четвртак, 27. октобар 2016.

Predstavljanje monografije IZGUBLJENI SVETOVI SRPSKOG FILMA FANTASTIKE na festivalu Hrizantema u Subotici, 30. oktobra

Obaveštavam javno mnjenje da ću od petka 28. oktobra do nedelje 30. oktobra boraviti u Subotici, na festivalu horor i fantastičnih filmova Hrizantema. Povod mog gostovanja na ovoj manifestaciji je predstavljanje dvojezične monografije Izgubljeni svetovi srpskog filma fatastike koju sam napisao sa Draganom Jovićevićem, a koju je prošle godine objavio Filmski centar Srbije. Promocija knjige je zakazana za nedelju 30. oktobar u Art bioskopu Lifka, i počeće u 19 sati. Gost Hrizanteme je i majstor specijalnih efekata Miroslav Lakobrija - poznat po radu na filmovima Život i smrt porno bande, Srpski film, TT Sindrom, Zona mrtvih, Mamula, i sa mnom suosnivač Festivala srpskog filma fantastike (FSFF). Lakobrija će dan ranije (subota, 19 sati) prezentovati svoje umeće sa maskama i efektima u Filmskom klubu Orijent.  





 

петак, 21. октобар 2016.

Prikaz tematske zbirke HAARP I DRUGE PRIČE O TEORIJAMA ZAVERE (Paladin, 2014) i moje istoimene novele na sajtu Onlinečitaonica


Goran Skrobonja je u poslednjih sedam godina preko svoje izdavačke kuće Paladin objavio šest tematskih zbirki sa originalnim pričama, naručenim za tu priliku od žanrovskih ali i mejnstrim pisaca. Moje priče su učestvovale u tri takve zbirke, uključujući poslednju, HAARP I DRUGE PRIČE O TEORIJAMA ZAVERE, koja se pojavila 2014. godine. Ta priča je zapravo novela (85 strana!), daleko je najduža u zbirci i nosi isti naziv kao ona. Iako je tema zbirke veoma aktuelna i sada, kao i onda kad se pojavila, zbog poplava u Srbiji koje su bile okidač nekoliko veoma rasprostranjenih teorija zavere (uključujući onu o HAARP-u u Beljini kao tobožnjem izazivaču katastrofe iz maja 2014), ovo vredno i obimno izdanje dobilo je u prethodne dve godine samo dva prikaza, i to na blogovima iz krugova žanrovske proze (blogovi The Cult of Ghoul i Svet Agarte). Pre nedelju dana pojavio se treći prikaz - kao grom iz vedra neba - na sajtu Onlinecitaonica, koji je orijentisan na šire polje književnosti. (veb stranica: https://onlinecitaonica.wordpress.com/2016/10/15/haarp-i-druge-price-o-teorijama-zavere-priredio-goran-skrobonja/). Najviše prostora u prikazu dobila je moja novela HAARP i druge priče. U jednom trenutku, kritičar je za nju pomenuo izraz "roman", što nije daleko od istine. Neko procenjuje da li je nešto roman po broju strana a neko procenjuje po tome koliko je radnja kompleksna. Istina je da sam ja, dok sam pisao HAARP i druge priče u glavi zaista imao roman, i to po oba kriterijuma, ali nisam mogao uredniku da predam 150 šlajfni teksta za izdanje koje je ipak - zbirka priča i u kojoj učestvuje tridesetak autora. Zato sam svoje ambicije morao da svedem na ono što se nalazi u noveli, na 85 šlajfni (80 strana fizički). U međuvremenu sam ovaj tekst proširio u roman, čiji je radni naziv VREME KIŠA I ZAVERA. Nadam se da ću uskoro moći da saopštim ime izdavača...

уторак, 04. октобар 2016.

VELIKO SPREMANJE BLOGA

Ćelavi bloger ispod sutomorskog HAARP-a.

