni deo carstva sinu Arkadiju (19 godina). Dve polovine Imperije su nadalje funkcionisale kao praktično zasebne države, pod upravom Teodosijevih nesposobnih sinova.

Tuđin: Od Osmog putnika do Prometeja, i nazad

Ogroman publicitet i izuzetno visoka očekivanja pratili su stvaranje prednastavka filma Tuđin/Osmi putnik, petog u istoimenom serijalu, pošto je 2009. godine objavljeno da će dotični prednastavak, kasnije nazvan Prometej, snimati Ridli Skot, jedan od najcenjenijih majstora režije, kojem je holivudski studio Tventi senčeri foks dao odrešene ruke da kao autor originalnog filma iz 1979. godine ubrizga svežu krv u posustalu franšizu. Skot je isprva planirao samo da producira novog Tuđina a da režiju poveri drugome, ali je Foks kao vlasnik prava to odbio, rekavši da će stati iza projekta samo ako Skot bude režirao. Posle decenija uskogrudosti i konzervativnosti čelnika studija, koja je, sa časnim izuzetkom Tuđinaca/Osmog putnika 2 Džejmsa Kamerona, proizvela umetnički uštrojene nastavke (zlosrećni Tuđin³/Osmi putnik 3 Dejvida Finčera i formularni Tuđin: Uskrsnuće/Osmi putnik 4: Uskrsnuće Žana Pjera Ženea), i omraženi krosover serijal Tuđin protiv Predatora/Osmi putnik protiv Predatora, tretman Ridlija Skota bio je bez presedana. Sjaj njegove zvezde, producentska moć i ugled tvorca slavnog originala bili su toliko snažni da mu je, u doba apsolutne dominacije studija u holivudskoj A produkciji, dozvoljeno da napravi film blokbasterskih razmera koji, sa svojim horor elementima, ne samo što ne mora da bude „gledljiv za celu porodicu“, već nema ni obavezu da sadrži dva ključna elementa na koje se serijal uvek oslanjao – naslovno vanzemaljsko čudovište (dizajnersko remek-delo Hansa Rudija Gigera), i lik pilota-oficira Elen Ripli (najslavnija uloga glumice Sigurni Viver). Skotovo ime prodavalo je sve, pa i vrlo riskantnu ideju da Prometej bude, koliko god je to moguće, film za sebe, sa radnjom smeštenom u univerzum serijala, ali bez direktne veze sa njegovom radnjom. Već na osnovu spektakularnog prvog trejlera mnogi su se ponadali da će novi Skotov film biti na tragu kvaliteta originala, kojeg je on snimio 33 godine ranije i koji ga je lansirao među najveće svetske režisere.

Lista 100 meni najdražih pesama grupe The Rolling Stones, povodom izlaska njihovog novog albuma BLUE AND LONESOME

The Rolling Stones se vraćaju na scenu sa novim albumom Blue And Lonesome posle 11 godina pauze tokom koje su išli na turneje, objavljivali žive albume, kompilacije i biografije, a tokom koje je rokenrol u svetu počeo da izlazi iz mode (barem što se mejnstrima tiče) a njegovi ključni stvaraoci da odlaze bogu na istinu. Bluzerski Blue And Lonesome, album pun života i spontanosti i sa tužnim nazivom, pojavljuje se na kraju sumorne 2016. godine čija su glavna obeležja smrt velikih imena muzike, filma i generalno kulture, kao i pucanje šavova u svetu kakav smo poznavali. Drago mi je da su The Rolling Stones živi i zdravi, da su i dalje u stanju da snime odličan album, da su u nepovoljnim ekonomskim okolnostima za muzički biznis u stanju da prodaju taj album u 100.000 primeraka u Velikoj Britaniji za samo nedelju dana i da, kao nekada, zasednu na čelnu poziciju liste najprodavanijih, i povodom te lepe vesti odlučio sam da se prisetim svih onih pesama Stonesa koje su mi prirasle za srce od vremena kad sam počeo da ih slušam kao tinejdžer, neke 1988. godine recimo, pa do dana današnjeg. Pred vama je lista 100 meni najdražih pesama Stonesa, a raspored nije zabetoniran već je plod trenutnog raspoloženja. Pošto još nisam dovoljno odslušao Blue And Lonesome, sa tog albuma sam na listu uključio samo jednu pesmu, koja je na poslednjem mestu. Ako ikada budem obnavljao listu, na njoj će sigurno biti još neka pesma odatle a ova će se popeti više dok će neka druga otpasti. Sa ovom listom želim da podstaknem čitaoce mog bloga da i sami naprave svoje liste i podsete se koje su im pesme Stonesa uticale na život, formiranje muzičkog ukusa, itd.

        1.  Gimme Shelter
[Let It Bleed, 1969]

         2.  Wild Horses
[Sticky Fingers, 1971]

      3.   Sympathy For The Devil
[Beggar’s Banquet, 1968]

      4.   Paint It, Black
[UK single/Aftermath USA, 1966]

      5.   Beast Of Burden
[Some Girls, 1978]

      6.   (I Can’t Get No) Satisfaction
[UK single/Out Of Our Heads USA, 1965]

      7.   Mother’s Little Helper
[Aftermath UK, 1966]

       8.   Out Of Time
[Aftermath, 1966]

       9.   Let’s Spend The Night Together
[UK single/Between The Buttons USA, 1967]

      10.   Tumbling Dice
[Exile On Main Street, 1972]

     11.   Under My Thumb
[Aftermath, 1966]

     12.   Jumping Jack Flash
[single, 1968]

      13.   Miss You
[Some Girls, 1978]

       14.   Start Me Up
[Tattoo You, 1981]

     15.   Sweet Virginia
[Exile On Main Street, 1972]

     16.   Almost Hear You Sigh
[Steel Wheels, 1989]

    17.   She’s A Rainbow
[Their Satanic Majesties’ Request, 1967]

     18.   Angie
[Goat’s Head Soup, 1973]

      19.   Heart Of Stone
[Out Of Our Heads UK/The Rolling Stones Now! USA, 1965]

        20.   The Last Time
[UK single/Out Of Our Heads USA, 1965]

       21.   Ruby Tuesday
[UK single/Between The Buttons USA, 1967]

       22.   Moonlight Mile
[Sticky Fingers, 1971]

       23.   Love In Vain
[Let It Bleed, 1969]

      24.   Fool To Cry
[Black And Blue, 1976]

     25.   Get Off My Cloud
[UK single/December’s Children USA, 1965]

    26.   Just My Imagination (Running Away With Me)
[Some Girls, 1978]

     27.   Doo Doo Doo Doo Doo (Heartbreaker)
[Goat’s Head Soup, 1973]

       28.   Sister Morphine
[Sticky Fingers, 1971]

     29.   Brown Sugar
[Sticky Fingers, 1971]

      30.   You Can’t Get Always Get What You Want
[Let It Bleed, 1969]

      31.   One Hit (To The Body)
[Dirty Work, 1986]

      32.   She Was Hot
[Undercover, 1983]

     33.   Bitch
[Sticky Fingers, 1971]

       34.   No Expectations
[Beggar’s Banquet, 1968]

       35.   Dead Flowers
[Sticky Fingers, 1971]

       36.   Can’t Be Seen
[Steel Wheels, 1989]

      37.   Rocks Off
[Exile On Main Street, 1972]

     38.   Neighbours
[Tattoo You, 1981]

      39.   Lady Jane
[Aftermath, 1966]

     40.   Memory Motel
[Black And Blue, 1976]

      41.   Out Of Control
[Bridges To Babylon, 1997]

    42.   Waiting On A Friend
[Tattoo You, 1981]

     43.   Honky Tonk Women
[single, original version ‘Country Honk’ on Let It Bleed, 1969]

     44.   Undercover Of The Night
[Undercover, 1983]

      45.   Rock And A Hard Place
[Steel Wheels, 1989]

      46.   Midnight Rambler
[Let It Bleed, 1969]

     47.   Worried About You
[Tattoo You, 1981]