Letos mi dojadila duga kosa, pa sam je skinuo skroz. Promena mi je prijala - ne valja kad te ljudi uzimaju zdravo za gotovo. Onda mi je dojadilo da na ovom blogu, koji bi trebalo da je moja lična karta na internetu, gledam rubrike koje uopšte ne odražavaju moj sadašnji rad. Zato sam uzeo metlu, pa sam počistio i pospremio, a ponegde sam i okrečio. Neke rubrike su dodate, neke su spojene, a neke su uklonjene, poput one sa podacima o mestima na kojima se može kupiti moja zbirka "Godine u magli", i one o vrlom izdavaču zbirke, Niškom kulturnom centru, koji se nimalo nije potrudio oko njene promocije i distribucije. Blog je sada generalno organizovan tako da nije samo u službi predstavljanja te moje davno objavljene knjige, već je naglasak stavljen na čitav moj rad kao pisca, muzičkog/filmskog esejiste, istoričara i prevodioca. Pojedini noseći tekstovi su preuređeni i osveženi, uključujući moju biografiju, a dvojezična monografija Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike, koju sam napisao sa Draganom Jovićevićem, dobila je zasebnu prezentaciju, kako valja i trebuje. Kuća je skoro kao nova, još samo da se ovde raskomotim i pišem češće.

Jesam li ja to ovde objavio dva posta za samo dva dana? Neverovatno...

Dosada ubija,


понедељак, 03. октобар 2016.

Džejms Balard - High Rise [prevedeni odlomak iz romana]


Džejms G. Balard (1930-2009) jedan je od onih velikih savremenih pisaca koji zaslužuje da bude više prevođen na srpski jezik, makar i zato što je jedan engleski pridev, ballardian, dobio ime po njegovim jedinstvenim opisima napuštenih ljudskih naseobina. Balard, koji je uvek sebe ponosno smatrao piscem naučne fantastike, redak je primer književnika koji je iz žanrovskog miljea, stalnim iskušavanjem granica na tematskom i formalnom nivou, uspeo da se probije u svet visoke književnosti. Balard je već na samom početku karijere rušio žanrovske konvencije sa trilogijom postapokaliptičnih romana Potopljeni svet/The Drowned World (1962), The Drought/Suša (1965) i Kristalni svet/The Crystal World/Kristalni svet (1966) i pričama kao što su Glasovi vremena/The Voices of Time (1960) i The Concentration City/Grad koncentracije (1957); potom se sa čuvenom zbirkom "kondenzovanih romana" Atrocity Exhibition/Izložba grozote (1970), zbirkom priča Vermilion Sends/Vermilion Sands (1971) i trilogijom romana urbane apokalipse Sudar/Crash (1973), Concrete Island/Betonsko ostrvo (1974) i High Rise/Soliter (1975) okrenuo radikalnim eksperimentima na planu forme i radikalnom pogledu na ljudsku rasu, da bi na posletku ušao u mejnstrim sa nagrađivanim ratnim romanom Carstvo sunca (1984) i distopijskim krimnalističkim romanima kao što su Cocaine Nights/Kokainske noći (1996) i Super Cannes/Iznad Kana (2000). 


Domaća publika se, nažalost, na kašičicu i sa velikim razmacima upoznavala sa vrlo osobenim, ali konzistentno kvalitetnim opusom ovog britanskog proznog velikana XX veka. Balardov rani biser Potopljeni svet, jedno od najznamenitijih ostvarenja tzv novog talasa naučne fantastike (u sklopu kojeg su stvarali Filip K. Dik, Ursula Legvin, Robert Silverberg, Rodžer Zelazni, Semjuel Dilejni i drugi), objavljen je krajem sedamdesetih godina u ediciji naučnofantastičnih romana Kentaur. Zagrebačka Mladost je desetak godina kasnije, u jednoj izdavački liberalnijoj klimi, objavila fascinantni, kontroverzni Sudar  - po kojem će Dejvid Kronenberg (David Cronenberg) 1996. godine snimiti podjednako kvalitetan film - a jugoslovensko izdanje tog romana će se pamtiti po izuzetno koncipiranoj naslovnici Igora Kordeja i neadekvatnom prevodu Predraga Raosa. Mnogo, mnogo kasnije, beogradska Čarobna knjiga je reizdala ovaj Balardov biser u novom prevodu, a objavila je i njegov bestseler Carstvo sunca po kojem je Stiven Spilberg (Steven Spielberg) 1987. godine snimio istoimeni film sa mladim Kristijanom Bejlom u glavnoj ulozi. Sredinom prošle decenije, otprilike kada je Čarobna knjiga izbacila na tržište Sudar i Carstvo sunca, beogradska Fabrika knjiga je objavila Balardovu zbirku priča Četvorodimenzionalni košmar (1963),  i to ponajviše zato što se u njoj nalazi Balardovo remek-delo, znamenita novela Glasovi vremena.