      48.   Shine A Light
[Exile On Main Street, 1972]

       49.   Time Waits For No One
[It’s Only Rock ’n’ Roll, 1974]

      50.   No Use In Crying
[Tattoo You, 1981]

      51.   Thru And Thru
[Voodoo Lounge, 1994]

     52.   Time Is On My Side
[The Rolling Stones No2/12x5 USA, 1964]

     53.   It’s All Over Now
[UK single/12x5 USA, 1964]

       54.   Mixed Emotions
[Steel Wheels, 1989]

       55.   Anybody Seen My Baby
[Bridges To Babylon, 1997]

   56.   It’s Only Rock ‘n’ Roll (But I Like It)
[It’s Only Rock ’n’ Roll, 1974]

    57.   Love Is Strong
[Voodoo Lounge, 1994]

    58.   Terifying
[Steel Wheels, 1989]

      59.   Too Much Blood
[Undercover, 1983]

    60.   I’m Free
[Out Of Our Heads UK/December’s Children USA, 1965]

    61.   Everybody Needs Somebody To Love
[The Rolling Stones No2 UK/The Rolling Stones Now, 1964]

      62.   As Tears Go By
[UK single/December’s Children, 1965]

      63.   Tell Me
[The Rolling Stones UK/England’s Newest Hitmakers, 1964]

      64.   Sweet Neocon
[A Bigger Bang, 2005]

       65.   Dance (Pt 1)
[Emotional Rescue, 1980]

       66.   Rain Fall Down
[A Bigger Bang, 2005]

      67.   Let It Bleed
[Let It Bleed, 1969]

       68.   Hang Fire
[Tattoo You, 1981]

      69.   Melody
[Black And Blue, 1976]

    70.   Winter
[Goat’s Head Soup, 1973]

       71.   Respectable
[Some Girls, 1978]

      72.   Yesterday’s Papers
[Between The Buttons, 1967]

     73.   Play With Fire
[UK single B side/Out Of Our Heads USA, 1965]

      74.   Shattered
[Some Girls, 1978]

        75.   Moon Is Up
[Voodoo Lounge, 1994]

       76.   Heaven
[Tattoo You, 1981]

       77.   Far Away Eyes
[Some Girls, 1978]

      78.   Salt Of The Earth
[Beggar’s Banquet, 1968]

       79.   Plundered My Soul
[Exile On Main Street Deluxe Editon – bonus CD, 2010]

       80.   I Got The Blues
[Sticky Fingers, 1971]

       81.   All Down The Line
[Exile On Main Street, 1972]

       82.   Ain’t Too Proud To Beg
[It’s Only Rock ‘n’ Roll, 1974]

      83.   Down In The Hole
[Emotional Rescue, 1980]

       84.   We Love You
[single, 1967]

       85.   Monkey Man
[Let It Bleed, 1969]

      86.   Citadel
[Their Satanic Majesties’ Request, 1967]

    87.   Sittin’ On A Fence
[Flowers, 1967]

      88.   Not Fade Away
[UK single/England’s Newest Hitmakers USA, 1963]

      89.   Street Fighting Man
[Beggar’s Banquet, 1968]

        90.   Dancing With Mr D.
[Goat’s Head Soup, 1973]

     91.   Sex Drive
[Flashpoint, 1991]

       92.   Star Star
[Goat’s Head Soup, 1973]

       93.   2000 Light Years From Home
[Their Satanic Majesties’ Request, 1967]

        94.   Connection
[Between The Buttons, 1967]

       95.   Rough Justice
[A Bigger Bang, 2005]

     96.   Let It Loose
[Exile On Main Street, 1969]

        97.   She Smiled Sweetly
[Between The Buttons, 1967]

       98.   Laugh, I Nearly Died
[A Bigger Bang, 2005]

      99.   Sweet Black Angel
[Exile On Main Street, 1972]

       100  .Hate To See You Go
[Blue And Lonesome, 2016] 

Predstavljanje monografije IZGUBLJENI SVETOVI SRPSKOG FILMA FANTASTIKE na festivalu Hrizantema u Subotici, 30. oktobra

Obaveštavam javno mnjenje da ću od petka 28. oktobra do nedelje 30. oktobra boraviti u Subotici, na festivalu horor i fantastičnih filmova Hrizantema. Povod mog gostovanja na ovoj manifestaciji je predstavljanje dvojezične monografije Izgubljeni svetovi srpskog filma fatastike koju sam napisao sa Draganom Jovićevićem, a koju je prošle godine objavio Filmski centar Srbije. Promocija knjige je zakazana za nedelju 30. oktobar u Art bioskopu Lifka, i počeće u 19 sati. Gost Hrizanteme je i majstor specijalnih efekata Miroslav Lakobrija - poznat po radu na filmovima Život i smrt porno bande, Srpski film, TT Sindrom, Zona mrtvih, Mamula, i sa mnom suosnivač Festivala srpskog filma fantastike (FSFF). Lakobrija će dan ranije (subota, 19 sati) prezentovati svoje umeće sa maskama i efektima u Filmskom klubu Orijent.  

 

Prikaz tematske zbirke HAARP I DRUGE PRIČE O TEORIJAMA ZAVERE (Paladin, 2014) i moje istoimene novele na sajtu Onlinečitaonica

Goran Skrobonja je u poslednjih sedam godina preko svoje izdavačke kuće Paladin objavio šest tematskih zbirki sa originalnim pričama, naručenim za tu priliku od žanrovskih ali i mejnstrim pisaca. Moje priče su učestvovale u tri takve zbirke, uključujući poslednju, HAARP I DRUGE PRIČE O TEORIJAMA ZAVERE, koja se pojavila 2014. godine. Ta priča je zapravo novela (85 strana!), daleko je najduža u zbirci i nosi isti naziv kao ona. Iako je tema zbirke veoma aktuelna i sada, kao i onda kad se pojavila, zbog poplava u Srbiji koje su bile okidač nekoliko veoma rasprostranjenih teorija zavere (uključujući onu o HAARP-u u Beljini kao tobožnjem izazivaču katastrofe iz maja 2014), ovo vredno i obimno izdanje dobilo je u prethodne dve godine samo dva prikaza, i to na blogovima iz krugova žanrovske proze (blogovi The Cult of Ghoul i Svet Agarte). Pre nedelju dana pojavio se treći prikaz - kao grom iz vedra neba - na sajtu Onlinecitaonica, koji je orijentisan na šire polje književnosti. (veb stranica: https://onlinecitaonica.wordpress.com/2016/10/15/haarp-i-druge-price-o-teorijama-zavere-priredio-goran-skrobonja/). Najviše prostora u prikazu dobila je moja novela HAARP i druge priče. U jednom trenutku, kritičar je za nju pomenuo izraz "roman", što nije daleko od istine. Neko procenjuje da li je nešto roman po broju strana a neko procenjuje po tome koliko je radnja kompleksna. Istina je da sam ja, dok sam pisao HAARP i druge priče u glavi zaista imao roman, i to po oba kriterijuma, ali nisam mogao uredniku da predam 150 šlajfni teksta za izdanje koje je ipak - zbirka priča i u kojoj učestvuje tridesetak autora. Zato sam svoje ambicije morao da svedem na ono što se nalazi u noveli, na 85 šlajfni (80 strana fizički). U međuvremenu sam ovaj tekst proširio u roman, čiji je radni naziv VREME KIŠA I ZAVERA. Nadam se da ću uskoro moći da saopštim ime izdavača...